Srbija u mreži zapadnih poverilaca

Krajem aprila 2009. godine, nakon završetka prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Vašingtonu, potpresednik srpske vlade Mlađan Dinkić izjavio je da će se Srbija zadužiti za dodatnih 900 miliona dolara.Od ove sume, 450 miliona dolara će biti usmereno ka srpskom budžetu,od toga 300 miliona u ovoj godini a 150 miliona u 2010. godini.(Prema izveštajima srpskih medija, delegacija Srbije u sastavu potpresednik Dinkić, guverner Narodne banke Radovan Jelašić i potpredsednik vlade Božidar Đelić je bila "optimistički raspoložena") . U  "optimističkom" kontekstu, Dinkić je naglasio da se pored dodatnog zaduživanja kod MMF-a i Svetske banke paralelno "potpisuju dogovori o daljem zaduživanju sa prisutnim u Vašingtonu zapadnim bankama".[1]

Da bi situacija bila još neshvatljivija, istog dana u srpskim medijima objavljena je procena da će dug srpske države biti udvostručen u 2009. godini, sa 8, 93 milijardi evra na preko 16 milijardi evra![2]

Ovome treba dodati da je dug privatnog sekora u Srbiji već veći od 14 milijardi evra! Dakle, prema minimalnoj proceni, i pod pretpostavkom da se privatni srpski sektor neće dodatno zaduživati u 2009. godini (što je nerealno), srpski dug će krajem 2009. godine iznositi oko 30,5 milijardi evra, ili (prema zvaničnom kursu Narodne banke Srbije od 27 . aprila 2009. godine koji je iznosio 94,5 dinara za jedan evro i 71,7 dinara za jedan dolar) oko 40 milijardi dolara!

Dakle, krajem 2009. srpski dug će biti uporediv sa celokupnim srpskim bruto domaćim proizvodom iz 2007. godine!

Zašto srpski spoljni dug raste takvom brzinom?

Skoro neverovatno srpsko povećanje duga u 2009. godini ukazuje, pre svega, na usaglašeno delovanje zapadnih finasijera. Oni deluju skoro kao jedna mreža koja  postepeno, ali uporno, "davi"' Srbiju i njene građane.

U tom kontekstu, centralnu ulogu ima MMF. Poznato je da je Srbija potpisala trogodišnji aranžaman sa MMF-om u aprilu 2009. Taj aranžman će zbog svojih uslova imati velike negativne efekte na srpsko zdravstvo, poljoprivredu, socijalna davanja, obrazovanje i državne institucije u celini.

Ali, da zbog takvih uslova MMF-a ne bi došlo do kolapsa srpske ekonomije, zdravstva, obrazovanja i države (i da vlast ne bi morala da se suočava sa velikim socijalnim protestima i sukobima kao ona u baltičkim zemljama), potrebno je dodatno zaduživanje kod drugih zapadnih poverilaca. A ono može biti ostvareno samo uz "dozvolu" MMF-a.

Dakle, Srbija se nalazi u krugu iz koga nema izlaza.

Sledeći ekonomski podaci pokazuju ovo usaglašeno delovanje zapadnih finasijera.

Na primer, članstvo u Svetskoj banci je uslovljeno članstvom u MMF-u.[3] SAD u Svetskoj banci imaju, kao i u MMF-u, najveću kvotu, oko 16 %. U suštini, Svetska banka svojim kreditima finasira obrazovanje i pomaže zdravstvo. Dakle, upravo one oblasti koje uništavaju uslovi MMF-a. Takođe, Svetska banka se zadužuje na međunarodnom finasijskom tržištu, a zatim na taj iznos dodaje maržu od 0,75% i proviziju od 1%. Tako Svetska banka i MMF zajednički zarađuju na dužnicima kao što je Srbija. Tačnije, MMF napravi problem u ekonomiji, zdravstvu i obrazovanju a Svetska banka ga rešava davanjem kredita za te oblasti

Naravno, da bi se opravdalo ovo izrabljivanje dužnika, ili parazitsko delovanje ove institucije, Svetskoj banci je dodeljen visok kreditni rejting, i zato ona dobija povoljnije kredite od onih koje bi dobila Srbija sa svojim kreditnim rejtingom kada bi se direktno zaduživala kod zapadnih banaka.

Sličnu svrhu imaju i organizacije koje deluju kao sastavni delovi Svetske banke.

Na primer, Međunarodno udruženje za razvoj daje kredite za obrazovanje, zdravstvo i državne institucije. Ponovo iz oblasti koje pogađaju uslovi MMF-a.

Međunarodna finasijska korporacija odobrava kredite privatnom sektoru, kupuje preduzeća u državama dužnicima i bavi se posredovanjem pri uzimanju kredita. Kako i kome se u Srbiji u praksi odobravaju ti krediti, jasno je kada se uzme u obzir podatak po kome je do kraja 2006. godine u Srbiji MFK "investirala", između ostalog, i u strane banke i firme kao što su Rajfazen, HVB i Tigar Mišelin Holding.

Još jedna organizacija povezana sa Svetskom bankom, "Međunarodna agencija za garantovanje investicija" bavi se "obukom ljudi" u zemljama dužnicima, u vezi sa stranim investicijama (ili u praksi, prodajom domaćih preduzeća). Takođe, MAGI se bavi i popravljanjem "imidža" zemlje dužnika i "političkim rizicima".[4]

Osim Svetske banke i pratećih organizacija politiku , usaglašenu sa MMF-om imaju i takozvane evropske banke

Na primer, Evropska investiciona banaka, osnovana 1957. godine sa sedištem u Luksemburgu, takođe daje kredite koji treba da "ugase požar" koji su stvorili uslovi MMF-a. Dakle, one u oblasti zdrastva i obrazovanja. Naravno, EIB kao i većina pretodno pobrojanih institucija napalaćuje kamate koje su uglavnom veće od tržišnih.Takođe, EIB zahteva i da se odobreni projekti za koje se daju krediti finasiraju  od strane dužnika i to u vrednosti od 50%. Dakle, dužnik, ako nema svojih sredstava, mora da se dodatno zaduži kod drugih članova ''mreže'' zapadnih poverilaca.

Slično tome, i Evropska banka za obnovu i razvoj, osnovana 1990. godine sa sedištem u Londonu, (zbog navodne "pomoći" zemljama Centralne i Istočne Evrope), usaglašava svoje delovanje sa  već prethodno navedenim institucijama, posebno sa delom Svetske banke – Međunarodnom finasijskom korporacijom. Jedan od najvećih udela u ovoj, navodno '"evropskoj" banci, ponovo imaju SAD koje su prisutne kao dominatni akcionar u skoro u svim prethodno nabrojanim finasijskim institucijama. U Srbiji je do kraja 2006. godine ova banka ulagala novac, opet u strane banke, kao što su HVB, i Sosijete ženeral, ili je kupovala udele u malobrojnim preostalim srpskim bankama kao što je Komercijalna banka.

Takođe, prihvatanje uslova MMF preduslov je i za takozvanu saradnju sa Pariskim klubom koji okuplja grupu država poverilaca po ekonomskoj nauci: "Države-članice Pariskog kluba zahtevaju da zemlja dužnik koja pregovara o otpisu/reprogramu duga ima aktivan program saradnje sa Međunarodnim monetaranim fondom"[5]. Inače,Srbija je sredinom 2007. dugovala Pariskom klubu oko 2, 4 milijarde dolara.

Slična je situacija i kada se radi o Londonskom klubu koji predstavlja grupu poslovnih banaka, privatnih kreditora: "Londonski klub najčešće svoje aktivnosti korordinira sa Međunarodnim monetarnim fondom".[6] Srbija je sredinom 2007. godine dugovala Londonskom klubu poverilaca oko 1, 2 milijarde dolara.

Iz prethodno iznetog se može zaključiti da MMF u ovoj mreži zapadnih poverilaca ima ulogu "lošeg policajaca". MMF nameće uslove koji razaraju privredu i društvo jedne zemlje, nažalost u ovom slučaju Srbije. U tom kontekstu treba analizirati i skoro neverovatno iskrene izjave guvernera Narodne banke Srbije koji je već priznao da će, ako aktuelne mere Vlade Srbije ne budu uspešne, doći do dodatnog oporezivanja svih plata iznad 40.000 dinara i 100.000 dinara u javnom sektoru sa 10 i 15 %. Takođe, guverner je najavio ono što je još pogubnije za privredu i državu – povećanja poreza na dodatu vrednost. Guverner je čak priznao u svojoj izjavi da su ove mere već dogovorene sa MMF-om(!?), ali i da se mogu očekivati još teže mere od ovih prilikom prve revizije programa vlade u avgustu![7]

Dakle, srpska privreda, društvo i država idu ka potpunoj propasti zbog uslova koje nameće MMF.To se čak i ne krije od strane vlasti koja očigledno ne razlikuje realnost od ideološke predstave o MMF-u.  

Da bi se izbegao potpuni krah, "dobri policajci" kao što su Svetska banka i takozvane evropske banke i ostali zapadni poverioci davaće nove kredite za preživljavanje Srbije i njene privrede.

U suštini, tako će se agonija srpske privrede i države samo nastaviti.

Dok ove činjenice ne shvate ljudi koji danas vode srpsku državu i privredu, i dok ne odbace dogmu o ''dobronamernim''poveriocima iz MMF-a i takozvanih evropskih banaka, za srpsku privredu i državu neće nastupiti bolja vremena..