.jpg)
| Ekonomska politika | |||
Noj u Srbiji |
 |
 |
 |
| ponedeljak, 06. oktobar 2008. | |
|
Slušam naše „državnike“ kako komentarišu svetsku ekonomsku krizu i pomislim da, jadan noj, u Srbiji ne bi ni mogao da gurne glavu u pesak, zato što su sve rupe već zauzete glavama naših političara. Sa druge strane, to možda i nije loše, zato što će makar noj biti primoran da počne rešavanje probleme sa kojima se susreće. Raspon mišljenja naših političara o uticaju krize na Srbiju kreće se od „izvesnog uticaja“ do „nas će to zaobići“. Nasuprot takvim mišljenjima, ovim tekstom osvetlićemo dubinu neminovne krize koja nam predstoji. Ako ste pratili kretanja na svetskim tržištima od 1. oktobra do danas, uočili ste zanimljivu pojavu: uprkos kamerama zabeleženim svađama oko paketa od 700 milijardi dolara i odatle proizašlim sumnjama u realizaciju pomoći, uprkos povećanju raspoloživog novca za kratkoročna zaduženja banaka, mimo ovog paketa, za preko 300 milijardi dolara merama monetarnih vlasti u SAD (niko ne zna i ne pita odakle taj novac) – dolar jača. U isto vreme, videli smo politiku „svršenog čina“ pojedinih vlada zemalja EU, bez dilema, bez sumnji, kojim se interventno spašavaju važne finansijske institucije – evro pada. Zašto? Zato što iz ugla investitora – SAD transparentno prolaze kroz bolan proces ujedinjavanja svih snaga za odbranu ekonomije, dok se u EU to radi samo na nivou pojedinačnih vlada i zakulisno. Shodno tome, procena investitora je da haos u EU tek predstoji, a da je SAD već na putu kojim se mora ići. Paket od 700 milijardi dolara je usvojen i u Kongresu, a samit najvažnijih zemalja EU (Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija) potvrdio je crne strepnje investitora. U EU nema saglasnosti o udruživanju snaga za sanaciju finansijskog sistema. To dalje znači da se ne može ni sagledati koliki je obim problema i da je moguće da krene lanac bankrotstva. Nemačka je u nedelju, 5. oktobra, objavila da će pomoći Hypo Real Estate za 69 milijardi dolara, ali danas, 6.oktobra, vrednost njihovih akcija ipak je pala za oko 50%! Unikredit banka, druga po moći u Italiji, a deveta u EU, inače nedavni kupac cele Hypo grupe, do vikenda je na berzi izgubila vrednost od 24%, a za danas još nisu objavljeni podaci. Veliko je pitanje da li italijanska vlada može da se nosi sa razmerama mogućeg bankrotstva druge banke u finansijskom sistemu zemlje. Posledica svega ovog je osipanje kapitala iz ključnih zemalja EU. Ukratko, kriza će biti dugotrajna i recesija je neminovna. Ovako nešto nije niko očekivao. Srbija godišnje troši oko 9 milijardi dolara više nego što zaradi. Naš standard, za koji nam političari kažu da nije dobar, ali da će koliko sutra biti bolji, zasniva se u ogromnoj meri na trošenju nezarađenih para. Oko 3 milijarde šalju naši gastarbajteri. Oko 3 milijarde se godišnje dodatno zadužujemo i prosečno isto toliko imamo od privatizacije. Kada SAD i zemlje EU uđu u recesiju, naši radnici u inostranstvu će slati manje novca. Prosto, neće ni sami imati dovoljno. Lako je pretpostaviti da će smanjenje njihovih davanja biti makar za 20%, što iznosi 600 miliona dolara. Za toliko će odmah pasti tražnja za robama i uslugama u Srbiji. Onaj ko od rođaka prima taj novac, odmah ga i troši. Sada će trošiti manje. Da biste shvatili obim problema, tih 600 miliona dolara je oko 25% ukupne novčane mase u Srbiji. Da se ništa drugo ne dogodi, samo po ovom osnovu, ozbiljna recesija u Srbiji je neizbežna. Prva posledica finansijske krize u svetu je nedostatak kredita. Dobro, kasnije će ih naravno biti, ali veoma restriktivno. Drugim rečima, ako Srbija dobije polovinu od uobičajene 3 milijarde godišnje, biće dobro. Banke će izbegavati rizike, a šta mislite kako im iz tog ugla izgleda zemlja u kojoj ima problema da se realizuje sporazum (tzv. gasni aranžman) koji su podržali predsednik Srbije, Vlada i Narodna skupština? Ako vam neki „stručnjak“ kaže da to nije odlučujuće zato što se pretežno uzimaju komercijalni krediti, treba da znate da u jednoj zemlji niko nema i ne može imati veći rejting (veće poverenje) od zemlje same. Samo ova činjenica, dramatičan nedostatak kapitala na tržištu, nužno Srbiju uvodi u duboku recesiju. Da biste namakli tri milijarde dolara od privatizacije u 2009. godini, morali biste mnogo vrednog prodati u nevreme. U bescenje. Ako se uzme u obzir da političari nerado privatizuju javna preduzeća zato što ih partijski koriste, mnogo je verovatnije da će se ova kriza upotrebiti kao argument da javna preduzeća ne treba privatizovati dok se finansijsko tržište ne stabilizuje (i ne treba, samo ne treba ni loše partijski upravljati njima – što izlazi iz okvira ove rasprave). Dakle, prihod o privatizacije biće značajno manji. Bez tog prihoda dolazi do kolapsa budžeta, velikih potresa i nužne ozbiljne recesije. Sve ovo što smo analizirali je optimistički scenario. Pesimistički bi bio da Unikredit banka bankrotira (ili neka druga, veća finansijska institucija), povuče za sobom Hypo i krene lančano povlačenje kapitala iz Srbije. U tom slučaju potpuni finansijski, a zatim i ekonomski slom, usledio bi već do kraja ove godine. Umesto da na kraju još jednom kvalifikujem naše političare, navešću šta je gradonačelnik Njujorka, juče 5.oktobra za CNN rekao. Gospodin Blumberg (inače jedan od najbogatijih ljudi na svetu) upozorio je Njujorčane da dolaze teška vremena. Jesu oni u rukovodstvu Njujorka predvideli godinama unapred krizu, pripremili dodatne fondove za tu situaciju, diversifikovali kapital, izgradili odličnu logistiku, ali teška vremena dolaze i treba biti spreman za pojačane napore i odricanja. Ne zna čovek da samo treba da se presele u Beograd. |
Od istog autora
- Kako Amerika od Francuske pravi novu Nemačku
- Ima li Srbija snage da okrene drugi list
- U početku bi poklon
- Izbori u SAD - i zašto će Sanders pobediti (barem) unutar Demokratske stranke?
- Republički tužilac koji ćuti, Milo Đukanović koji razvodi komšije i Jovo Bakić koji predlaže retroaktivnost krivičnih dela - jedna nedelja za nama
- Paradoks Francuske – politički uticajna, ekonomski sve slabija
- Nadmoć samoupravljanja ili kako od objekta postati subjekt
- Komercijalna banka i pitanje suvereniteta
- Krivična prijava protiv Ivice Dačića
- Vučićeva borba protiv kriminala - prosudite sami!
- Pet meseci do pobede
- Da li će Vučić "prihvatiti realnost" da su svi koje naziva prijateljima podržali ulazak "Kosova" u Interpol?
- Trezveno o dilemi „zamrznuti konflikt“ ili „brzo rešenje“
- Referendum o "pravno obavezujućem sporazumu sa Kosovom" bio bi protivzakonit - ne može se postavljati pitanje koje je suprotno Ustavu
- Srbija u Rezoluciji 1244, ili gde sve naš veliki pravnik Vučić greši
Ostali članci u rubrici
- Odgovor Rio Tintu - Navedite na šta ste potrošili 500 miliona dolara za koje tvrdite da ste do sada već uložili u projekat „Jadar“
- Šta dobija Srbija od projekta "Jadar"? Rizik veliki, a dobit mala i neizvesna
- Koliko nas stvarno koštaju Vučićevi projekti - aktuelna vlast skoro utrostručila dug sa 2150 na 5750 evra po glavi stanovnika
- EU otvoreno zainteresovana za srpski litijum - zašto ekološke studije naručuje Rio Tinto, a ne država Srbija
- Nazire li se kraj "litijumske groznice"
- Električni automobili - skupa i ne baš toliko „ekološka“ igračka
- Mesto Beograda na novom „Putu svile“ - kineske kompanije i investicije glavni generator sadašnjeg srpskog industrijskog rasta
- Iz arhive NSPM - Srbija i Evropska unija (2015)
- Da li se tačka na rudarenje litijuma u Srbiji pretvara u zarez?!
- Srbija je svetski rekorder po rastu BDP-a, o javnom dugu da i ne govorimo
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
