Pregled reakcija na obustavljanje izgradnje gasovoda ''Južni tok''

Izjava Vladimira Putina da se izgradnja Južnog toka obustavlja, izazvala je brojne reakcije u zemljama kroz čije teritorije je ovaj gasovod trebalo da prolazi, ali i šire.

''Najava obustavljanja tog projekta za Srbiju nije dobra vest'', rekao je premijer Aleksandar Vučić. ''Srbija je u gasovod uložila dosta i radilo se sedam godina'', pa je rekao da će razgovarati i sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i drugim ruskim zvaničnicima.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik nazvao je ''dramatičnom“ novost o odustajanju Rusije od projekta ''Južni tok“ i rekao da ne shvata stav razvijenih zemalja Evrope koje blokiraju izgradnju gasovoda. ''Rusija je rekla da ona ne može da napravi ‘Južni tok’ ako Evropa to ne želi. Pre nekoliko godina je napravljen ‘Severni tok’ iz istih izvora i došao je u Nemačku i razvijene zemlje Evrope i nije bilo nijednog kubnog metra smanjenja isporuke gasa sve vreme krize u Ukrajini“, rekao je Dodik i zapitao se: ''Zašto se nama ne da da pod istim uslovima napravimo ‘Južni tok’? Zašto mi moramo da razmišljamo o tome da nismo energetski obezbeđeni u budućnosti?“

Bugarska smatra da je odustajanje od „Južnog toka“ taktički potez Rusije. Odluka Rusije da obustavi realizaciju projekta „Južni tok“ samo je taktički potez, rekao je zamenik predsednika energetske komisije bugarskog parlamenta Martin Dimitrov. „To je taktički potez Putina i Rusije. Oni ni slučajno neće odustati od ‘Južnog toka’. Ako bi projekat eventualno bio preorijentisan na Tursku, on bi samim tim bio skuplji i ekonomski neizvodljiv. Prema tome, sve što se dešava samo je taktički potez sa ciljem da se poveća pritisak na Bugarsku i na Evropsku komisiju“, preneo je njegove reči TASS. „Mi ni u kom slučaju ne treba da popustimo niti da odstupimo od svojih stavova. Za nas je važno da projekat donosi profit, u protivnom on nema smisla“, naveo je Dimitrov.

„Konačna odluka o gasovodu je u rukama Rusije i Evropske unije. Želim da skrenem pažnju na činjenicu da ako Rusija poštuje evropske zakone, niko neće biti protiv tog projekta. Istovremeno, nema pokazatelja iz Rusije da će Moskva to uraditi“, rekao je predsednik Bugarske Rosen Plevnelijev.

Zamenica bugarskog premijera Meglena Kuneva je na izveštaje o otkazivanju izgradnje gasovoda Južni tok rekla da Bugarska želi projekat koji je ekonomski isplativ i usklađen sa propisima Evropske unije. Bivši ministar energetike Bugarske Trajčo Trajkov je u intervjuu prvoj privatnoj TV stanici rekao da ''Vladimir Putin pokušava da izađe iz međunarodne izolacije, pokazujući mišiće Zapadu''. Bivši ministar kaže da je ''odluka doneta po nahođenju Putina'' i da je ''začudila sve: Državnu dumu RF, ministra energetike Aleksandra Novaka, pa čak i direktora Gasproma Alekseja Milera''.

Potpredsednik bugarske vlade, Tomislav Dončev, izjavio je da Bugarska sada očekuje "specijalan tretman" EU kako bi ublažila štetu nastalu zbog otkazivanja projekta. "Ako nema projekta, to je gubitak za Bugarsku. Bugarska ne može biti moneta za potkusurivanje u ovoj složenoj geopolitičkoj situaciji. Ne može biti stavljena u takvu ulogu".

Martin Vladimirov, specijalista za energetiku iz Sofije, rekao je u izjavi za BBS da je ovo možda ''Putinov blef, kako bi se vlade zainteresovanih zemalja ujedinile protiv Evropske komisije''. Ukrajinski eksperti su u izjavi istoj stanici naveli da se odustalo iz ekonomskih razloga sa ponuđenim političkim objašnjenjem, jer ''nema smisla trošiti ovolike količine novca na projekat koji nije neophodan Evropi''.

Južni tok je, prema Rojtersu, zapravo žrtva prigušene evropske tražnje za gasom i pada cena energenata, ali i protivljenja Evropske komisije tom projektu, koja je pre nekoliko meseci primorala Bugarsku da odloži gradnju gasovoda usled sopstvenog sukoba sa Rusijom zbog krize u Ukrajini.

Dalje se navodi da je za jedan broj zemalja jugoistočne Evrope Južni tok bio mera obezbeđenja protiv ponavljanja situacije iz januara 2009. godine, kada je cenovni spor između Kijeva i Moskve prekinuo tranzit gasa preko Ukrajine, zbog čega su te zemlje imale nestašicu goriva tokom zimskih temperatura ispod nule. Kao jedno od potencijalnih rešenja tog problema, Rojters pominje predlog povezivanja slovačkog gasnog čvora - koji se popunjava gasom iz različitih izvora - sa zemljama Balkana i to putem gasovoda koji će se kretati jugozapadnim obodom Ukrajine preko Rumunije do Bugarske.

"S obzirom na okolnosti, to je najbolje raspoloživo ekonomsko i strateško rešenje", izjavio je direktor operatera slovačkog gasovoda Eustrim, Tomaš Maraček. Rojters je podsetio i na predlog o gradnji terminala za tečni prirodni gas na hrvatskom ostrvu Krk, pri čemu bi tankeri koji prevoze katarski, alžirski i eventualno američki gas (komprimovan, a otud i skuplji) dolazili do Krka, odakle bi taj gas bio isporučivan u Mađarsku i u ostale zemlje Balkana. Kao treću opciju, Rojters je naveo Transatlantski gasovod koji bi trebalo da doprema gas iz Kaspijskog mora preko Turske do Evrope.

„Kada kažem da se pozicija Evropske unije nije promenila o ‘Južnom toku’, to znači da sve što se događa na teritoriji Unije i u zemljama partnerima Evropske unije mora da poštuje pravila Unije. To očigledno važi i za ‘Južni tok'“, rekla je komesarka EU za spoljne poslove Federika Mogerini.

Na sastanku Federike Mogerini i DŽona Kerija, 3. decembra, kako prenosi EurAktiv, saopšteno je da ''otkazivanje Južnog toka neće povećati ranjivost EU'' i da je'' neophodna diverzifikacija snabdevanja gasom''. Naveden je primer Baltika.

Iz Rusije su poručili da su oni koji su srušili „Južni tok“ moguću krizu morali unapred da sagledaju: „Predsednik Putin je veoma jasno rekao da ljubavi ne može biti na silu. Rusija će naći druge načine za realizaciju svojih planova za snabdevanje drugih regiona gasom“, rekao je Aleksandar Lukaševič, portparol ruskog ministarstva.

Ruski ministar energetike Aleksandar Novak rekao je u izjavi za Itar Tas da je ''odluka konačna i da se već počelo raditi na izgradnji nove rute gasovoda''.

Dojče vele naglašava da odustajanje Rusije od južnog toka predstavlja ''brodolom za Srbiju'' i citira delove izveštaja više nemačkih listova: „Nijedna zemlja nije Rusiji toliko izašla u susret u vezi sa Južnim tokom kao Srbija“, piše Frankfurter algemajne cajtung. „U 2008. godini 51 odsto naftne kompanije NIS je prodato Gazpromu za 400 miliona evra. Pošto su zapadni eksperti vrednost tih akcija procenili na 1,1 milijardi evra, srpski ministar ekonomije Mlađan Dinkić je govorio o smešnoj ceni za Ruse i prodaji bez tendera. Takođe, za eksploataciju srpskih rezervi nafte i gasa u vrednosti od sedam milijardi evra Gazprom mora da plati samo tri odsto prihoda. Bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović govori o najnižim cenama na svetu. U susednoj Albaniji kao i u Hrvatskoj je to 12 odsto. Beograd je ovog proleća pokušao da poboljša ugovore u svoju korist. Međutim, Moskva je to grubo odbila''. Frankfurtski list dodaje: „Verovatno će tek u istorijskoj perspektivi moći da se kaže da li je bila pametna odluka predsednika Putina da trgovinu gasom koristi kao instrument geopolitike. Njegovi prethodnici u Sovjetskom Savezu su tu bili oprezniji. Uprkos oštrom sukobu sa Zapadom, komunisti u Kremlju su uvek vodili računa da ne ugroze liferantske odnose sa Evropom. Putin je sada pretrpeo poraz u ovoj oblasti, njegov prvi poraz uopšte. Činjenica da se Putin na kraju sapleo na novoj vladi Bugarske pokazuje sporedne efekte njegove politike polarizacije u Istočnoj Evropi“, piše u komentaru.

Ajzenaher nahrihten se pita: „Da li je šef Kremlja reagovao nepromišljeno? Verovatno ne. Jer pre svega Ruski monopolista Gazprom izgradnjom gasovoda ulazi u veliki ekonomski rizik.“

S druge strane, Landescajtung iz Lineburga navodi da se odustajanje Putina od ovog projekta mora smatrati pobedom EU nad ruskom geostrateškom instrumentalizacijom ekonomskog projekta: „Mada će kraj gasovoda Južni tok ostaviti značajne tragove u bilansima Semensa, Vinteršala i Europajpa, povlačenje Putina mora se posmatrati kao pobeda EU. Brisel je Kremlju iz ruke izbio političko oružje, kojim je hteo međusobno da zavadi zemlje EU. I EU je konačno shvatila da energetska politika nije samo važno sredstvo za zaštitu klime već i za održavanje bezbednosti. Sa Južnim tokom bi Ukrajina ostala bez tranzitne takse; Srbija, Bugarska i Mađarska bi više zavisile od Rusije, postale nešto kao Putinov mostobran. Evropska komisija je to shvatila i izvršila pritisak na Sofiju da ne podlegne Moskvi.“

Magdeburger folksštime vidi Tursku kao profitera u novonastaloj situaciji: „Definitivno obustavljanje projekta Južni tok je do sada najoštriji rez između Rusije i Evrope u okviru Ukrajinske krize. Ekonomske sankcije se mogu ukinuti, gasovod ne. Za najsiromašniju zemlju EU, Bugarsku, Južni tok je bio dobrodošla investicija. Ništa od toga, Brisel je zaustavio projekat, a Moskva je sada samo na to reagovala. Pobednik je Turska, koja se iznenada našla u srcu tranzita gasa Istok-Zapad''.

Američki analitičari i mediji stava su da se odustajanjem od ovog projekta evropskoj industriji neće mnogo naštetiti i da ovo predstavlja ''pobedu EU''.

Potpredsednik Trgovinske komore SAD Hari Litman izjavio je da „mnogi evropski potrošači prave svoju srednjoročnu strategiju ne računajući na dodatni uvoz gasa iz Rusije“. Prema njegovim rečima, „teško da će se odustajanje od ‘Južnog toka’ bitno odraziti na evropsku industriju“. Litman je dodao da ruska ekonomija u velikoj meri zavisi od izvoza energenata u inostranstvo i da je „zavisnost od fosilnog goriva njena Ahilova peta o kojoj se već godinama govori“.

Prema Njujork Tajmsu, odluka o prekidu „Južnog toka“ predstavlja ''redak poraz Putina''. U retkom „diplomatskom porazu“, ruski predsednik Vladimir Putin preusmerava gasovod ka Turskoj. U tekstu objavljenom na naslovnoj strani, ocenjuje se da je „grandiozan projekat“ izgubljen kao žrtva rastućih „zatrovanih“ odnosa Rusije sa Zapadom. Odluka o prekidu projekta Južni tok takođe je i retka pobeda za EU i SAD, koje su ove godine uglavnom bespomoćno posmatrale aneksiju Krima i jačanje separatista na istoku Ukrajine, navodi list. Ali, „ako postoji pobednik u ovom slučaju to je Turska“, koja je uz Kinu i druge zemlje u razvoju kojima nedostaju energetski resursi, ekspoatisala jaz između istoka i zapada kako bi obezbedila dugoročne rezerve energije po povoljnim cenama.

Radio Slobodna Evropa objavio je da je ''Srbija u problemu zbog obustave 'Južnog toka'''. U svojoj vesti oni su citirali novinara Mišu Brkića koji je, pored ostalog, izjavio: „Veliki su gubici po Srbiju ako tako ostane do kraja. Srbija je svakako računala na investiciju 'Južni tok', pogotovu što nemamo sopstvenih investicija i što bi izgradnju kompletno finansirala ruska strana. Sada, kada dolazi do odstupanja, odnosno od odustajanja od ovog projekta, svi naši planovi će na žalost pasti u vodu. Dugoročno, Srbija gubi jedan stabilan izvor snabdevanja“.

Prema pojedinim ruskim analitičarima, Ruski Gasprom je postao ''talac svoje nefleksibilnosti“ pošto ne želi da čini ustupke potrošačima, ocenio je danas ekspert Valerij Nesterov, komentarišući odluku o obustavljanju projekta gasovoda Južni tok. On je rekao da su projekat od samog početka mnogi kritikovali, jer su sva preimućstva bila na strani Evrope, a Rusija je za svoj račun obezbeđivala sigurnost isporuka.

Zamenik direktora Centra za politička istraživanja Oleg Ignatov rekao je agenciji Tas da je projekat sa ekonomske strane imao za cilj da minimizira rizik isporuka ruskog gasa evropskim klijentima. „Na političkom planu, odustajanje od projekta može da predstavlja pokušaj da se igra na političke protivurečnosti u samoj EU“, koje se tiču izgradnje gasovoda, rekao je Ignatov agenciji. Prema njegovim rečima, Rusija „naravno, pokušava da igra na protivurečnosti u EU, kao što i oni pokušavaju da igraju na protivurečnosti u zemljama Zajednice nezavisnih država“.

Dodao je da je došlo vreme kada politika preovladava nad ekonomijom i pragmatizmom. „Od političkih odluka stradaju svi: I Rusija i Evropa, samo je pitanje ko će otići dalje. Za sada se nijedna strana ne povlači“, dodao je Ignatov.

Direktor analitičke kompanije Alpari Aleksandar Razuvajev naveo je da će preorijentisanjem Rusije sa Južnog toka na izgradnju gasovoda do Turske, Turska „pojesti procente za tranzit gasa“, odnosno, to što su „mogli da dobiju braća Sloveni“. „Meni se dopada, što smo na kraju odbacili iluzije u odnosu na Evropu i slovenstvo“, rekao je Razuvajev Tasu.

Fajnenšl tajms naveo je da je odustajanje od posla veliki strateški korak unazad za Rusiju i da potvrđuje principijelnost EU po tom pitanju. List navodi da bi EU trebalo da ponovo razmotri status gasovoda Nabuko.

Biznis insajder prenosi da je ''Južni tok žrtva pada cene energenata i ukrajinske krize''.

Mađarski zvaničnici naveli su da je Rusija imala pravo na takvu odluku, ali da su i zabrinuti jer će morati da se traže novi snabdevači kako bi se osigurala energetska stabilnost zemlje. Za kompaniju OMV, koja je nosilac posla gradnje deonice „Južnog toka“ kroz Austriju, izgradnja gasovoda još nije obustavljena i traže od Brisela da ne koristi gas kao geopolitičko pitanje. Kako prenosi Fajnenšl Tajms u izdanju od 2. decembra, na sastanku EU, održanom u Briselu, mađarski predstavnik pitao je Federiku Mogerini: ''Prvo Nabuko, sada Južni tok. Šta sledeće da uradimo?'' Peter Sijarto, ministar poljnih poslova Mađarske, rekao je da se sada moraju naći alternativni putevi za snabdevanje, uključujući i rutu preko Azerbejdžana.

U Sloveniji smatraju da odustajanje od tog posla neće imati ozbiljne posledice. Premijer Miro Cerar nije iznenađen odustajanjem Rusije i smatra da je najbolje okrenuti se traganju za alternativnim izvorima energije.

Paolo Đentolini, italijanski ministar spoljnih poslova, rekao je da je ''prerano za davanje ocena'' i da će ''naredni dani i nedelje pokazati da li je izjava Putina konačna ili ne''.

Austrijski ministar ekonomije Rajnhold Miterlener rekao je da veruje da je ovaj projekat zaista zaustavljen, ali da dopremanje gasa do krajnjih korisnika nije ugroženo, jer ''ovo je bio budući projekat od koga se korist očekvala tek za nekoliko godina''.

Konačno, hrvatska ''Slobodna Dalmacija'' piše da ''Hrvatska ni kriva ni dužna postaje energetski div'', dodajući: ''Vest o odustajanju od Južnog toka, ukupno vrednog oko 40 milijardi dolara, izazvala je šok i nevericu u vladi naših srbijanskih suseda, koji su upravo na tom projektu temeljili svoju energetsku stabilnost. Iz naše Vlade stižu samouverene izjave. No, treba kazati i kako naša izvršna vlast za poziciju Hrvatske u ovoj “igri” Zapada i Rusije baš i nema neke naročite zasluge. Čini se kako smo na najboljem putu da postanemo energetski lider regije - ni krivi ni dužni!''

Priredio: Branislav Omorac

(NSPM)