Ko ne veruje Rusima?

Dok, retorički, svi srpski političari tvrde da su za privlačenje investitora iz inostranstva, u delu Vlade Srbije se vodi kampanja čiji je moto „Rusi su nepoželjni kao investitori!“ Potpredsednik Vlade Srbije i lider G17 plus Mlađan Dinkić ide dotle da je nedavno, javno, sve one koji ne kude energetski sporazum s Rusijom optužio da nisu patriote. Ostatak Vlade Srbije se ne oglašava o ovome, kao ni sam predsednik države Boris Tadić. Valjda da ne bi bili žigosani kao rusofili.

Moskva ne odustaje

Istovremeno, iz Moskve stižu signali da oni neće odustajati od odredbi međudržavnog energetskog sporazuma koji su zvaničnici Srbije i Rusije potpisali 25. januara u Kremlju. Za petak se čak najavljuje dolazak Alekseja Milera, predsednika upravnog odbora „Gasproma“. Iako je na čelu kompanije sa popriličnim državnim vlasništvom, Miler sigurno u Beograd neće doći zbog toga da srpskoj javnosti položi račune o tome kolika mu je plata, već da bi sa srpskim zvaničnicima rešio sporna pitanja oko realizacije međudržavnog energetskog aranžmana i prisustvovao potpisivanju ugovora o prodaji 51 odsto Naftne industrije Srbije AD „Gaspromnjeftu“.

U jučerašnjem broju Politika, naime, piše da će „Gaspromu“ biti ponuđene dve opcije izmene energetskog sporazuma.„Prva predstavlja odloženo stupanje na snagu ugovora o prodaji 51 odsto akcija NIS-a. Po toj opciji, NIS bi bio prodat na dan potpisivanja ugovora, ali je stupanje na snagu tog ugovora uslovljeno usvajanjem pozitivne studije izvodljivosti za izgradnju gasovoda ‘Južni tok’, najkasnije do 30. juna 2010. godine, a eksploatacija gasovoda trebalo bi da počne najkasnije 31. decembra 2015. Ukoliko studija izvodljivosti ne bude usvojena do 30. juna 2010. godine, onda nema ništa ni od prodaje NIS-a. Srpska strana se obavezuje da u periodu od potpisivanja ugovora do njegovog stupanja na snagu neće prodavati NIS, a da će ga prodati Rusima ako ispune garanciju pod uslovima koji su zapisani u Međudržavnom sporazumu (400 miliona evra).

Druga opcija srpske strane predviđa da Rusi za 400 miliona evra mogu da dobiju samo 25 odsto NIS-a. Preostalih 26 odsto (do predviđenih 51) Rusi bi dobili bez dodatnog plaćanja tek kada usvoje pozitivnu studiju izvodljivosti gasovoda ‘Južni tok’. U slučaju da nema te studije, Rusi bi ostali vlasnici 25 odsto akcija NIS-a. ‘Gasprom’ bi imao pravo da izađe iz vlasništva NIS-a ako nadoknadi srpskoj strani izgubljenu dobit, a srpska strana imala bi obavezu da vrati 400 miliona evra. Prema toj opciji, upravljačka prava bila bi zajednička“.

Smišljen potez

Zasada su „mali izgledi da bi dokumenta mogla da budu potpisana prekosutra“, zaključuje Politika, navodeći da „iz izvora bliskih pregovaračkom procesu Politika saznaje da predstavnici ‘Gasproma’ nisu mogli da daju garancije za izgradnju ‘Južnog toka’, a predstavnici ‘Gaspromnjefta’ u pregovorima samo insistiraju na kupovini NIS-a, tvrdeći da oni nisu nadležni za ‘Južni tok’. Ukoliko ruska strana ostane pri tom stavu i posle posete Alekseja Milera, politički vrh Srbije će od parlamenta tražiti da se ponovo izjasni o energetskom sporazumu sa Rusijom.“

Ne sumnjamo da su ove informacije „procurile“ iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, na čijem čelu je potpredsednik Dinkić jer je lider G17 plus uporno ponavljao da je 400 miliona evra malo za 51 odsto NIS-a, inicirao novu procenu srpske naftne kompanije i zahtev „Gaspromu“ da (do) kupi dodatnih 19,4 odsto akcija NIS-a, ali po ceni na osnovu Dilojtove procene vrednosti.

Ostaje pitanje ko će to pasti na popravnom - predsednik ili Vlada Srbije? Ili sami poslanici u Narodnoj skupštini?

Miler i članovi visoke ruske državne delegacije, koja će u petak u predsedništvu Srbije prisustvovati potpisivanju sporazuma o osnivanju „Srpsko-ruskog dijaloga“, verovatno će sa predsednikom Tadićem, koji je prisustvovao potpisivanju u Kremlju, razgovarati i o tome zašto se preko državnih garancija Rusije traže i ekonomske garancije samog „Gasproma“. Odnosno, zašto će se poslanicima Skupštine Srbije, eventualno, ponuditi prilika da revidiraju stavove podrške sporazumu sa Rusijom.

Svi oni trebalo bi, međutim, narodu Srbije, koji je zapravo taj imaginarni vlasnik državne kompanije NIS AD, da polože račune otkud im pravo da NIS dovedu do prosjačkog štapa.

Čudno je stalno insistiranje na onome za šta garancije ne traže ni Italija ni Bugarska

Beograd - Patriotski je, naravno, u preostalim danima pokušavati od Rusa u pregovorima dobiti što bolje parametre oko modernizacije NIS-a, očuvanju postojećih i povećanju kapaciteta za preradu u rafinerijama, na ekologiji, modernizaciji pumpi, tome da se „Gasprom“ uključi u finansiranje izgradnje Panevropskog naftovoda... što dužoj trasi „Južnog toka“ i što većem kapacitetu gasovoda...

Ali, čudno je stalno insistirati na onome za šta garancije ne traže ni Italija ni Bugarska, zemlje koje su na početku i kraju „Južnog toka“. Jer, gasovod je potreban Rusima, da bi svoju robu mogli prodavati. A Evropa, ne samo Srbija, nema veliki izbor od koga da je kupi jer, procene pokazuju da je, čak da pored „Južnog“ i „Severnog toka“ bude izgrađen i gasovod „Nabuko“ potražnja za plavim energentom veća od zbira njihovih kapaciteta.

Nije, naravno, sporno da su Rusi zbog finansijske krize i recesije prolongirali dovršetak gasovoda do 2015. godine. Ali, to se desilo jesenas. A da su proletos, 25. maja, kao što je to prvobitno bilo planirano, „Srbijagas“ i „Gasprom“ potpisali ugovor o formiranju zajedničkog preduzeća za izgradnju gasovoda „Južni tok“, Srbija bi danas imala dokument u kome bi pisalo da je godina završetka gasovoda 2012. U tom dokumentu svakako bi stajali i penali za nepoštovanje rokova. Formiranje mešovitog preduzeća pomerano je, da podsetimo, zbog izbora u Srbiji.

Dinkićevo „uzimala-davala“!

A šta će biti sa NIS ako se Vlada Srbije zaista složila da ovakav zahtev uputi „Gaspromu“. Jer, da podsetimo, prošla vlada nije dozvolila da NIS 2007. godine uzme kredit od oko 400 miliona dolara i krene u modernizaciju. Tadašnji generalni direktor NIS Srđan Bošnjaković je tada tvrdio da su „trogodišnji strateški plan i Plan poslovanja za 2007. verifikovale nadležne institucije, Upravni odbor i Skupština NIS, kao i Vlada Republike Srbije.

Po tom planu NIS je modernizaciju trebalo da završi do 2010. godine.

Potpredsednik i u tadašnjoj vladi i predsednik Komisije za restrukturiranje i privatizaciju javnih preduzeća, Božidar Đelić, međutim, tada je tvrdio da NIS ne treba zaduživati. Teza je bila da će o modernizaciji odlučivati strateški partner koji će se izabrati na tenderu. Tender, kao što znamo, nikada nije bio raspisan, čemu je, umnogome kumovao i potpredsednik Dinkić, u nadležnosti čijeg ministarstva je i tada bila privatizacija.

Spomenuta 2010. godina je, inače, označena kao krajnja za monopol NIS na tržištu Srbije, jer tada treba da prestane da važi vladina uredba o zabrani uvoza naftnih derivata. Zato je malo verovatno da će Rusi pristati da NIS, ovakav kakav je sada, kupe tek 2010. godine. Pitanje je da li bi NIS-ove rafinerije i pumpe tada hteli i džabe jer bez uredbe naftne kompanije, koje sada već drže više od 50 odsto tržišta naftnih derivata, moći će iz rafinerija u okruženju, Mađarske, Austrije, Rumunije, Hrvatske, Bugarske, a odskora i Republike Srpske, jer je „Zarubežnjeft“ pokrenuo rafineriju u Bosanskom Brodu - da uvoze derivate evropskog kvaliteta.

Ništa veće šanse da ga Rusi prihvate nema ni drugi Dinkićev scenario, po kom bi „Gasprom“ za 400 miliona evra mogao da dobije samo 25 odsto NIS-a. Preostalih 26 odsto (do predviđenih 51) Rusi bi dobili bez dodatnog plaćanja 2010. godine, ako „prođe“ pozitivna studija za „Južni tok“. U protivnom „Gaspromnjeftu“ za 400 miliona ostaje 25 odsto vlasništva NIS-a ili da izađe iz vlasništva NIS-a, ali, tek ako nadoknadi srpskoj strani izgubljenu dobit, a srpska strana imala bi obavezu da vrati 400 miliona evra.

Sve ovo neodoljivo podseća na onu dečiju „uzimala-davala“. A političari sebi ne bi smeli da dozvole da se igraju ozbiljnim stvarima. Pogotovo što nije reč o njihovoj imovini.