Kud plovi ovaj brod?

Čitam ovih dana u novinama kako će Guverner uložiti žalbu Ustavnom sudu Republike Srbije povodom odluke vlade o smanjenju plata zaposlenih u državnoj administraciji. A kome će običan građanin Srbije uložiti žalbu, i to ne kada mu se zarada smanji, već kada ostane bez posla? Kome da se žale svi oni sa prosečnom mesečnom neto zaradom od 30 hiljada dinara? Kome da se obrati milion i dvestotine hiljada penzionera sa prosečnom penzijom manjom od 20 hiljada dinara? Guverneru?

Pokušavam da pronađem bar neku konzistentnost u stavovima ekonomske vlasti. Zaista, Srbija je brod koji se trenutno nalazi usred uragana na otvorenom moru. Navigacioni instrumenti ne znače mnogo niti imaju neku funkciju u takvoj situaciji. Ova metafora najbolje oslikava situaciju u kojoj se nalazi ne samo Srbija već i gotovo sve ostale zemlje. U svetu se trenutno prati samo par ekonomskih parametara – smanjenje izvozne tražnje, pad ekonomske aktivnosti i povećanje stope nezaposlenosti! Nema priče o tome da li je finansiranje deficita budžeta inflatorno ili ne. FED, kao i centralna banka Britanije, direktno monetizuju deficit budžeta kupovinom državnih hartija od vrednosti. Polemika da li bi Evropska centralna banka (ECB) trebalo da krene istim putem traje već više od mesec dana. ECB je skoro „do poda“ spustila referentnu kamatnu stopu (1.25%) i istovremeno najavila je da razmišlja o novim potezima kako bi uticala na oživljavanje ekonomske aktivnosti, jer nove projekcije govore da će se pad ekonomske aktivnosti kretati, u zavisnosti od zemalja, između -4 i -9 %! U narednih nekoliko meseci videćemo da li će i ECB krenuti istim putem kao FED i centralna banka Britanije.

No, mene interesuje nešto drugo, a odnosi se na „reinkarnaciju“ Kejnsa i odnos MMF-a prema istoj. Kejns se reinkarnirao, možda nije želeo, ali se ipak reinkarnirao! I ako kejnzijanska ekonomska koncepcija, u trenutku u kojem se svet sada nalazi, budi strah od ožednelog vampira koji će napraviti dalji haos u svetskoj ekonomiji, onda se ja pitam gde je MMF-ov „glogov kolac“ da nas reši tih problema na svetskom nivou? Zašto glasnogovornici i trbuhozborci MMF-a ne ukažu zemljama sa razvijenim ekonomijama da ustvari rade pogrešnu stvar?  

Da se vratim na metaforu broda usred uragana i na navigacione instrumente. Poenta je da razvijene ekonomije ne gledaju na „navigacione instrumente“ već pokušavaju da brod izvuku iz oluje i spasu posadu. Da li će pretrpeti određenu štetu? Naravno da hoće, ali „opravka“ će početi tek kada se more smiri. I zato se prate samo ekonomska aktivnost, stopa nezaposlenosti i životni standard ljudi. Naravno, za takvu akciju potrebni su odlučni kapetani sa snažnim osećajem za ekonomiju. Platon je davno dao odgovor na pitanje ko treba da upravlja brodom u oluji (čuveni „argument kompetencije“). Ko je kapetan naše male lađe? Mi nemamo jednog, imamo ih nekoliko, da ne pominjem brojne slepe putnike, te zato naš brod plovi, odnosno pluta i levo i desno, i napred i nazad, i u krug.

Ilustrovaćemo to sa nekoliko karakterističnih izjava: 

• „Dosadašnjim ekonomskim ideologijama kriza se ne može prevazići i od vas se očekuje inventivnost“, poručio je predsednik Boris Tadić ekonomistima na otvaranju "Biznis foruma" na Kopaoniku (03.03.2009).

• „Potpredsednik Vlade [g. Dinkić] izjavio je da Srbija, ipak, neće ući u recesiju i da će mere Vlade dati rezultate... Kada je reč o aranžmanu s MMF-om, Dinkić je ocenio da Srbija neće upasti u platno-bilansnu krizu i ne treba joj novac od MMF-a, već bi taj aranžman imao više psihološki karakter’’. (Kopaonik 03.03.2009, izvor: Borba)

• „Ako su plate i penzije zamrznute i smanjena domaća tražnja nema razloga da raste inflacija... Na stabilizaciju deviznog kursa utiče smanjenje tražnje deviza usled smanjene privredne aktivnosti (D.M.), kao i pad cena naftne na svetskom tržištu’’. (guverner Jelašić, Borba 03.04.2009) 

• „Ja sam bila protiv mera koje isključuju pojedine segmente države, kao što su prosveta, pravosuđe, zdravstvo, policija i vojska iz smanjenja zarada... Zašto bi bio kažnjen direktor Trezora ili Carine, a ne sudija ili lekar?“. (ministarka finansija, Novosti, 11.04.2009) 

• „Da sam sama i nezavisna u vođenju fiskalne politike, nivo i struktura javnih rashoda bila bi drugačija: mali broj prioriteta, na primer Koridor 10, zaštita siromašnih bez obzira da li su penzioneri, zaposleni, nezaposleni, ili deca i racionalizacija države na svim nivoima“. (ministarka finansija, Novac, 12.04. 2009.) 

I vi uočavate nekonzistentnost? Čekajte, ima još toga... Igrom slučaja detaljno sam analizirao budžet za 2009. godinu koji je prošle godine usvojen ’u pet do dvanaest’. Kao (tadašnji, sada bivši) član ekonomskog tima SNS-a na razgovorima sa premijerom Cvetkovićem, ukazao sam da ćemo morati da imamo rebalans budžeta u aprilu 2009. godine. Da, i tada su svi imali matematički pristup rešavanju problema - posmatraju se brojevi, procenti, kalkuliše se, a ne uzima se u obzir ekonomski pristup, ekonomska realnost. Kao da će jedna brojka da reši situaciju, jedna matematička operacija - oduzeti ili sabrati. Ali ekonomija nije lutrija, pa da čekamo izvlačenje srećnog broja. 

Danas je sve veći broj kolega koji uočavaju poentu - a poenta je ekonomska aktivnost. No, da se vratimo na pitanje nekonzistentnosti i analizu predloga novih mera Vlade.

Odmah da kažem da ne želim da previše kritikujem predložene mere jer je njihov vek kratak - u septembru nas čeka novi rebalans budžeta! Ali ima nekoliko interesantnih stvari koje ne bi valjalo propustili. Ministarka Dragutinović kao opravdanje za smanjenje transfera lokalnoj samoupravi navodi problem da je „u republici planiran rast zarada od 8 odsto, a u opštinama 20 odsto“ (Novac, 12. april). Stoga od 40 milijardi dinara usmerenih ka lokalnoj samoupravi treba oduzeti 15 milijardi. Član 24 Zakona o budžetu, prvi stav (108. strana), konstatuje da jedinice lokalne samouprave masu sredstava za plate isplaćene u 2008. godini mogu da uvećaju najviše do 7.8%. U istom članu (stav tri) konstatuje se da ukoliko se ne poštuje odluka iz stava 1 ovog člana, tada ministar može obustaviti prenos transfernih sredstava dok se visina sredstava za plate ne uskladi sa obavezama iz stava 1. Naime, 40 milijardi dinara u budžetu za 2009. godinu projektovano je upravo u skladu sa ovim članom i sa članom 37 Zakona o finansiranju lokalne samouprave, odnosno u visini 1,7% ostvarenog BDP-a za 2007. godinu, a ne sa projekcijama lokalne samouprave. Da li razumete kakva obrazloženja se daju za „matematički pristup“ rešavanju problema u budžetu? Shvatate li da bi sa ovom merom morao da se promeni i Zakon o finansiranju lokalne samouprave? Pa, ima sve da pršti od „lex specialisa“!!!

Uzgred, još jedna zanimljiva informacija za sve čitaoce: više nisam usamljeni pristalica kejnzijanizma na srpskoj ekonomskoj sceni. Pored mene, i vlada Republike Srbije zagovara kejnzijanski koncept (ali ne u svojoj kući), a takođe i guverner NBS napokon se razotkrio i prikazao kao latentni kejnzijanac. Naime, guverner koji se mesecima zalaže za smanjenje plata i penzija (prosečna plata u privredi oko 30 hiljada dinara, a prosečna penzija oko 20 hiljada dinara) kako bi se smanjila agregatna tražnja i pritisak na inflaciju, napokon je otkrio svoje unutrašnje kejnzijansko „ja“. Prirodno bi bilo da guverner - koji se zalaže za smanjenje agregatne tražnje, tj. plata i penzija kako bi se smanjila inflacija - prvi, ličnim primerom, utiče na smanjenje inflacije smanjenjem svoje nemale plate. Njegov argument protiv smanjenja (sopstvene) plate – nezavisnost Narodne banke Srbije. Zaista, NBS je nezavisna u sprovođenju monetarne politike. Ali nije nezavisna od Srbije i (sudbine) njenih građana.   

Vlada Republike Srbije takođe zagovara kejnzijanski koncept, ali na nivou građana Srbije. Pogledajte - subvencionišu se potrošački krediti. Znači, direktno se stimuliše potrošnja građana veća od njihovih ekonomskih mogućnosti u cilju stimulisanja ekonomske aktivnosti. Da li to ima efekta? Naravno da ima. Ceo kontigent Fijatovih vozila punto (koji se samo sklapa, a ne proizvodi u Kragujevcu) doprineo je, kažu, rastu prihoda od PDV-a u martu sa oko 1 milion evra. Zamislite tek kakav bi efekat bio da su dobavljači sa domaćeg tržišta. Znači, sasvim je u redu da na nivou građana kreiramo deficit njihovih budžeta kroz veću potrošnju (koja definitivno nije u skladu sa njihovim primanjima). S druge strane, ministarka finansija čak najavljuje kao sledeću meru, ako ove ne daju očekivane rezultate, smanjenje plata i penzija svim budžetskim korisnicima, a to automatski podrazumeva još veći deficit budžeta građana. Da li je potrebno da naglasim da država radi pogrešnu stvar - mi gubimo agregatnu tražnju koja je neophodna za održavanje ekonomske aktivnosti. Zato što sledimo preporuke MMF-a koje su možda prikladne kada je more mirno, ali nisu dorasle nevremenu u kom se nalazimo.

Sa MMF-om, vi ste uvek u dobrom društvu

U tabeli 1. je spisak zemalja koje su u poslednjih četiri do pet meseci sklopile aranžman sa MMF-om.

Tabela 1. Sklopljeni aranžmani sa MMF-om

A, nećete verovati, ima i zemalja koje nisu sklopile aranžman sa MMF-om. Hrvatska je 10. aprila imala redovne konsultacije sa MMF-om gde je konstatovano da će Hrvatska zabeležiti pad od -2% (to je izgleda MMF-ova „fora“ za sve zemlje u regionu, pa i ako pad bude veći, barem nismo (tj. MMF) mnogo pogrešili!); i ono što je bitno, ukazano je na glavni uzrok tog pada – smanjenje domaće tražnje, smanjenje privatne potrošnje uz veliki pad investicija.

Hrvatska neće ući u aranžman sa MMF-om jer je donela drugu odluku. Doneta je odluka da se tokom maja emituju evroobveznice kako bi se prikupila neophodna finansijska sredstva. Hrvatska ima veći manevarski prostor sa odlukom da kroz buru ide bez MMF-a, i moći će, ako vidi da se situacija ne odvija povoljno, da poveća domaću agregatnu tražnju povećanjem deficita koji će finansirati „živim parama“.

Mnogi među vama odmah će se zapitati da li danas na međunarodnom tržištu kapitala postoje finansijska sredstva. Ma naravno da postoje, daću vam primer u tabeli 2.

Tabela 2. Odobreni zajmovi MMF-u

Preko 200 milijardi dolara dato je MMF-u u poslednjih pedesetak dana. Naravno, mi nismo MMF, ali nama i ne treba toliko novca. U ekonomskom konceptu za prevazilaženje ekonomske krize predložio sam intenzivnu diplomatsku aktivnost u cilju pribavljanja neophodnih finansijskih sredstava, te stoga apsolutnopozdravljam i podržavam akciju predsednika Tadića u pogledu zahteva za komercijalnim kreditima od Kine i Rusije.

Rekao sam da neću previše kritikovati mere vlade, posebno zato što je primenila nekoliko mera koje su predložene u ekonomskom konceptu koji je prezentiran na sajtu NSPM i ekonomskom listu Pregled. Ali moram da ukažem na to da parcijalna implementacija predloženih mera u postojećem ekonomskom konceptu neće dati sinergijski efekat u smislu održavanja ekonomske aktivnosti i zaposlenosti.

Podržavam smanjenje referentne kamatne stope, ali to smanjenje je minorno i nedovoljno da pruži pozitivan efekat našoj privredi. Takođe, drago mi je da su i neke od mojih kolega uočile da je potrebno značajnije smanjenje referentne kamatne stope. Tako kolega Pavle Petrović (Borba, 13.04.2009.) konstatuje da je centralna banka zakasnila sa popuštanjem u restrikcijama u monetarnoj politici, i da bi bilo dobro da se referentna kamatna stopa spusti na nivo nešto veći od projektovane inflacije (8-10%). U istom tekstu kolega Petrović konstatuje da snage treba usmeriti na povećanje proizvodnje.

Podsećam, predlog koji sam izneo u pogledu smanjenja referentne kamatne stope kretao se u visini od 4-5%. Naravno to bi bilo moguće uz zamrzavanje cena na period od 3-6 meseci. U redu je, nisam zaboravio na neoliberale koji će hitro konstatovati da će taj predlog uništiti srpsku ekonomiju. No, svakim novim tekstom koristim priliku da im pružim dodatne informacije, i ujedno ih podstaknem, kako bi jasno i glasno izneli kritiku vladi koja je u proteklim godinama kontrolisala (zamrzavala na određen vremenski period) oko 26% cena proizvoda i usluga u CPI-u. Inače CPI obuhvata 524 cene proizvoda i usluga, što otprilike znači da je vlada kontrolisala oko 130 cena proizvoda i usluga. Kako potrošačka korpa, a prati se više kombinacija istih, obuhvata manji broj proizvoda i usluga, procenat kontrolisanih cena se kreće oko 40% (u zavisnosti od posmatrane potrošačke korpe). Mislite o tome.

Vratimo se na trenutak na stav MMF-a u slučaju Hrvatske koji konstatuje da je pad ekonomske aktivnosti vođen padom domaće agregatne tražnje i privatne potrošnje. Ima u toj informaciji MMF-a još interesantnih stavova (komentar ostavljam za drugu priliku), kao što je upozorenje MMF-a da Hrvatska gubi konkurentnost u odnosu na glavne trgovinske konkurente jer su druge valute depresirale. Zato me ne bi začudio da naša zbunjena Vlada obori vrednost evra tj. apresira dinar i time još više zagorča našu poziciju.

Što se tiče rashodne strane, podržavam smanjenje potrošnje ali ne i smanjenje transfera lokalnoj samoupravi i zamrzavanje plata. U pogledu smanjenja transfera već sam ukazao na nekonzistentnost ministarke finansija koja je do samo pre par meseci sa punim žarom branila budžet i pomenuti transfer od 40 milijardi dinara. Ali nije samo pitanje nekonzistentnosti, niti povećanje plata, već je problem daleko ozbiljniji. Mnogi projekti su pokrenuti na lokalnom nivou gde je država neretko dužnik, a još češće kasni sa plaćanjem. Smanjenje transfera može kreirati još veći problem sa nelikvidnošću realnog sektora tj. preduzeća sa jedne strane, a sa druge strane postavlja se pitanje ko će normalan od preduzetnika sutra ući u novi projekat sa državom (recimo infrastrukturni) ako mu država već duguje za prethodni. Možda će poneki stariji preduzetnici i ući u posao ako požele da evociraju uspomene na „radne akcije“ iz svoje mladosti, ali mlađi teško.

Smanjenje rashoda za 13 milijardi putem zamrzavanja plata za ekonomsku vlast tj. vladu je u suštini je samo korekcija cifre u budžetu, jer je prvo povećanje plata trebalo da usledi u aprilu i to kroz povećanje osnovice za obračun plata od 2%, a drugo, tek u oktobru kada bi se osnovica za obračun plata povećala za 6% (Zakon o budžetu, strana 140). Ne slažem se sa ovom merom iz dva razloga. Prvi razlog je ekonomske prirode i odnosi se direktno na smanjenje ekonomske aktivnosti putem ograničavanja, a realno posmatrano i smanjenja, domaće agregatne tražnje. Drugi razlog je socijalne prirode, jer ovakva mera direktno pogađa životni standard zaposlenih u prosveti, zdravstvu, policiji, vojsci, pravosuđu, kulturi... Drugim rečima, opasno su uzdrmani socijalni temelji jednog društva. Da li bi ova mera mogla da se izbegne? Da, mogla bi! Naime, oni koji su dobro upoznati sa budžetom za 2009. godinu znaju da u razdelu 15 Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, funkcija 410, a u okviru ekonomske klasifikacije 621 Nabavka domaće finansijske imovine,  postoje odvojena sredstva u iznosu od 14 milijardi dinara namenjena za osnivački ulog, za ulaganje od posebnog značaja (FIAT – Zastava). Ako je Fiat zamrznuo svoje ulaganje do daljnjeg, zašto ne bismo i mi uradili isto? Zato što smo mazohisti? (Posle ću objasniti da se ova pozicija u stvari čuva kao rezerva za ne-daj-Bože!)

Smanjenje plata preko 40 hiljada dinara zaposlenima u državnoj administraciji (pogađa manje od 20 hiljada zaposlenih) i transfer tako ostvarene uštede u fond za borbu protiv krize, po meni jedino ima za cilj da svima koji imaju manja primanja (80% zaposlenih i oko 90% penzionera) kao i onima koji ostanu bez posla, pruži lažan osećaj satisfakcije da eto i onom drugom ne cvetaju ruže, ili što bi naš narod rekao „da i komšiji crkne krava“. Jedina dobra stvar je što spominje fond za borbu protiv krize za koji se autor ovog teksta zalaže još od novembra prošle godine. S tim da su za taj fond potrebna daleko ozbiljnija finansijska sredstva, ali poslednji potezi predsednika Tadića u vezi sa posetom Kini daju izvesnu nadu da će biti pomaka u tom smeru.

Povećanje akciza na benzin i dizel, privremena taksa na potrošene telefonske impulse, kao i povećanje poreza na imovinu jesu mere koje imaju za cilj da ublaže smanjenje poreskih prihoda usled smanjenja ekonomske aktivnosti, i one kao takve nikako ne doprinose oživljavanju ekonomske aktivnosti.  

Subvencionisani krediti ne bi bili potrebni kada bi značajno oborili referentnu kamatnu stopu (objasnio sam već kako u predlogu ekonomskog koncepta i odgovoru na kritike istog) te stoga neću komentarisati kredite za likvidnost, kao ni kejnzijanski pristup koji vlada nameće građanima kroz subvencionisanje potrošačkih kredita za kupovinu domaćih proizvoda.

Podržavam dodatne mere vlade za poboljšanje likvidnosti privrede koje se odnose na reprogram dugova i privremenu konverziju dugova u kapital preduzeća. Podsećam, u predlogu ekonomskog koncepta za prevazilaženje krize istaknuto je da pomoć preduzećima ne sme biti u formi blanko čeka već mora biti praćena učešćem u kapitalu od strane države. (Malo je nedostajalo da mi dodele etiketu ’srpskog Čaveza’ jer se eto u tržišnom privređivanju zalažem za nacionalizaciju).

Predlog multilateralne kompenzacije je matematički pristup potiranja brojeva, i kao takav ne rešava suštinski problem hroničnog nedostatka finansijskih sredstava u privredi, te stoga neće imati velike efekte na usporavanje pada ekonomske aktivnosti.  

Vlada u budžetskim kučinama

Iako je vlada uložila veliki napor da projektuje rebalans budžeta u skladu sa preporukama MMF-a, ekonomske mere koje nam predlaže neće dati sinergijski efekat u smislu održavanja ekonomske aktivnosti i zaposlenosti u postojećem ekonomskom konceptu.

U tabeli 3. prikazani su prvo podaci iz Zakona o budžetu za 2009. godinu i ekonomsku aktivnost na nivou realnog rasta od 3,5%. Rebalans budžeta koji će se uskoro naći u skupštini podrazumeva smanjenje rashoda za oko 80 milijardi i projekciju prihoda na bazi realnog ekonomskog pada od -2%. U ovom slučaju poreski prihodi bi se kretali na nivou od oko 570 milijardi dinara. To bi generisalo deficit budžeta od 90 milijardi dinara tj. 3% u odnosu na nominalni BDP koji bi se uz projekciju realnog pada od -2%, kretao oko 3000 milijardi dinara.

Tabela 3. Budžet u zavisnosti od ekonomske aktivnosti                             u dinarima

Nažalost, i uz puno uvažavanje truda koji je vlada uložila u rešavanje postojećih problema (doduše matematičkim pristupom), tvrdim da ekonomske mere koje će se doneti u skladu sa savetima MMF-a neće doprineti zaustavljanju daljeg pada ekonomske aktivnosti u našoj zemlji. Već u julu, a možda i pre, uočiće se da se realni pad ekonomske aktivnosti približava nivou od -5%. Takva situacija podrazumeva otvaranje rupe u budžetu od oko 70 milijardi dinara usled smanjenja prihoda na godišnjem nivou na oko 500 milijardi dinara. E, sada vas vraćam na onu poziciju u budžetu od 14 milijardi dinara namenjenu za Fiat. Tada vlada za rebalans budžeta u septembru može da iskoristi ovu poziciju za smanjenje budžetske potrošnje, što uz najavu ministarke finansija da je sledeća mera smanjenje plata svim budžetskim korisnicima (recimo od 10%), može da smanji rashode za dodatnih 30 milijardi dinara. Ostatak od 40 milijardi dinara verovatno bi išao putem povećanja prihoda kroz podizanje stope PDV-a na nivo od 21-22% i dodatnih akciza. I to je opet matematički pristup rešavanju problema koji bi nesumnjivo doveo do potpunog kolapsa, jer bi dodatno smanjio domaću agregatnu tražnju sa jedne strane, a opteretio preostali deo realnog sektora povećanjem troškova sa druge strane.

Žoze Saramago je jednom rekao da za brod koji ne zna gde treba da stigne nijedan vetar nije povoljan. Još nije kasno da se koriguje kurs i upravi naša srpska lađa u pravom smeru. Pročitajte još jednom predlog ekonomskog koncepta za prevazilaženje ekonomske krize i odgovore na kritike upućene istom, vreme radi za taj koncept!