Paketi antikriznih mera najznačajnijih država EU

Na fonu antikriznih mera koje preduzima srpska vlada interesantno je pogledati obim i strukturu paketa antikriznih mera u tri vodeće zemlje EU: Velike Britanije, Francuske i Savezne Republike Nemačke.

U ovom pregledu korišteni su materijali Francuske opservatorije ekonomskih konjuktura (http://www.ofce.sciences-po.fr) kao i drugi internet resursi.

 Velika Britanija

U oktobru 2008. godine izvršena je dokapitalizacija velikih britanskih banaka (Royal Bank of Scotland, HBOS i Lloyds TSB) u iznosu od 37 milijardi funti sterlinga. U januaru 2009. godine britanska vlada je objavila novi plan kojim se predviđaju i državne garancije za bankarske zajmove sa ciljem da se „preovlada trenutno usporavanje u oblasti kreditiranja privrede“. Planom je takođe predviđeno da država na sebe preuzme bankarske „toksične“ aktive u iznosu od 100 milijardi funti sterlinga (što prema procenama čini 50% ukupnih „toksičnih“ aktiva banaka). Na taj način, država za banke postaje „zaštitnik od katastrofe“, nastojeći da i na taj način zemlju sačuva finansijskih potresa koja bi bila izazvana bankrotstvima banaka.

Britanska vlada takođe je razradila paket mera za podršku kompanija malog i srednjeg biznisa koji je u najvećoj meri pogođen trenutnom krizom. Kompanijama malog i srednjeg biznisa odobravaju se subvencionirani krediti u ukupnom iznosu od 20 milijardi funti sterlinga. Od ove sume polovina je predviđena za kompanije koje zapošljavaju manje od 250 radnika.

Ukupna vrednost vladinih mera za 2009. godinu procenjuje se na 1,3% BDP. Britanska vlada predviđa da će globalna ekonomska kriza biti prevladana tokom 2010. godine, te mnoge mere iz antikriznog programa imaju privremeni karakter.

Tako će samo tokom 2009. godine stopa poreza na dodatnu vrednost biti smanjena sa 17,5% na 15% što će, kako se procenjuje, iznositi 0,8% BDP.

Antikriznim paketom mera predviđeno je i povećanje državnih investicija, ali i dopunsko stimulisanje potrošnje preko povećanja isplata dečijih dodataka, te dodatnih poreskih beneficija za porodice sa decom, ali i čitav niz stimulativnih mera u oblasti stanogradnje (pomoć porodicama koje nisu u stanju da izmire obaveze po hipotekarnim kreditima, povećanje cenzusa ispod koga se ne plaća porez na promet stanova i slično).

Francuska

Prvi antikrizni paket francuske vlade donet krajem prošle godine „težak“ je 26 milijardi evra ili 1,3% BDP. Od te sume 11,4 milijarde evra izdvojeno je za podršku realnog sektora privrede; 10,5 milijardi evra predviđeno je za državne investicije (otkup dugova) u šest vodećih banaka (Crédit agricole SA –  3 milijarde evra, BNP Paribas – 2,25 milijarde, grupa Caisse d'épargne – 1,1 milijarde, Banque populaire – 950 miliona itd) kako bi se one osposobile da produže sa kreditiranjem privrede; 2 milijarde evra za pomoć sektoru stanogradnje; 1,2 milijardi evra izdvojeno je za stimulisanje zapošljavanja (naročito u preduzećima koja zapošljavaju manje od 10 radnika), te oko 1 milijarde evra za socijalne namene.

Početkom ove godine, francuska vlada je objavila da namerava da dodatno obezbedi francuskim bankama još 10,5 milijardi evra u formi kredita, uz kamatu od 8%, pod uslovom da se rukovodstvo banaka odrekne raspodele dividendi i isplata bonusa po završnim računima za 2008. godinu.

U isto vreme, vlada namerava da automobilskim kompanijama pruži dodatnu finansijsku pomoć (u različitim formama: krediti sa beneficiranim kamatnim stopama, garancije za zajmove, emisija obligacija …) od 300 miliona evra, pod uslovom da se odreknu isplata dividendi i bonusa i obavežu da će zadržati proizvodnju na teritoriji Francuske.

Ono što treba naglasiti jeste da antikrizni paket pomoći koji je planiran na nekoliko godina neće dovesti do povećanja deficita državnog budžeta. Planirani deficit državnog budžeta u 2009. godini iznosio bi 15,8 milijardi evra (0,8% BDP), a u 2010. godini 11,3 milijarde evra (0,6% BDP).

Savezna Republika Nemačka

Prvi plan oporavka nemačke ekonomije objavljen je u oktobru 2008. godine koji je za početak angažovao sumu od 20 milijardi evra (0,8% BDP), da bi u novembru iste godine, kao pomoć preduzećima, dodatno izdvojeno još 17,3 milijardi evra (0,7% BDP), uz 7,2 milijardi evra (0,3% BDP) za državne investicije, te 3 milijarde evra (0,1% BDP) za povraćaj poreza domaćinstvima sa niskim primanjima.

Posle kritika da su antikrizne mera donete u poslednjem kvartalu 2008. godine „više nego skromne“, nemačka vlada početkom ove godine (10.01.2009) donosi kompleksniji plan „vredan“ 62 milijarde evra. U okviru ovih mera predviđeno je smanjenje poreza od 01.07.2009. godine (što će da iznosi 3 milijarde evra u 2009. i 6 milijardi evra u 2010. godini). Preduzeća kojima banka odbije da odobri kredit mogu dobiti od države garancije za dobijanje kredita. Posebna pažnja poklanja se sistemu skraćene radne nedelje što treba da stimuliše kompanije da se opredeljuju za ovaj sistem (i tako dobiju podršku od Federalne agencije za rad), a ne za otpuštanje radnika.

Za podršku obrazovanju predviđeno je 18 milijardi evra, a predviđeno je i povećanje isplata za porodice sa decom, te značajno uvećanje nadoknade za nezaposlenost građanima koji imaju decu.

Zaključak

Iz ovoga kratkog pregleda očigledno je da su predviđena značajna sredstva za realizaciju paketa antikriznog programa u sve tri posmatrane zemlje EU. Posmatrana u odnosu na BDP, najznačajnija budžetska sredstva (sniženje poreza, dodatni rashodi i slično) predviđena su antikriznim programom Savezne Republike Nemačke. Međutim, ako se ovim merama dodaju i druge (dokapitalizacija banaka, državne garancije i slično), onda je Francuska predvidela najveću ukupnu sumu sredstava (u odnosu na BDP) za realizaciju antikriznog programa.