HRONIKA:
U PETAK 22. 11. 2024. U 11.52 ČASOVA NOVA AKCIJA „ZASTANIMO SRBIJO“ – 15 MINUTA ZA 15 ŽIVOTA
NASLOVNE STRANE SRPSKE ŠTAMPE 22. NOVEMBRA 2024. GODINE
DRAGANA RAKIĆ: KADA MEĐU UHAPŠENIMA BUDU VUČIĆ I VUČEVIĆ, TADA ĆE TUŽILAŠTVO POČETI DA RADI SVOJ POSAO, ZA DANAŠNjA HAPŠENjA NEMA DOKAZA DA SU SE UOPŠTE DESILA. OVO JE VREME ZA PRUŽANjE OTPORA
MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD IZDAO NALOGE ZA HAPŠENjE BENjAMINA NETANJAHUA, JOAVA GALANTA I JEDNOG OD VOĐA HAMASA. BELA KUĆA: SAD ODBACUJU ODLUKU MKS O IZDAVANjU NALOGA ZA HAPŠENjE IZRAELSKIH ZVANIČNIKA
MARINIKA TEPIĆ: NAJAGRESIVNIJI POLICAJAC NA BLOKADAMA U NOVOM SADU JE GORAN MASLOVARIĆ, ŠEF PRAVOSUDNE STRAŽE U VIŠEM SUDU. HAPŠEN JE NA KOSOVU U SLUČAJU “BELI GOLF 2”
BELA KUĆA: SAD SU UNAPRED OBAVESTILE UKRAJINU I NjENE NAJBLIŽE SAVEZNIKE O PREDSTOJEĆEM LANSIRANjU RAKETE SREDNjEG DOMETA RUSIJE, KAKO BI SE PRIPREMILE ZA TO
ZDRAVKO PONOŠ: VUČIĆ NE MOŽE DA ZAUSTAVI DRUŠTVENI TALAS DA JE DANAS POPULARNO BITI PROTIV OVE I OVAKVE VLASTI
VLADIMIR PUTIN: GAĐALI SMO DNjEPROPETROVSK NAJNOVIJOM RAKETOM „OREŠNIK“, KOJU NIJEDAN PVO SISTEM NE MOŽE DA PRESRETNE. IMAMO PRAVO DA KORISTIMO ORUŽJE PROTIV VOJNIH OBJEKATA ZEMALjA KOJE DOZVOLjAVAJU UPOTREBU SVOG ORUŽJA PROTIV RUSIJE
VUK CVIJIĆ: HAPŠENjA ODGOVORNIH ZA TRAGEDIJU U NOVOM SADU SE NE BI NI DOGODILA DA NIJE BILO PRITISKA GRAĐANA. NE VERUJEM DA ĆE SE IĆI DALjE U ISTRAZI, POGOTOVO NE TRAGOM NOVCA
ALEKSANDAR VUČIĆ: GOTOVO JE SA OSTAVKAMA. RTS JE VRŠIO NAJVEĆI PRITISAK NA TUŽILAŠTVO, ZAJEDNO SA „SESTRINSKIM“ N1 I NOVOM S. LjUT SAM NA VLADU I MOG PRIJATELjA VUČEVIĆA ZBOG POVLAČENjA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANjU
RUSI RAKETIRALI INDUSTRIJSKI KOMPLEKS U DNjEPRU. VLADIMIR ZELENSKI: NAŠ LUDI KOMŠIJA NAS JE GAĐAO INTERKONTINETALNOM BALISTIČKOM RAKETOM, OVO JE PRVA UPOTREBA TAKVOG ORUŽJA U SVETU
ALEKSANDAR VUČIĆ SE SASTAO SA ROBERTOM FICOM. VUČIĆ: SLOVAČKA JE BRATSKA ZEMLjA, FICO JE JEDAN OD NAJZNAČAJNIJIH SVETSKIH LIDERA. FICO: SLOVAČKA I SRBIJA MOGU DA SE OSLONE JEDNA NA DRUGU, NIKADA NEĆEMO IZNEVERITI SRBIJU PO PITANjU KOSOVA
Početna strana > Rubrike > Ekonomska politika > Tihi bojkot srpskog kapitala u okruženju
Ekonomska politika

Tihi bojkot srpskog kapitala u okruženju

PDF Štampa El. pošta
Marijana Avakumović   
nedelja, 19. oktobar 2008.

 

Politika, 19.10.2008. 

Srbija je raširenih ruku prihvatila kapital i robu bivših jugoslovenskih republika ne zato što živi na krilima jugonostalgije, već zato što je u otvaranju tržišta prepoznala svoj interes. Međutim, njene investicije u susedstvu, sa retkim izuzecima, svode se na nivo statističke greške. Da li Slovenija, Hrvatska i Makedonija neguju ekonomski patriotizam ili naši privrednici nisu dovoljno agresivni, na snazi je tek tihi bojkot novcaiz Srbije. Sa druge strane, parola „kupujmo domaće”, nije mogla da se primi na tlu Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije, jer ove zemlje uvoze najviše proizvoda iz Srbije i trajno su vezane za naše tržište.

Imajući to u vidu i pored odluke vlada Crne Gore i Makedonije da priznaju nezavisnost Kosova, ne bi trebalo da se očekuje eventualno pogoršanje ekonomskih odnosa. To se prvenstveno odnosi na Crnu Goru na čijoj trpezi se najviše nalazi srpske hrane i u kojoj naši biznismeni lako uvećavaju svoj kapital. U Crnu Goru smo u prvih sedam meseci ove godine izvezli uglavnom mlečnih proizvoda, brašna, mineralne vode i lekova u vrednosti od 947 miliona dolara, što je za oko 64 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Osim mora i negadljivosti na kapital ovdašnjih biznismena, sudeći po podacima Privredne komore Srbije, Crna Gora nema mnogo toga da nam ponudi. Iz nje uvozimo tek 142 miliona dolara. Reč je o lignitu, drvetu, vinu, pivu. Zato Srbija u ovoj robnoj razmeni beleži pozitivan saldo od oko 805 miliona dolara.

 



Domaći investitori, takođe, glatko osvajaju crnogorsko tržište.U Podgorici odnedavno posluje trgovinski centar „Delta siti”, u koji je uloženo 60 miliona evra. Kompanija „Delta”, kako je na otvaranju šoping-mola, rekao njen vlasnik Miroslav Mišković, ukupno je investirala 172 miliona evra u Crnu Goru i zaposlila blizu 2.000 radnika. Na susednom tržištu je prisutna kroz lanac supermarketa, osiguravajuću kuću „Delta đenerali” i telekomunikacionu kompaniju „Mtel”, u kojoj vlasnički udeo deli sa srpskim „Telekomom”. Mišković se tu, međutim, ne zaustavlja. Osim poljoprivrede, interesantno mu je i ulaganjeu turizam. Baš kao i Filipu Cepteru, koji namerava da se upusti u trku za kupovinu Instituta „Dr Simo Milošević” u Igalu, od koga bi da napravi savremeno lečilište i turistički centar. Kada se podvuče crta, dosadašnje srpske investicije iznose 280 miliona evra, dok crnogorskih ulaganja kod nas nema u evidenciji Privredne komore Srbije.

Suditi po ukupnom iznosu investicija, Bosna i Hercegovina, ili bar njen deo, takođe je srpski kapital prihvatila obručke.

 



 Ni Makedonci ne mogu bez srpskog „smederevca”, juneće šnicle i još mnogo toga, pa nas izdašno i plaćaju, ali zato ne vole da im se srpski kapitalisti šire unaokolo. Saradnja jeste prilično skromna, priznaje Dejan Jovović, savetnik za regionalnu saradnju u Privrednoj komori Srbije. Tu konstataciju potvrđuje činjenicom da su naše firme u Makedoniji investirale tek oko 28 miliona evra i to mahom u kupovinu bivših predstavništva. 
 
Ni Makedonci se ne mogu pohvaliti zavidnim rezultatima u Srbiji. Oni su kod nas uložili tek 600.000 evra. U celoj priči oko nategnutih srpsko-makedonskih investicija, svojevrstan paradoks izaziva upravo podatak da Srbija sa Makedonijom ima suficit u robnoj razmeni od oko 84 miliona dolara, koja na taj način predstavlja bitnog ekonomskog partnera za Srbiju.
 U ovu državu smo izvezli 345 miliona dolara, što je za 28 procenata više u odnosu na isti period minule godine. Nažalost, nisu samo odnosi sa Makedonijom obojeni paradoksima i tihim bojkotom. Bez obzira na to što Slovenci uporno tvrde da je njihovo tržište slobodno i da za sve važe isti uslovitek ove godine dve srpske kompanije su uspele da odškrinu vrata te zemlje, zahvaljujući kojima Srbija knjiži 280 miliona evra investicija.

Srpske legure aluminijuma, proizvodi crne metalurgije i ulje soje, ako je za utehu, daleko lakše se probijaju do slovenačkih potrošača nego naši biznismeni. Naš izvoz se meri sumom od 368 miliona dolara. I na ovom polju slovenačka roba ipak ima bolju prođu kod nas, da li zbog agresivnijeg nastupa ili zato što ne možemo da živimo bez „Krkinih” lekova, „Gorenjevih” mašina za veš, automobilskih guma i novinske hartije, tek statistika govori da uvozimo robu u vrednosti od 432 miliona dolara. Čak i u robnoj razmeni Srbija je na gubitku – 64 miliona dolara.

Prema mišljenju Dejana Jovovića, nepostojanje sporazuma o slobodnoj trgovini ključni je razlog što promet robe i nivo investicija nisu onakvi kakvi bismo želeli da budu. On podseća da je taj dokument svojevremeno bio parafiran, ali ga je naša država povukla zbog lošeg odnosa slovenačke države prema našim investitorima. Time nam je, kaže, prilično ograničen prodor na to tržište.

Ako je tako, onda bi trebalo sa Hrvatskom, članicom Cefte, da trgujemo na veliko. To ipak ne činimo. Upravo u robnoj razmeni sa ovom zemljom beležimo najveće gubitke, među potpisnicama sporazuma o slobodnom prometu robe, usluga. Negativni saldo dostiže 75 miliona dolara. Na tamošnje tržište plasiramo šećernu repu, etilen, proizvode crne metalurgije u vrednosti od 303 miliona dolara, a od njih uvozimo ulje lana, đubrivo, cement, što ukupno iznosi 378 miliona dolara.

Zatvorenost ovog tržišta vidljiva je na svakom koraku. Iako tamošnji zvaničnici uveravaju da na njihovom tržištu nema pravnih prepreka za inostrane kompanije, pa time ni za firme iz Srbije, u toj komunikaciji nešto ne štima. Željko Mitrović, vlasnik „Pink medija grupe” nedavno je uzburkao javnost kada je najavio da će Hrvatsku obojiti u ružičasto. U tamošnjim medijima osvanula je vest da je srpski medijski magnat kupio hrvatsku TV stanicu „Net” za 2,5 miliona evra. Ubrzo je usledio demanti iz Beograda, sa obrazloženjem da jesamopregovarano o tome. Da „Svislajon”, Rodoljuba Draškovića nije pre tri meseca za 20 miliona evra pazario fabriku za preradu voća i povrća i proizvodnju biskvita „Evrofud” iz Siska, naše investicije u Hrvatskoj bi bile ravne nuli. 

Ali, zato su se njihove firme odavno odomaćile kod nas.Prvi prodor na srpsko tržište napravio je „Agrokor” kupovinom fabrika „Frikom” i „Dijamant”, da bi kasnije otvorio hipermarkete „Idea”. „Nekse grupa” iz Našica pazarila je firmu „Jelen Do” i tako redom, hrvatske investicije su dogurale do 380 miliona evra