Otvoreno pismo predsedniku Tadiću

 Preuzeti odgovornost i biti odgovoran – uočite razliku!

Poštovani gospodine Predsedniče,

Srbija se ponovo nalazi pred novim iskušenjem, a sat istorije koji beleži vreme i događaje kroz koje Srbija prolazi ponovo je aktivirao alarm. Ne sumnjam da ga ne čujete. U proteklom periodu, u poslednjih nekoliko meseci, Vi ste lično, kao ozbiljan političar, preuzeli odgovornost za rešavanje određenih pojedinačnih problema koji su pretili da ugroze egzistenciju građana Srbije. Istakli ste tada da želite da preuzmete odgovornost, i naišli ste na kritike onih koji ne vide dalje, i dublje, od dnevno političkih dešavanja. Lično, podržavam preuzimanje odgovornosti i to jeste potrebno ali nije dovoljno, posebno danas, kada se ekonomija Srbije, a samim tim, i građani Srbije, nalaze pred izazovima bez presedana.

Nije dovoljno, zato što u vremenu svetske finansijske i ekonomske krize, koja se kao cunami nezaustavljivo kreće ka ekonomiji Srbije, nije dovoljno preuzimati odgovornost za rešavanje pojedinačnih problema. Danas se globalno mora sagledati opasnost koja preti, i shodno tome preuzeti odgovornost, da ne biste u skorijoj budućnosti bili odgovorni za ekonomske posledice. Preuzimanje odgovornosti je sasvim u redu, ali biti odgovoran podrazumeva daleko širi kontekst. Pokušaću to da Vam predočim kroz poglede ekonomiste koji obrise nadolazeće krize vidi nešto drugačije.

Cunami koji dolazi...

Cunami koji dolazi i potencijalno preti da ostavi pustoš u srpskoj ekonomiji, ima nekoliko dimenzija na koje bi trebalo obratiti pažnju kako bi se udar što bolje amortizovao. Prva dimenzija, na koju ne možemo značajno uticati, jeste pad tražnje za proizvodima u vodećim svetskim ekonomijama. Taj pad tražnje nije jednokratna pojava, on inicira mehanizam multiplikacije, i prosto raste iz dana u dan, stvarajući velike probleme realnom sektoru u vodećim svetskim ekonomijama. Smanjenje tražnje za proizvodima pojedinih firmi utiče lančano i na smanjenje njihove tražnje prema svojim dobavljačima, a kao što možemo da uočima utiče i na otpuštanje radnika. Svedeno, postoji dvostruki negativni efekat smanjenja tražnje - prvi, lančano smanjenje produkcije tj. pad privredne aktivnosti, i drugi, otpuštanje radnika tj. povećanje nezaposlenosti što dodatno utiče na smanjenje tražnje. Posledično vezano za prvu dimenziju, druga dimenzija cunamija odnosi se na smanjenje investicija u vodećim svetskim ekonomijama.

Treća dimenzija odnosi se na „zatvaranje“ poslovnih banaka u razvijenim svetskim ekonomijama. Kriza je izbila na finansijskom tržištu i mnoge poslovne banke su platile cenu ulaganja finansijskih sredstava radi ostvarivanja visokog ali rizičnog profita. Danas poslovne banke i te kako paze na svoje bilansne pozicije, i teško prihvataju da plasiraju finansijska sredstva ako postoji i mali nagoveštaj rizika u plasmanu. No, ovo zatvaranje poslovnih banaka nas ponovo vraća na prethodne dve dimenzije. Smanjenje kreditne aktivnosti sa jedne strane utiče na smanjenje tražnje (pad kreditne linije vezane za stanovništvo), a sa druge na smanjenje investicija (pad kreditne linije vezane za privredu).

Kako će finansijski cunami uticati na ekonomiju Srbije?

Prva i druga dimenzija cunamija koji dolazi, direktno će se u prvom udaru odraziti na smanjenje tražnje za izvoznim proizvodima privrede Srbije. Taj prvi udar u privredi Srbije se već oseća, posebno u industrijskim sektorima koji su direktno povezani sa pogođenim industrijskim sektorima u vodećim svetskim ekonomijama. Negativni efekti se poput zaraze šire i na privredu Srbije - pogledajte Sartid, Tigar... Ali Sartid i Tigar nisu samo privredni subjekti koji se nalaze u problemima. Posmatrajte priču šire. Uočite da su Sartid i Tigar, Smederevo i Pirot, generatori regionalnog razvoja u pomenutim područjima. Uočite da Sartid i Tigar imaju svoje dobavljače, i da će se problemi u pomenutim privrednim subjektima proširiti i na povezana lica. Sartid i Tigar predstavljaju i devizne prilive, tj. značajan kvantum u ponudi deviza na međubankarskom deviznom tržištu. Izvozni prihodi naših preduzeća predstavljaju jedan deo stabilnosti naše valute. Sartid, Tigar i njihovi dobavljači predstavljaju takodje fiskalne prihode u budžetu Srbije. I na kraju uočite da Sartid, Tigar i njihovi dobavljači jesu i ljudi koji rade u njima, jesu njihove porodice. Ali Sartid i Tigar nisu jedini, veliki broj preduzeća će biti pogođen negativnim efektima svetske ekonomske krize. Druga dimenzija cunamija, smanjenje investicija u razvijenim ekonomijama, direktno će se odraziti na smanjenje stranih direktnih investicija u Srbiji. Da, to jesu neophodna finansijska sredstva za zatvaranje deficita u tekućem delu platnog bilansa Srbije, ali nisu samo to. Strane direktne investicije su priliv deviza na međubankarskom deviznom tržištu tj. još jedan značajan faktor stabilnosti naše valute. Takođe, strane direktne investicije, posebno greenfield investicije, jesu u suštini rast privredne aktivnosti, povećanje zaposlenosti i rast fiskalnih prihoda u budžetu Srbije. Sve ovo jesu problemi o kojima se govori, ali ono o čemu se ne govori jesu problemi koji se odnose na drugi aspekt stranih direktnih investicija, a to je izvlačenje profita iz već investiranog kapitala u Srbiji. U ovdašnjim analizama se polazi od toga da će strane kompanije reinvestirati svoje profite u nov ciklus proizvodnje. Međutim, usled velikih problema u svojim matičnim kompanijama, vrlo lako se može desiti da strane kompanije krenu da izvlače profit iz Srbije. Posledice ovakvih odluka direktno se manifestuju na našu eksternu ravnotežu i stabilnost naše valute. Usled izvlačenja profita povećava se deficit u tekućem bilansu i istovremeno se povećava tražnja za stranom valutom na međubankarskom deviznom tržištu. Znači, imaćemo konstantan pritisak na depresijaciju nacionalne valute, i kao posledicu toga konstantno smanjenje deviznih rezervi kako bi se sprečile značajnije oscilacije vrednosti nacionalne valute. Treća dimenzija cunamija, zatvaranje poslovnih banaka u razvijenim svetskim privredama, direktno će se odraziti na našu ekonomsku aktivnost preko poslovnih banaka koje su na osnovu vlasničke strukture u rukama stranih poslovnih banaka. Dva efekta su posebno bitna kada je reč o poslovnim bankama koje su u vlasništvu stranog kapitala. Prvi, koji je bio dominantan do izbijanja finansijske krize, odnosio se na priliv kapitala iz matičnih banaka koji je uticao na rast kreditne aktivnosti i apresijaciju tj. jačanje vrednosti dinara. Naravno, ovaj efekat je danas izuzetno prigušen, i to se dobro uočava na međubankarskom deviznom tržištu jer se ponuda deviza po ovom osnovu izuzetno smanjila. Drugi efekat odnosi se na potencijalnu mogućnost povlačenja kapitala sa finansijskog tržišta Srbije i vraćanja istog u matične banke u inostranstvo. Zajedničko dejstvo oba efekta, na međubankarskom deviznom tržištu, može stvoriti strahovit pritisak na depresijaciju dinara i uzrokovati veliko i brzo smanjenje deviznih rezervi. Poenta je da „ne ubija odliv kapitala, već prestanak priliva kapitala“. A kao što možemo uočiti na osnovu prethodnih razmatranja, priliv kapitala će biti neuporedivo manji nego prethodnih godina.

Kako će privreda Srbije odreagovati na cunami koji nailazi?

Konstatacija da će uslediti usporavanje privredne aktivnosti je jednostavan odgovor, i ne može da omogući jasno uočavanje smisla razlike između preuzimanja odgovornosti i biti odgovoran. Naprosto, mora se detaljnije ukazati na opasnosti koje prete. Počnimo od realnog sektora. Pad industrijske proizvodnje očigledno nastavlja tendenciju sa kraja prethodne godine, i očekuje se da će taj pad u februaru i martu biti dramatičan. Posledice urušavanja realnog sektora i usporavanja privredne aktivnosti rezultiraće povećanjem nezaposlenosti jer će preduzeća početi da otpuštaju radnike. Problemi u pojedinim preduzećima lančano će se preko dobavljača prenositi i na ostala preduzeća. Ekonomska kriza rađa socijalnu krizu, a socijalna kriza obara domaću tražnju, što kao feedback utiče na smanjenje tražnje za proizvodima na domaćem tržištu. Na taj način kriza se prenosi na sektor usluga, posebno na trgovinu. Efekti ove zaraze prenose se na fiskalni sektor kroz dramatično smanjenje prihoda PDV-a u zemlji, takođe smanjuje se prihod od poreza na dohodak građana i smanjuje se prihod od poreza na dobit preduzeća. Već danas je očigledno da je prihodna strana budžeta u velikim problemima. Neko bi pomislio da je danas, u ovom trenutku, dobro što skoro 50% prihoda u budžetu Srbije čine prihodi od carina i PDV-a na uvozne proizvode, ali i ovi prihodi će uskoro biti pod snažnim uticajem ekonomske situacije u Srbiji. Depresijacija dinara, smanjenje agregatne tražnje i socijalna kriza na pomolu, uticaće i na smanjenje uvoza. Može se pomisliti da depresijacija dinara i smanjenje agregatne tražnje utiču pozitivno sa stanovišta eksterne ravnoteže i situacije u tekućem delu platnog bilansa, ali poenta nije u eksternoj ravnoteži u ovom trenutku. Poenta leži u fiskalnom sektoru i prihodima budžeta, a takođe i u socijalnoj komponenti. Zašto? Prvo, imamo smanjenje prihoda od carina, a shodno tome i prihoda od PDV-a na uvozne proizvode. Znači budžet tj. država ulazi u još veće probleme. Drugo, pored talasa otpuštanja radnika, imamo nov, snažan udar na standard stanovništva usled depresijacije dinara. Svi koji su u vreme iluzije stabilnog i jakog dinara uzeli kredite u nacionalnoj valuti, ali vezane deviznom klauzulom za evro, naći će se u velikim problemima sa servisiranjem obaveza po osnovu uzetih kredita. Da li je moguće da je pamćenje naših građana tako kratko, i da su već zaboravili kako su ih pojedini političari prosto gurali u kreditno ropstvo uveravajući ih u stabilnost i snagu dinara za koju su baš oni zaslužni, oni eksperti! Ako su i zaboravili, brzo će se prisetiti. Banke će pokrenuti postupke realizacije prava na hipoteku, što znači da će mnogi od onih koji su kupili stanove na kredit, a sa nesigurnim primanjima u domaćoj valuti, ostati i bez stana i bez hipoteke. No, poenta nije samo u stambenim kreditima i hipotekama na iste. Svi oni koji su uzeli kredite sa deviznom klauzulom, bez obzira na namenu tih kredita, naći će se u situaciji da će depresijacija povećati njihove obaveze u dinarima po osnovu uzetih kredita. Na taj način redefinisaće se rashodna strana budžeta naših građana na štetu dela raspoloživih finansijskih sredstava koja se odnose na egzistencijalne troškove. Znači, građani koji su uzeli kredite, a platu primaju u dinarima imaće veoma velike probleme da sa postojećim nivoom primanja spoje početak sa krajem meseca.

No, neće biti samo građani u problemima. Istu sudbinu deliće sa njima i naša privreda tj. realni sektor. Pretpostavimo da posmatramo preduzeće koje koristi određenu uvoznu komponentu u procesu proizvodnje ili pak ima kreditne obaveze vezane deviznom klauzulom, a takvih preduzeća nije mali broj. Usled depresijacije dinara povećaće se rashodi za uvoznu komponentu proizvodnje (bez obzira da li se proizvodi za domaće ili inostrano tržište), ili će depresijacija uticati na povećanje dinara potrebnih za servisiranje obaveza po osnovu uzetih kredita iz inostranstva za odvijanje procesa proizvodnje (70% našeg spoljnog duga je u rukama privatnog sektora). Rashodna strana naših preduzeća beležiće rast, a prihodna u najboljem slučaju stagnaciju. Mada, usled smanjenja tražnje na domaćem tržištu realno je za očekivati smanjenje prihoda, a to nas ponovo dovodi do priče o usporavanju privredne aktivnosti i otpuštanju radnika. Još jednom ću se vratiti na fiskalni sektor. Ovakva situacija podrazumeva nemogućnost plaćanja PDV-a, a o porezu na dobit da i ne govorimo, jer dobiti neće biti. Takođe, otpuštanje radnika povlači za sobom smanjenje poreza na dohodak, i ujedno iziskuje veća izdvajanja u budžetu za socijalnu pomoć... ali odakle, kada će prilivi u budžet biti sve manji.

Na kraju, šta možemo da očekujemo od finansijskog sektora? Već smo ukazali da je malo verovatno da će poslovne banke, posebno one koje se nalaze u rukama stranog kapita, povlačiti kreditne linije iz inostranstva. Veća verovatnoća je da će tok kapitala promeniti smer i krenuti izvan Srbije, a to će uz sve napred pobrojane negativne faktore koji se odnose na smanjenje ponude deviza na međubankarskom deviznom tržištu, stvoriti još veći pritisak na depresijaciju dinara kroz povećanje tražnje za devizama. Postoji potencijalna mogućnost pojave valutne krize, a onda se celokupni ekonomski sistem raspada.

Kako Vlada pokušava da ublaži efekte svetske ekonomske i finansijske krize?

Da, ekonomske mere Vlade za ublažavanje efekata ekonomske krize jesu inicijativa koja podrazumeva preuzimanje odgovornosti, iako se to ne potencira. Potencira se nešto sasvim drugo. U ovako ozbiljnoj situaciji, u kojoj se nalazi Srbija i njeni građani, mi imamo paradoksalnu situaciju da se Vlada hvali donošenjem ekonomskih mera na papiru, a ne spominje preuzimanje odgovornosti u slučaju neuspeha istih. Predsedniče, ko preuzima odgovornost, i ko će biti odgovoran u slučaju neuspeha?

Predložene ekonomske mere, tvrdim, neće dati očekivane rezultate, prevashodno zbog toga što pomoć ide preko poslovnih banaka, a poslovne banke nisu humanitarne institucije koje pomažu svoje klijente. Poslovne banke će se u odobravanju finansijskih sredstava rukovoditi svojim poslovnim pravilima, a prevashodno rizikom ulaganja. Šta to znači? To znači da će većina preduzeća, kojima je zaista potrebna finansijska pomoć za prevazilaženje problema likvidnosti, biti uskraćena za potrebnu pomoć. A to lančano povlači sve napred navedene probleme u realnom sektoru, fiskalnom sektoru i finansijskom sektoru. Problem u fiskalnom sektoru, sa prihodnom stranom budžeta je već očigledan. Novi pregovori sa Međunarodnim Monetarnim Fondom (MMF) upravo to potvrđuju. Iako nam je pre mesec dana MMF odobrio finansijsku pomoć, Srbija je ponovo u pregovorima sa MMF-om. Zvanično strani elektronski mediji (Bloomberg) govore da je nova suma oko koje se vode pregovori oko 1,3 milijarde dolara. Danas, već vidimo da se spominje suma od 2,5 pa čak i 3 milijarde dolara. Zar je to rešenje? Čak i ako se zadužimo, bez obzira da li od MMF-a ili nekog drugog inostranog poverioca, mi nećemo na taj način rešiti suštinske probleme u našoj ekonomiji. Da, kupićemo možda mesec ili dva sa stanovišta prihodne strane u budžetu, ali realni sektor će nastaviti svoj sunovrat. Još gore ako sredstva dobijemo od MMF-a, jer je njihova pomoć uslovljena primenom njihove „medicine“, a ona podrazumeva drastično smanjenje javne potrošnje (čitaj smanjenje plata i penzija). Na taj način ne može se spasiti privredna aktivnost i održati kakav takav, minimalni životni standard većine naših građana. Parafraziraću Vam izjavu Angele Merker u Bundestagu od pre mesec dana, u kojoj nemačka kancelarka konstatuje da je Nemačka svedok najgoreg ekonomskog perioda u proteklih nekoliko decenija, i da se nalazi u situaciji u kojoj znanje iz ekonomskih knjiga trenutno nema neku svrhu. Potrebni su novi ljudi, nov ekonomski koncept za spašavanje srpske privrede.

 Dakle na kraju da se vratimo na početak: Predsedniče, ko preuzima odgovornost i ko će biti odgovoran? Alarm je aktiviran!

(Autor je doktor ekonomskih nauka, stručnjak za međunarodne finansije)