U sendviču između trgovaca i bankara

Poslednjih meseci građani mogu robu u trgovini da kupuju na beskamatno odloženo plaćanje koristeći čekove. To sada omogućavaju i veliki trgovinski lanci pri kupovini ne samo trajnih potrošnih dobara nego, i robe široke potrošnje. Sasvim je logično da su trgovci u prodajnu cenu ukalkulisali i očekivani inflaciju i rast kursa evra do momenta dospeća čeka, ali oni građanima ne odobravaju popust ukoliko plaćanje izvrše odmah gotovim novcem. Zbog toga bi se moglo očekivati da se građani racionalno ponašaju i pri kupovini masovno koriste čekove, ali je to u praksi teško izvodljivo, što sam se uverio i na ličnom primeru.  

Dolaskom velikih trgovinskih lanaca, male trgovine su nestale, pa sada imam najbližu prodavnicu – hipermarket udaljenu od stana oko 400 metara, te da bih uštedeo vreme i izbegao svakodnevna čekanja u redovima za plaćanje odlazim sedmično u kupovinu i račune plaćam čekovima (od kada je ta mogućnost uvedena). Sva kupljena roba bez ograničenja (vrste robe i vrednosti) može se platiti čekom koji dospeva za sedam meseci, pa robu kupljenu sada u julu plaćam tek u februaru naredne godine. U hipermarketu mi kažu da retko ko tu mogućnost koriste i da to čini u proseku svaki stoti kupac. Pošto sam ovih dana i za deo letovanja imao mogućnost odloženog plaćanja (bez kamata sa rokom dospeća čekova na šest meseci – i turistička agencija ne daje nikakav popust ako se ceo iznos odmah u celosti izmiri) pošao sam u banku kako bih dobio nedostajući broj čekova.  

U banci su mi na šalteru ljubazno rekli da ne mogu da koristim više od 20 čekova, pa sam obavio razgovor sa šefom ekspoziture koji mi je odmah stavio do znanja da ne postoji nikakva mogućnost da dobijem dodatne čekove i ponudio mi gotovinski kredit (do iznosa od 800.000 dinara, sa otplatom u 12 ili 24 jednake mesečne rate) koji je, po njegovim rečima, izuzetno povoljan (efektivna godišnja kamatna stopa od 21% (prema poslednjim podacima inflacija na godišnjem nivou u Srbiji iznosi 5,5%), plus naknada za obradu kredita – 1,5% od odobrenog iznosa kredita, te još neki troškovi – dobijanje izveštaja iz Kreditnog biroa i slično). Naglasio je kako je pre našeg razgovora proverio moj dosije i video da sam višegodišnji klijent njihove banke, da imam redovna i pristojna mesečna primanja, da nikada nisam koristio dozvoljeni niti bio u nedozvoljenom minusu po tekućem računu, ali je bio brutalno iskren i rekao mi da su za njih mnogo bolji klijenti oni koji imaju penziju od 15.000 dinara (125 evra) i stalno koriste dozvoljeni (kamatna stopa 30%) i često se nalaze u nedozvoljenom (kamatna stopa 50%) minusu po tekućem računu.   

Na kraju sam (posle razgovora u centrali banke) ja svoj problem lako rešio, ali kako to da učini velika većina naših građana, koja je prisiljena da plaća ogromne trgovinske marže i bankarske naknade (koje su najmanje dvostruko više nego u većini evropskih država), a državni organi malo šta preduzimaju da ih zaštite od pohlepe velikih trgovinskih lanaca i banaka. Tako je ogromna većina građana prisiljena da plaća znatno uvećane cene roba i usluga (u koje su uključeni troškovi kreditiranja zbog mogućnosti plaćanja čekovima na rate), a da praktično ne može da iskoristi pogodnost odloženog plaćanja.

Više od jedne decenije pisao sam i upozoravao do čega će dovesti nekontrolisana liberalizacija ulasku stranih bankaka i velikih trgovinskih lanaca. Ovih dana se dosta piše o problemu bankarstva (mandatar nove srpske vlade takođe je bio brutalno iskren izjavivši da su strane banke najveći neprijatelj našeg naroda)[1], a i ja sam o tome često (pa i nedavno)[2] pisao, te bih sada nešto rekao o problemu velikih trgovinskih lanaca koji su, kao i banke, po pravilu, u inostranom vlasništvu.  

Veliki trgovinski lanci su još više zaoštrili (za Srbiju veoma akutan) problem nezaposlenosti. Svetska iskustva pokazuju da jedan zaposleni u velikom trgovinskom lancu uzima posao sedmorici radnika u malim prodavnicama. Istina, ista ta iskustva govore i da veliki trgovinski lanci posluju mnogo efikasnije, nego male trgovinske radnje, ali od toga korist imaju pre svega centrale velikih trgovinskih lanaca u inostranstvu (ostvareni profit se lako  prebacuje u inostranstvo), a ne naša zemlja i njeni građani.  

Pored toga, trgovina se koncentriše u rukama nekoliko velikih učesnika što je veoma opasno. Situacija u Srbiji je takva da je dovoljno da se na području trgovine robom široke potrošnje postigne neformalni dogovor u trouglu Deleze-Idea-Merkator (u rukama belgijskog, hrvatskog i slovenačkog kapitala) te da imate klasični monopol protiv potrošača, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze. Veliki trgovinski lanci u Srbiji na robe obračunavaju ogromne trgovinske marže, koje su znatno veće od marža u drugim evropskim zemljama (država se tek nedavno „dosetila“ da ih ograniči, istina samo, za osnovne životne namernice), dok u isto vreme zaposlenima isplaćuje mizerne plate (kasirki mesečno dobijaju oko 24.000 dinara ili 200 evra).

Za srpsku privredu je poguban i njihov dogovor protiv proizvođača, odnosno stvaranje takozvanih monopsona, pa su u situaciji da dobavljačima (proizvođačima robe široke potrošnje) diktiraju uslove poslovne saradnje, prisiljavajući ih da im robu prodaju po izuzetno niskim cenama, odobravaju duge rokove plaćanja i slično (učešće u troškovima njihovih reklamnih kampanja, plaćanje takozvane „ulaznice“ – da bi njihova roba bila prodavana i njihovim trgovinama…). Svedoci smo da i takve nametnute neravnopravne uslove trgovinski lanci ne poštuju i mesecima kasne sa izmirenjem preuzetih obaveza (prisiljavajući domaću privredu da uzimaju bankarske kredite sa lihvarskim kamatama), dovodeći i ono malo domaćih proizvođača što je preostalo (posle decenije srpske tranzicije) da se bore za „goli opstanak“, a o razvoju ne mogu ni da razmišljaju.

Na kraju recimo da problem nije u bankama i velikim trgovinskim lancima koji su halapljivi po svojoj prirodi, nego u onima koji  im  omogućavaju da svoje interese ostvaruju po cenu dodatnog urušavanje domaće privrede i osiromašenja naših građana.

[2] http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/odresene-ruke-mladjana-dinkica.html