MMF-ova medicina

Dvoumim se oko naslova članka koji je pred vama. Želim da ukažem na pogubnost prihvatanja „medicine“ Međunarodnog monetarnog fonda (MMF-a), a s druge strane, želim da skrenem pažnju na domaće nadri-proroke. Ovo se odnosi na one estradne ekonomske analitičare koji iz sata u sat u raznoraznim emisijama naših nacionalnih i evropskih javnih medijskih servisa, uz nesebičnu asistenciju simpatičnih i neukih voditeljki prosipaju „jedino moguće znanje i istinu“. Prosto zapanjujući stepen jednoumlja za jednu zemlju koja toliko stremi ka šarenoj i raznoglasnoj Evropi! Gotovo jedino što u tim „informativnim“ burleskama možete da čujete kao rešenje za sadašnju tešku krizu jeste smanjenje javne potrošnje – čitaj smanjenje penzija, plata, subvencija, ili što bi naš narod rekao „stezanje kaiša“. Mogao bih to i da prihvatim kao iskreni stav i ideju, iako pogrešnu, da o tome pričaju ljudi koji dele sudbinu ovog naroda - ali ne dele! To su ljudi koji zarađuju mesečno između 5 i 10 prosečnih mesečnih plata ili penzija. I zato moram da im doviknem, jer neko mora da im kaže jasno i glasno: Hej, „proroci“, NEMA VIŠE MESTA ZA RUPE NA KAIŠU SRPSKE SIROTINjE!

Da se vratim naslovu ovog teksta i svom dvoumljenju. Alternativni naslov ovog teksta bio bi,

Bravo, Šri Lanka!

Teško je opisati moje zadovoljstvo kada sam 17. marta pročitao vest na sajtu BBC-a – „Šri Lanka neće prihvatiti uslove MMF-a za zajam koji traži“. Počelo je! Nada nikada ne umire, i kada pomislite da je kraj, pojavi se negde tračak svetlosti koji vam dâ snage da nastavite dalje u borbi protiv gorepomenutih lažnih proroka. Na šta su to ukazali ekonomisti majušne Šri Lanke svojim političarima, te su ovi zauzeli kategoričan stav u pregovorima sa MMF-om? Ukazali su na pogubnost terapije MMF-a u formi smanjenja javne potrošnje i/ili povećanja kamatne stope u datom vremenskom trenutku za ekonomiju te zemlje. Znači, malena Šri Lanka nije spremna da žrtvuje svoje građane primenjujući „terapiju“ MMF-a. A šta mi činimo?

U dnevnom listu Pres od 21. marta krupan naslov članka „MMF obara plate i penzije“ – članak razmatra probleme deficita budžeta Srbije i govori o tome da i pored povećanja deficita budžeta na 3% u odnosu na bruto domaći proizvod, Vlada mora da pokrije rupu u budžetu od 100 milijardi dinara. A kako će to da pokrije? Imajte razumevanja građani Srbije, ekonomska vlast vas voli, a u poslednje vreme i opozicija, kao i većina ekonomskih analitičara, i biće im jako teško ako na kraju budu morali da vam smanje plate i penzije, pa čak i da uvedu solidarni porez, ali verujte im na reč, oni to rade za vaše dobro. Naime, u istom tekstu vajni ekonomski analitičar konstatuje „da su za sve krivi loši potezi vlasti i populističke mere iz prethodnih godina kada su plate u javnom sektoru naglo rasle. Tome treba dodati i prošlogodišnje povećanje penzija od 10%, koje je opteretilo budžet za 2009. godinu za više od 50 milijardi dinara.“ Srce im se cepa što će biti primorani da primene „nepopularne mere“! Alo, ljudi moji, dragi naši analitičari, kome ćete da smanjite i šta ćete da smanjite? Oko milion penzionera u Srbiji prima penzije u rasponu od 11 hiljada dinara do 28 hiljada dinara; oko 220 hiljada poljoprivrednih penzionera ima prosečnu penziju od oko 8 hiljada dinara. Da li vam je poznato da većina zaposlenih u Srbiji ima plate koje ne prelaze 20 hiljada dinara? Pustite statistiku, našu diku, i počnite da se bavite realnim životima realnih ljudi u Srbiji!

Da se vratim na MMF i njihovu medicinu. Dakle, prošle godine u tekstu pod naslovom „Da li je ekonomija Srbije u šah matu“, koji je objavljen na ovom istom sajtu, kritikovao sam ekonomski koncept koji se primenjuje ne samo u našoj zemlji, već i u ostalim zemljama koje su prihvatile (mada je ispravnije reći bile uslovljene, pa čak i bile primorane da prihvate) koncept ekonomske politike koji zagovara MMF. Tada sam rekao (nerado citiram sam sebe, ali pretpostavljam da se nećete vratiti ponovo na taj tekst) da je ekonomski koncept srpskih reformatora iluzija koja se zasniva na prilivu kapitala iz inostranstva i da je to, „klasična priča o ovisniku od opojnih sredstava koji se nalazi u stanju nirvane sve dok ga diler snabdeva opijatima. Trenutak kada ostanete bez opijata tj. stranog kapitala, jeste trenutak krize i teškog razbijanja iluzije o boljem životnom standardu.“

Ali nije više važno ko je bio u pravu, važno je da vidimo kako da se izvučemo iz ove postojeće situacije. Prošle godine sam imao priliku u novembru mesecu da ukažem na probleme koji će pogoditi prihodnu stranu budžeta, i tada sam predložio formiranje Fonda za pomoć privredi Srbije koji bi za cilj imao pomoć velikim preduzećima koja će se naći pod snažnim udarom svetske ekonomske krize. Tada sam procenjivao da su potrebna finansijska sredstva oko tri milijarde evra, ali „živih“ para. Sa jedne strane, ideja je bila da se održi lanac poreskih prihoda tako što će neophodna finansijska sredstva biti pružena velikim preduzećima koja u lancu imaju velik broj dobavljača, a koja neplaćanjem obaveza prema tim istim dobavljačima kreiraju lanac nelikvidnosti prema malim i srednjim preduzećima. A sa druge strane, trebalo je sprečiti socijalnu krizu, jer odobrena finansijska sredstva ne bi bila u formi blanko čeka, već bi preduzeća morala da prihvate uslov da ne otpuštaju radnike. Ekonomska vlast jeste prihvatila ideju pomoći privredi, ali je istu razradila i primenila na sasvim pogrešan način. (Čitaoce koji žele da se upoznaju sa kritičkim stavom autora prema primenjenim ekonomskim merama vlade upućujem na tekst ’’Ekonomske mere vlade – ko, kako i kome pomaže’’, sajt Nove srpske političke misli).

I gde smo danas? Problemi u ekonomskom funkcionisanju privrede Srbije su sada već svima očigledni, i biće sve upadljiviji, a posebno su evidentni sa stanovišta prihodne strane budžeta, nelikvidnosti - privreda Srbije ostaje bez daha, tj. novca... Nastupila je groznica, naši reformatori zavapiše za doktorom - i eto nama MMF-a u Srbiji!

I šta su udarne vesti u emisijama onih istih nacionalnih i medijskih servisa evropske Srbije? Maše nam se pred nosom iznosom od 2 do 3 milijarde evra kredita. Jeste, to odmah stvara utisak kod građana – biće para. Nažalost, sa stanovišta privredne aktivnosti to su „mrtve“ pare. Nezvanično se može čuti da je u pregovorima sa MMF-om postignut neformalni dogovor oko povećanja deficita budžeta u rebalansu koji nam sledi, ali istovremeno traži se smanjenje javne potrošnje. Konstatacija da će uslediti povećanje deficita može da prevari i navede nas na pomisao da ćemo mi u stvari ove godine sprovoditi ekspanzivnu fiskalnu politiku. No, ako suštinski posmatramo problem deficita budžeta, povećanje deficita neće biti posledica povećanja budžetske potrošnje, već smanjenja priliva finansijskih sredstava na prihodnoj strani budžeta. Jasno je da će biti velikih problema oko punjenja budžeta, te je stoga uputno navesti izvore punjenja budžeta - tu su prihodi od PDV-a na domaće i uvozne proizvode, carine, porez na dobit, porez na dohodak, i kao što čujemo – solidarni porez!?. Ako izuzmemo carine i PDV na uvozne proizvode, gde se takođe očekuje smanjenje priliva usled pada domaće agregatne tražnje, ostali izvori finansiranja budžetske potrošnje zavise direktno od domaće privredne aktivnosti. A šta će biti sa domaćom privrednom aktivnošću?

Već sada imamo značajan pad privredne aktivnosti u realnom sektoru i velike probleme sa njegovom nelikvidnošću. Mere koje preduzimamo ne rešavaju nelikvidnost, koja direktno ugrožava priliv finansijskih sredstava u budžet, što će uzrokovati velike teškoće na rashodnoj strani, u šta spadaju i isplate budžetskim korisnicima, odnosno isplata plata i penzija. Osim ako ne poverujemo u poslednju u nizu ingenioznih ideja mudraca u Vladi o takozvanom solidarnom porezu! Građani Srbije, molim vas da obratite pažnju - solidarni porez o kojem se s toliko solidarnosti zbori predstavlja u suštini mala vrata za ispunjavanje uslova MMF-a u pogledu smanjenja penzija i plata budžetskih korisnika. Naime, prosto rečeno isplaćena nominalna plata ili penzija iz budžeta biće umanjena za solidarni porez, a to ustvari predstavlja smanjenje plate i penzije. Eto šta je lepota srpskog jezika, nov naziv za smanjenje plata i penzija – solidarni porez. Ko će da obavesti potpredsednika Krkobabića da su ga mangupi opet prevarili?

Ekonomska kriza koja drma naš realni sektor preti da vrlo brzo generiše socijalnu krizu zbog masovnog otpuštanja radnika. Važno je reći da za otpuštanje radnika glavni krivci neće biti poslodavci, privatni vlasnici, koji se naprosto nalaze u istoj situaciji kao i poslodavci u SAD, Nemačkoj, Francuskoj i u ostalim zemljama. No, u tim zemljama situacija je „za nijansu“ drugačija. Recimo, nemačka kancelarka Angela Merker je krajem februara obezbedila dodatnih 50 milijardi evra u formi stimulativnog paketa za investicije u škole i puteve, smanjenje plaćanja zdravstvenog osiguranja, smanjenje plaćanja poreza za radnike sa niskim primanjima, i ček od 100 evra pomoći za svako dete. Pored toga, kroz Novi nemački fond obezbeđena je direktna pomoć preduzećima u iznosu od 100 milijardi evra, identično ideji Fonda za pomoć privredi koja je predočena našim ekonomskim vlastima u novembru prošle godine. Predsednik Obama sprovodi slične inicijative, ogroman novac se upumpava da bi se spasila privredna aktivnost i egzistencija građana. Da li je sve tako dobro „tamo daleko“? Pogledajmo Irsku, Grčku, Francusku... Predsednik Sarkozi se krajem januara suočio sa velikim protestom građana Francuske koji su izrazili nezadovoljstvo neadekvatnim merama za rešavanje ekonomske krize. I Sarkozi je odmah reagovao: odobrio je hitnu finansijsku pomoć u iznosu od 2,6 milijardi evra za domaćinstva i radnike sa niskim primanjima. Da li su građani Francuske smatrali da je to dovoljno? Odgovor su dali 19. marta kroz generalni štrajk u kojem je učestvovalo oko dva miliona Francuza.

Znam, reći ćete da mi nismo Francuzi, Nemci, ni Amerikanci... Nas vole i naša Vlada i MMF, a uslovi u pogledu plata i penzija koje će tražiti da prihvatimo „jesu za naše dobro“.

Elem, problem u aranžmanu sa MMF-om nažalost nisu samo visine plata i penzija. Naša referentna kamatna stopa (kamatna stopa Narodne banke Srbije) na nivou od čitavih 16,5% je izuzetno visoka, i najveća je u regionu. Nažalost! Mađarska i Rumunija sa referentnim kamatnim stopama od 10,5% i 10,25% nas prate, ali sa debelim zaostatkom, dok je recimo u Češkoj referentna kamatna stopa na nivou od 3.25%, Litvaniji 3%, Slovačkoj 2,75%. Razlika između kamatnih stopa nije samo prosta razlika u brojevima. U zemljama sa nižim kamatnim stopama, posustale privrede lakše i sa nižim troškovima dolaze do neophodnih finansijskih sredstava, koja su posebno danas svima preko potrebna. Za razliku od tih zemalja, kod nas vlada mora da troši novac kako bi omogućila privredi da kroz subvencionisane kredite obezbedi finansijska sredstva po nižim kamatnim stopama. Dakle, greškama u monetarnoj politici i podizanjem referentne kamatne stope u nebesa kako bi se smanjila inflacija za procenat ili dva, trenutno smo u zamci iz koje teško možemo izaći ako ostanemo u okvirima postojećeg ekonomskog koncepta. Naime, MMF obezbeđuje finansijska sredstva u cilju održavanja makroekonomske stabilnosti i sigurno neće prihvatiti značajnije smanjenje kamatne stope jer bi to istovremeno značilo kreiranje makroekonomske nestabilnosti kroz pritisak na smanjenje vrednosti dinara na deviznom tržištu i konstantan gubitak deviznih rezervi. To znači da drMMF neće odobriti primenu leka kojim bi se ublažile tegobe u našem realnom sektoru. Drugim rečima, neka se naš realni sektor malo čeliči, pa ko preživi pričaće.

Operacija uspela, pacijent nije preživeo

Već vidim ekonomske analitičare koji čitajući ovaj tekst, komentarišu – Miljkoviću, ali to su troškovi koje moramo da prihvatimo jer sa MMF-om kao glavnim doktorom, lakše ćemo se zadužiti kod drugih finansijskih institucija kako bi zatvorili rupu u budžetu. I odmah da vam odgovorim, dragi naši mejnstrim analitičari: nećete zatvoriti rupu u budžetu već ćete morati konstantno da je zatvarate. Podsećam, zaduživanjem u cilju finansiranja rashoda budžeta ne rešavaju se suštinski problemi - ne rešava se problem priliva sredstava u budžet. Zaduživanjem se obezbeđuju finansijska sredstva koja bi srpska privreda (u normalnim okolnostima) trebalo da daje budžetu, a kako će privreda sve manje i manje da puni budžet biće nam potrebno sve više i više finansijskih sredstava od međunarodnih poverilaca. Kako će se završiti ta luda MMF-vožnja duž dve divergentne krivulje? Predviđam da će vrlo brzo, u narednih nekoliko meseci, ekonomska kriza preći u socijalnu, sa velikim brojem nezaposlenih i još većim brojem osiromašenih, nezadovoljnih, ako ne i besnih građana Srbije.

MMF-ova terapija vrlo brzo će nam doći glave. Neko će možda reći – u redu, ali šta je rešenje, lako je samo kritikovati. Autor ovog teksta je pre šest meseci razradio nov ekonomski koncept prevladavanja krize koji je predočen na relevantnim mestima, očito bez realnog efekta. Sada je spreman da ga predstavi javnosti. Sajt Nove srpske političke misli je dobra adresa na kojoj ćete moći da se informišete o ovom ekonomskom konceptu u narednih desetak dana.

P.S. Još jednom: bravo za Šri Lanku!

(Autor je doktor ekonomskih nauka, stručnjak za međunarodne finansije)