Srbija i Međunarodni monetarni fond

„Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), na sastanku održanom 22. decembra 2010, pozitivno je ocenio sprovođenje dogovorenog ekonomskog programa Republike Srbije u okviru aktuelnog stand-by aranžmana, čime je uspešno okončano njegovo šesto razmatranje i omogućeno povlačenje (nove rate) oko 373 miliona evra za jačanje deviznih rezervi.

Na osnovu te pozitivne ocene, Srbija će 27. decembra 2010. povući oko 54,5 miliona evra, što je približno 15% raspoloživih sredstava šeste tranše. Tako će ukupna sredstva koja su iz ovog aranžmana do sada iskorišćena iznositi oko 1,54 milijarde evra, što predstavlja 283% kvote Republike Srbije u MMF-u i u granicama je povoljnijih uslova finansiranja ove finansijske organizacije.“ [1]

Ovim je omogućeno povlačenje nove rate u okviru petnaestomesečnog stand-by aranžmana, koji je Srbiji odobren januara 2009. godine (u iznosu od 350,8 miliona specijalnih prava vučenja, ili 409,5 miliona evra preračunato po sadašnjem kursu, ili nešto više od 500 miliona dolara). U maju 2009. godine aranžman je produžen na još godinu dana i povećan je na 2,62 milijarde specijalnih prava vučenja (što je približno oko 3 milijarde evra, ili oko 4 milijardi dolara – saopštenje MMF-a 09/169 od 15.5.2009.; kažem približno zato što se vrednost specijalnih prava vučenja menja zavisno od intervalutarnih kretanja jer se određuje na bazi pondera za evro, američki dolar, jen i funtu).

Da bi čitaocu bilo jasno šta predstavlja 283% kvote Republike Srbije u MMF-u, podsetimo se sledećeg:

Kriterijumi za utvrđivanje visine članskog uloga (kvota) svake zemlje u međunarodnim finansijskim organizacijama grupacije Fonda i Svetske banke su: društveni bruto proizvod, zvanične rezerve (holdinzi zlata i rezerve u konvertibilnoj valuti), učešće u tekućim transakcijama (devizni prihodi i rashodi za robe i usluge i privatni transferi).

Na bazi formule MMF koja se obično primenjuje pri učlanjenju novih zemalja izračunato je da Savezna Republika Jugoslavija učestvuje u aktivi i pasivi SFRJ u Fondu sa 36,52%.“ Učešće ostalih bivših republika SFRJ u kvoti MMF iznosi za: Bosnu i Hercegovinu 13,20%, Hrvatsku 28,49%, Makedoniju 5,40% i za Sloveniju 16,39%.

Kvotu odnosno članski ulog, države članice MMF-a, plaćaju delimično u konvertibilnoj valuti (25%), a ostatak 75% u domaćoj (nacionalnoj) valuti.

Deoba obaveza i potraživanja između bivših jugoslovenskih republika (podela kvota u međunarodnim finansijskim organizacijama, kontribucije, podela imovine...) izvršena je na bazi Sporazuma o sukcesiji, koji je potpisan u Beču, juna 2001. godine, a stupio na snagu juna 2004. nakon ratifikacije od strane svih država sukcesora. Podela je izvršena uz nadzor i pod uticajem međunarodne zajednice, a kao merodavni kriterijumi uzeti su kriterijumi za utvrđivanje doprinosa za učešće u sistemu organizacije Ujedinjenih nacija i kriterijumi Međunarodnog monetarnog fonda i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Odbor izvršnih direktora MMF zaključio je, decembra 2000. godine, da je SR Jugoslavija ispunila neophodne uslove da nasledi članstvo prethodne SFRJ u MMF-u. „Radi regulisanja članstva SRJ u Međunarodnom monetarnom fondu, guverner NBJ, u ime SRJ, dostavio je Fondu notifikaciju o prihvatanju povratka SR Jugoslavije, u okviru jedanaeste opšte revizije kvota.

Kvota Savezne Republike Jugoslavije kod Međunarodnog monetarnog fonda povećana je na 467,7 miliona specijalnih prava vučenja (Special drawing rights - SDR). Povećanje kvote plaća se delimično u konvertibilnoj valuti, i to 25%, a 75% u domaćoj valuti. Međunarodni monetarni fond je odobrio SRJ zajam za uplatu povećanja kvote u konvertibilnim valutama (otplata zajma korišćenjem rezervne tranše SRJ kod Međunarodnog monetarnog fonda). Za uplatu 75% povećanja kvote u dinarima, Narodna banka Jugoslavije je izdala nekamatonosnu i neprenosivu obveznicu u dinarima (protivvrednost za 279,1 miliona SDR) naplativu na zahtev Međunarodnog monetarnog fonda.

Na osnovu kriterijuma koji su utvrđeni statutima međunarodnih finansijskih organizacija izvršena je podela obaveza, ali i učešće zemalja naslednica (bivših republika) u kvoti bivše SFRJ. Na bazi formule MMF koja se obično primenjuje pri učlanjenju novih zemalja izračunato je da Savezna Republika Jugoslavija učestvuje u aktivi i pasivi SFRJ u Fondu sa 36,52%.“ [2] Učešće ostalih bivših republika SFRJ u kvoti MMF iznosi za: Bosnu i Hercegovinu 13,20%, Hrvatsku 28,49%, Makedoniju 5,40% i za Sloveniju 16,39%.

Posle referenduma u Crnoj Gori i sticanja nezavisnosti ove republike, 2006.godine, zaključen je Sporazum između Republike Srbije i Republike Crne Gore o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza.[3] Srbija je nastavila kontinuitet članstva u međunarodnim i regionalnim finansijskim organizacijama (Međunarodnom monetarnom fondu, Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj, Evropskoj investicionoj banci, Evropskoj banci za obnovu i razvoj i drugim) i ove organizacije su priznale kontinuitet Srbije sa Državnom zajednicom SCG. Srbija je nasledila i postojeće članske uloge i sva prava i obaveze koje proističu iz članstva i nastaviće da otplaćuje finansijske obaveze po osnovu članstva. Podeljeni su dugovi, članski ulozi i potraživanja.

Srbija nastavlja saradnju sa međunarodnim finansijskim organizacijama i nasleđuje kvotu u MMF, kao i članske uloge u drugim međunarodnim i regionalnim finansijskim organizacijama. Međunarodne finansijske organizacije su priznale kontinuitet članstva Srbije, kao pravnog sledbenika Državne zajednice SCG. [4]

Nastavak saradnje Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom podrazumevao je deobu aktive i pasive i utvrđivanje novih kvota za Srbiju i za Crnu Goru. Sporazumom između Srbije i Crne Gore o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza regulisano je da Republika Srbija nastavlja članstvo DZ SCG u MMF sa postojećom kvotom (članskim ulogom), koja iznosi 467.700.000 specijalnih prava vučenja i ostvaruje pravo učešća u Odeljenju specijalnih prava vučenja, sa svim pravima i obavezama koja proističu iz tog članstva. Srbija će nastaviti da otplaćuje i sve nasleđene i buduće finansijske obaveze po osnovu članstva u Međunarodnom monetarnom fondu. [5]

Slobodna trgovina za razvijene zemlje znači pristup na strana tržišta bez ograničenja, bez prepreka za izvoz njihove robe i bez prepreka za nabavljanje strane robe preko potrebne za njihove privrede, u prvom redu sirovina. U dokumentima skoro svake svetske i regionalne međunarodne organizacije istaknuta je potreba otklanjanja smetnji i prepreka za slobodnu trgovinu, posebno za sirovine za koje su razvijene zemlje zainteresovane.

Prilikom donošenja odluke o odobrenju povlačenja šeste tranše aranžmana, MMF je pozitivno ocenio sprovođenje „restriktivnije“ monetarne politike, u skladu sa okvirom ciljane inflacije i preporučuje da se nastavi s korišćenjem svih raspoloživih instrumenata i cilju ograničenja inflacije i da se inflacija vrati u granice ciljane inflacije. Ciljana inflacija uz dozvoljeno odstupanje, drugim rečima inflacija koju je planirala Narodna banka Srbije (utvrdila kao cilj). Ciljana inflacija, mada je mnogi ekonomisti opravdavaju, kao meru koje se treba pridržavati, sama po sebi pospešuje inflatorna očekivanja. Kada Narodna banka Srbije izađe u javnost sa stopom ciljane inflacije, to znači da se očekuje da će inflacija u narednoj godini iznositi najmanje toliko procenata. Logično ponašanje privrednika u takvim uslovima je da se stopa ciljane inflacije automatski ugrađuje u cene njihovih proizvoda. Ciljana inflacija za novembar 2010. godine je naprimer iznosila 6,2% uz dozvoljeno odstupanje + ili – 2%. Inflacija je u novembru bila 9,6% (međugodišnji rast u %).

Pozitivne ocene MMF-a (decembra 2010.) odnose se i na reformu bankarskog sektora, „koji je dobro kapitalizovan, uz preporuku da se nastavi praćenje spoljnih rizika. Ocenjujući da je oporavak i rast privrede zasnovan na dobrim rezultatima izvoznog sektora, MMF je naglasio da će ubrzanje strukturnih reformi biti ključno za preusmeravanje srpske privrede na sektor razmenjivih dobara.“ [6]

Oporavak privrede i privredni rast i razvoj treba bazirati na povećanju proizvodnje, a rezultati izvoznog sektora, mogli bi se pozitivno oceniti kada je neto izvoz (razlika između izvoza i uvoza) pozitivan, to znači kada je izvoz veći od uvoza, kada se ostvaruje pozitivni saldo spoljnotrgovinske razmene. Da li će „preusmeravanje srpske privrede na sektor razmenjivih dobara“, za našu privredu značiti napredak, kada znamo da je privredna aktivnost minimizirana, kada znamo da nema proivoda koje možemo ponuditi na svetskom tržištu. U takvoj situaciji sektor razmenjivih dobara može značiti povećanje razmene stranih razmenjivih dobara – povećanje uvoza i još veće izlaganje domaće proizvodnje stranoj konkurenciji. Ali možda je to cena koju mi plaćamo – prevaljivanje svetske krize sa razvijenih zemalja na slabu srpsku privredu.

Slobodna trgovina za razvijene zemlje znači pristup na strana tržišta bez ograničenja, bez prepreka za izvoz njihove robe i bez prepreka za nabavljanje strane robe preko potrebne za njihove privrede, u prvom redu sirovina. U dokumentima skoro svake svetske i regionalne međunarodne organizacije istaknuta je potreba otklanjanja smetnji i prepreka za slobodnu trgovinu, posebno za sirovine za koje su razvijene zemlje zainteresovane. Razvijene zemlje ²zaboravljaju² kako, čime i koliko dugo su branile razvoj svoje industrije, poljoprivrede i druge privredne oblasti od konkurencije drugih zemalja. Zapadnoevropske zemlje, koje su pretrpele velika razaranja za vreme Drugog svetskog rata, tek 1957. godine, posle obnove i primene Maršalovog plana, liberalizovale su 88,8% uvoza. Kada su postale moćne i razvijene osporavaju nerazvijenim zemljama pravo da brane svoju privredu i svoj razvoj. Bogate zemlje su najveći zagovornici liberalizma u zemljama u razvoju. Siromašne zemlje koje uzimaju zajmove od MMF-a i Svetske banke primorane su da smanjuju carinske stope i ukidaju novčanu pomoć svojim proizvođačima ukoliko žele da dobiju kredite od ove dve institucije. U ekonomskoj teoriji već više od sedamdeset godina postoji standardni recept za zemlju koja se suočava sa oštrim ekonomskim opadanjem. Zemlja mora da: stimuliše agregatnu tražnju monetarnom ili fiskalnom politikom, smanji poreze, poveća potrošnju i olabavi monetarnu politiku. Vođenjem politike kakvu je nametao MMF: politika suzbijanja tražnje, zemlje u tranziciji su devedesetih godina upale u recesiju i situacija se još više pogoršala. Došlo je do visokog nivoa zaduženosti preduzeća, nametanje visokih kamatnih stopa, bankrota mnogih firmi i pogubnog dejstva na privrede u celini.[7]

Zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji, i Srbija među njima, bile su najpre prinuđene da uzimaju velike kredite, zbog nedostatka sopstvene akumulacije, nametana im je deregulacija finansijskog tržišta, slede razna uslovljavanja i ucenjivanja i nametanje mera kako bi se nastavili kreditni aranžmani.

Kasnije sledi uslovljavanje vođenja politike ostvarenja visokog spoljnotrgovinskog suficita da bi se Međunarodnom monetarnom fondu, drugim međunarodnim finansijskim organizacijama i ostalim kreditorima vraćali krediti, ali ne iz povećanog nacionalnog dohotka, već faktički daljim osiromašenjem stanovništva.

Uslovljavanje dobijanja kredita za makroekonomsku stabilizaciju i strukturno prilagođavanje od strane međunarodnih institucija i banaka ili uslovljavanje članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji leberalizacijom spoljnotrgovinskog i finansijskog režima, nameću nerazvijenim zemljama određena pravila, koja im najčešće ne odgovaraju, ali su prinuđene da ih prihvate jer nemaju sopstveni kapital.

Odobravanjem kredita nekoj zemlji, MMF daje signal multinacionalnim kompanijama da su u toj zemlji stvorene mogućnosti za maksimiziranje profita i da u tu zemlju mogu ulagati (putem direktnih i portfolio investicija).

Uslovi za uspešno okončanje šeste revizije stand-by aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom

Uslovi koje je Međunarodni monetarni fond postavio Vladi Srbije pre odobrenja povlačenja nove rate stand-by aranžmana (šeste revizije) ticali su se usvajanja budžeta za 2011. godinu i izmena zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Vladi Srbije namernuto je da do 15. decembra 2010. dostavi parlamentu predlog budžeta za 2011. godinu usaglašen s Međunarodnim monetarnim fondom i da u skupštinsku proceduru vrati Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju s dogovorenim izmenama. Ovim je obezbeđeno finansiranje budžetskih rashoda u skladu sa zakonom o budžetu, čime se izbegava privremeno finansiranje početkom 2011. godine na bazi uredbe. Tako je Skupština Srbije na sednici 29.12.2010. (zahvaljujući MMF-u) usvojila Zakon o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, Zakon o izmenama i dopunama zakona o budžetskom sistemu i Zakon o izmenama i dopunama zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (nakon mukotrpnog usaglašavanja zahteva penzionera, sindikata i mera koje nameće Fond). Prema instrukcijama MMF-a Srbija treba da vodi restriktivnu fiskalnu politiku, koja bi doprinela smanjenju deficita tekućeg platnog bilansa i inflacije. Nametnuto je smanjenje javnih rashoda, koje se ranije realizovalo putem sveobuhvatne reforme u sektoru zdravstva, racionalizacije broja zaposlenih u vojsci, kao i smanjenja subvencija privredi. Ali o budžetu će biti reči u drugom članku, [8] ovde se analizira saradnja Srbije sa MMF-om.

Odnosi Republike Srbije s Međunarodnim monetarnim fondom

Bivša Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) bila je jedna od zemalja osnivača Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke (na Bretonvudske konferencije 1944. godine).

MMF je pružao SFR Jugoslaviji značajnu finansijsku podršku, naročito u periodu od 1979. do 1990, kada je zaključeno sedam stand by aranžmana, a bilo ih je ukupno deset (kumulativno oko 4,5 milijardi dolara). SFRJ je bila jedan od najvećih korisnika kredita MMF iz grupe zemalja u razvoju. Od 1947. do 1991. koristila je 3,9 milijardi specijalnih prava vučenja. Poslednji deseti aranžman od 460 miliona SDR, koji je odobren 1990, nije u potpunosti iskorišćen (ugašen je 1991. zbog neispunjavanja makroekonomskih mera zapisanih u pismu o namerama). Stanje duga SFRJ prema MMF u momentu raspada zemlje (1992.) iznosilo je 191,1 milion SDR. Prvi finansijski aranžman s MMF-om, u iznosu od 9 miliona SAD dolara, Jugoslavija je zaključila 1949. godine.

Stanje duga SFRJ prema MMF u momentu raspada zemlje (1992.) iznosilo je 191,1 milion SDR. Prvi finansijski aranžman s MMF-om, u iznosu od 9 miliona SAD dolara, Jugoslavija je zaključila 1949. godine. Posle 2000. godine MMF je omogućio Srbiji korišćenje sredstava u ukupnom iznosu od 966,9 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1.532 miliona dolara) kroz tri finansijska aranžmana: Aranžman hitne postkomfliktne pomoći, Stand by aranžman i Aranžman za produženo finansiranje.

Posle 2000. godine MMF je omogućio Srbiji korišćenje sredstava u ukupnom iznosu od 966,9 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1.532 miliona dolara) kroz tri finansijska aranžmana: Aranžman hitne postkomfliktne pomoći (116,9 miliona specijalnih prava vučenja, ili oko 185 miliona dolara, decembra 2000. godine), Stand by aranžman (200 miliona specijalnih prava vučenja, ili oko 317 miliona dolara, juna 2001. godine) i Aranžman za produženo finansiranje (trogodišnji finansijski aranžman za period 2002–2005. godine u ukupnom iznosu od 650 miliona specijalnih prava vučenja, ili oko 1.030 miliona dolara). Sredstva prva dva aranžmana otplaćena su u redovnim rokovima, a sredstava trogodišnjeg Aranžmana, u dogovoru s MMF-om, su prevremeno otplaćena do 15. marta 2007. godine.

Konsultacije po članu IV Statuta Međunarodnog monetarnog fonda i postprogram monitoring

Posle otplate kredita saradnja se odvijala u vidu održavanja konsultacija po članu IV Statuta Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), što je statutarna obaveza zemalja članica i postprogram monitoring (postprogramsko praćenje nakon isteka redovnog finansijskog aranžmana). Konsultacije se obavljaju jedanput godišnje. Misija MMF-a se upoznaje s privrednim kretanjima u zemlji, ekonomskom politikom i merama koje ona preduzima radi održavanja stabilnih odnosa u privredi, uravnoteženja platnog bilansa i dalje liberalizacije u spoljnotrgovinskoj razmeni. Misija MMF-a sačinjava izveštaj o privrednoj i finansijskoj situaciji zemlje članice, koji zatim razmatra Odbor izvršnih direktora MMF-a i donosi ocenu o privrednoj situaciji i adekvatnosti mera ekonomske politike članice.

Kako je izgledalo to nadgledanje Fonda ilustrovaće citat jednog saopštenja misije MMF-a za Republiku Srbiju. Misija MMF-a, koja je posetila Srbiju od 17. do 24. septembra 2008, analizirala je ekonomsku situaciju i buduća kretanja. Na kraju boravka, izdato je saopštenje misije MMF-a za Republiku Srbiju br. 08/221:

„Ekonomija i dalje beleži snažan rast, a inflacija se smanjuje; s druge strane, spoljni deficiti znatno rastu, a globalna finansijska situacija se pogoršava. Za obezbeđivanje makroekonomske stabilnosti i upravljanje rastućim rizicima potrebni su znatan rebalans budžeta za 2008. i mnogo restriktivniji budžet za 2009. godinu. Težak izbor se mora napraviti.

Impresivni ekonomski rast Srbije i dalje je neuravnotežen. Inflacija se smanjuje i očekuje se da 2008–09. godine ekonomski rast ostane na nivou od 6 do 7%, ali ekonomija nastavlja prekomerno da troši, izvozna baza je i dalje mala, spoljni privatni dug je u porastu, a deficit tekućeg računa platnog bilansa premašiće 18% BDP-a u 2008. godini. Srbija u celini godišnje troši 500 milijardi dinara više nego što zaradi i zbog toga se zadužuje u inostranstvu. Prekomerni izdaci uglavnom se odnose na potrošnju umesto na investicije, a rast podstiču kupovina, bankarstvo i telekomunikacione usluge. ... Rebalans budžeta za 2008. godinu predstavlja prvu priliku za izgradnju fiskalnog kredibiliteta, posle povećanja fiskalnih deficita u poslednje dve godine, te je ne treba propustiti. Međutim, značajno povećanje penzija stvoriće još veći budžetski deficit, koji će se, nažalost, odraziti na smanjenje kapitalne potrošnje. ... Fiskalna politika treba da ima za cilj stabilizovanje ekonomije, smanjenje spoljnih debalansa i povećanje efikasnosti potrošnje u javnom sektoru radi boljeg zadovoljavanja socijalnih i infrastrukturnih potreba stanovništva.“

Praćenje finansijske i privredne situacije u Srbiji u funkciji novog stad-by aranžmana

Praćenje finansijske i privredne situacije u Srbiji Fond nastavlja i ocene MMF-a sadržane su u sledećim dokumentima (pri čemu su dokumenti od 2009. godine u funkciji novog petnaestomesečnog stad-by aranžmana):

- Memorandum o ekonomskoj i finansijskoj politici Republike Srbije 25.12.2008.

- Memorandum o ekonomskoj i finansijskoj politici Vlade Republike Srbije 30.4.2009.

- Memorandum MMF-a - Drugo razmatranje stad by aranžamana sa Republikom Srbijom 1.9.2009.

- Saopštenje MMF-a – okončano Drugo razmatranje stad by aranžmana sa Republikom Srbijom, 23.12.2009.

- Pismo o namerama i Tehnički memorandum o razumevanju usvojen na sednici odbora izvršnih direktora MMF 23.12.2009. (Vlada i NBS upućuju MMF-u pismo o namerama, koje se razmatra na sednici odbora izvršnih direktora MMF i odbor donosi odluku)

- Saopštenje MMF-a za Republiku Srbiju br. 10/265 od
28.6.2010. Četvrto razmatranje stand-by aranžmana sa Srbijom, kada je MMF odobrio povlačenje 472,9 miliona dolara

- Pismo o namerama i Tehnički memorandum o razumevanju usvojen u vezi sa okončanjem Četvrtog razmatranja stand-by aranžmana sa Republikom Srbijom, 28.6.2010.

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) je posle četvrtog razmatranja rezultata sprovođenja ekonomskog programa u okviru stand-by aranžmana, odobrio da se povuče 319,595 miliona specijalnih prava vučenja (oko 383,2 miliona evra ili 472,9 miliona dolara). Tada su ukupna iskorišćena sredstva iz ovog aranžmana iznosila 1,50 milijardi specijalnih prava vučenja (oko 1,80 milijardi evra ili 2,22 milijarde dolara).

Budžet za 2011. je usklađen sa fiskalnim pravilima i predviđa ograničenje deficita državne kase na 4,1 odsto BDP-a. Da bi se u idućoj godini obezbedili planirani prihodi budžeta, predložene su izmene nekoliko poreskih zakona - promena načina obračuna poreza na imovinu, povećanje akciza na cigarete i poreza na dodatu vrednost (PDV) za računare, južno voće i hotelske usluge. Istovremeno se smanjuju prihodi od carina zbog postepene primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU – znači nastavak smanjenja zaštite domaće proizvodnje carinskom politikom.

- Pismo o namerama i Tehnički memorandum o razumevanju usvojen u vezi sa okončanjem Šeste revizije stand-by aranžmana sa Republikom Srbijom 23.12.2010.

MMF je juna 2010. ocenio da „Srbija nastavlja da postiže dobre rezultate u okviru ekonomskog programa uprkos slabijem makroekonomskom okruženju u prvoj polovini 2010. godine. Pozicija Srbije u pogledu eksternog finansiranja je znatno poboljšana, stanje deviznih rezervi je stabilno, a inflacija je i dalje pod kontrolom. Bez obzira na ta pozitivna kretanja, Srbija je i dalje podložna nepovoljnim finansijskim uticajima iz regiona. Strategija fiskalnog prilagođavanja srpskih vlasti je i dalje usmerena na srednjoročnu konsolidaciju. Biće omogućeno aktiviranje automatskih stabilizatora na kratak rok u slučaju manjih poreskih prihoda od predviđenih. Planirana regulativa vezana za fiskalnu odgovornost će dodatno unaprediti kredibilitet politike.“ I preporučuju nam nastavak strukturnih reformi u cilju poboljšanja poslovnog okruženja, unapređenja privatnog investiranja i jačanja izvoznih kapaciteta zemlje, nastavak privatizacije i unapređenja infrastrukture.

U pismu o namerama koje je upućeno Fondu decembra 2010. Vlada se obavezala da usvoji napred navedenu zakonsku regulativu, kao i da u februaru 2011. donese paket zakone u „cilju jačanja okvira restrukturiranja dugova privrede“: unapređenje alokacije resursa u privredi, ubrzanje vansudskog reprogramiranja dugova i smanjenje nepotrebnih i skupih stečaja.

U pismu je navedeno da se procenjuje da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2011. godini biti tri odsto, a inflacija u granicama od tri do šest odsto (Povratak inflacije u granice cilja 4,5 +-1,5%, prema ovom dokumentu očekuje se tek krajem 2011.). Budžet za 2011. je usklađen sa fiskalnim pravilima i predviđa ograničenje deficita državne kase na 4,1 odsto BDP-a. Da bi se u idućoj godini obezbedili planirani prihodi budžeta, predložene su izmene nekoliko poreskih zakona - promena načina obračuna poreza na imovinu, povećanje akciza na cigarete i poreza na dodatu vrednost (PDV) za računare, južno voće i hotelske usluge. Istovremeno se smanjuju prihodi od carina zbog postepene primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU – znači nastavak smanjenja zaštite domaće proizvodnje carinskom politikom. Zbog inflatornih tendencija koje su se ispoljile krajem 2010. godine ovim dokumentom planira se restriktivnija monetarna politika u 2011. godini.