Kako će se primena Prelaznog sporazuma sa EU odraziti na Srbiju?

Predlog zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi je verovatno najznačajniji zakon u Srbiji u ovom trenutku, nažalost, pre svega zbog negativnih efekata do kojih će dovesti. Osnovna svrha ovog predloga zakona je jednostrana primena prelaznog sporazuma s Evropskom unijom, ili ukidanje carinskih prihoda i prihoda od PDV-a u trenutku kada više niko ne spori da je naša privreda i država u ozbiljnim problemima.

Sledeća poređenja pokazuju koliko je štetan Predlog zakona o carinama, koji omogućava jednostranu primenu prelaznog sporazuma.

Prema izjavi ministra finansija, Diane Dragutinović, od 6. decembra, dakle, na dan kada je predstavljan budžet zbog jednostrane primene sporazuma s Evropskom unijom, Srbija gubi oko 23 milijarde dinara, ili po kursu Narodne banke Srbije iz tog perioda, to je oko 267 miliona evra.

To je veća suma od one koja je bila predviđena za ulaganje sa „Fijatom“. To je suma koja je veća od onih, minimalnih i tako napadanih od strane MMF-a, 12, 7 milijardi dinara, predviđenih u rebalansu budžeta za povećanje penzija. Takođe, cifra od 267 miliona evra je 4 puta veća od sume koja je predviđena za Ministarstvo inostranih poslova. Ona je 4 puta veća od sume koja je predviđena za ministarstvo koje se bavi zaštitom životne sredine, 3 i po puta veća od one koja je predviđena za Ministarstvo pravde. Za 1/3 je veća od sredstava Ministarstva za infrastrukturu ili skoro 6 puta veća od sume predviđene za Kosovo i Metohiju.

Umesto da se ta sredstva od 267 miliona evra usmere ka Ministarstvu spoljnih poslova, koje bi tako sa četvorostruko većim sredstvima zastupalo naše interese u svetu u trenutku kada se vodi diplomatska borba za Kosovo i Metohiju, ili da utrostruče sredstva za naše pravosuđe, da se sudijama omoguće bolji uslovi rada i veće plate, ili da se tih 267 miliona evra usmeri ka našim poljoprivrednicima ili za izgradnju infrastrukture, ona se faktički, ovim zakonom o promeni carina, poklanjaju Evropskoj uniji. Tačnije, firmama iz bogatog dela ove nadnacionalne organizacije.

Socijalni porezi na potrošnju

Nema nikakvog ekonomskog opravdanja za ovakvu odluku.

U tom kontekstu, sasvim je bila razumljiva izjava ministra finansija Diane Dragutinović od pre nekoliko meseci, od 5. oktobra 2008 godine. Ona je tada izjavila: „Primena Prelaznog sporazuma treba da sačeka njegovo usvajanje od strane Evropske unije“.

Takođe, u istom mesecu, i eksperti Instituta za tržišna istraživanja su ocenili da će, ako se primeni SSP, doći do većeg porasta spoljnotrgovinskog deficita.

Protiv jednostrane primene Prelaznog sporazuma su se pre nekoliko meseci izjasnili i privrednici, na primer gospodin Vučićević.

Ali, iako se ekonomska situacija u našoj zemlji pogoršala od tada, što je i vlada priznala kada je smanjila svoju prognozu rasta BDP na oko 3,5 odsto, mada je i to verovatno optimistička prognoza ako se uzme u obzir procena najveće bonitetne firme na svetu „Dan i bredstrit“ koja je u svom januarskom izveštaju procenila smanjenje ekonomskog rasta u Srbiji 2009. godine na 2,5 odsto i deficit veći od predviđenih 1,5 odsto BDP-a, odlučeno je, uprkos pogoršanju ekonomske situacije, da se jednostrano primenjuje Prelazni sporazum sa Evropskom unijom.

Zbog toga, neophodno je ministru finansija postaviti sledeće pitanje: „Da li je neko vršio pritisak na nju da promeni svoje mišljenje povodom jednostrane primene prelaznog sporazuma?“ odnosno „Zašto je odustala od svog principijelnog i ekonomski opravdanog stava iz oktobra 2008. godine?“

Ministar Diana Dragutinović bi morala da odgovori i zato što, kao doktor ekonomskih nauka i predavač na Ekonomskom fakultetu, sigurno zna da trenutno velike svetske privrede, za koje i nemački ministar finansija, Pjer Štajnbrik, priznaje da će biti novi svetski finansijski centri moći kao što su Brazil, Kina, Indija i Ruska Federacija, podižu carinske stope.

Na primer, kao što je u decembru 2008. godine objavljeno u našim medijima, Rusija je podigla carine na uvoz automobila sa 25 odsto na 30 odsto. Rusija je takođe povećala i carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda. Indija je povećala čak za 20 odsto carine za neke prehrambene proizvode. Indonezija je povećala carine za oko 500 vrsta proizvoda. Carine su podigli ili to nameravaju da urade i Australija, Brazil i Argentina.

S druge strane, i zapadne privrede, u kojima je kriza i počela i koje su proizvele tu krizu, rade upravo suprotno od onoga što se predviđa zakonima koje vlada predlaže za Srbiju.

Na primer, na sajtu Bi-Bi-Sija su 5. januara 2009. godine objavljeni detalji ekonomskog programa novoizabranog američkog predsednika. Paket ekonomskih mera o kome se pregovara u američkom Kongresu predviđa poreske olakšice u iznosu od oko 300 milijardi dolara.

Dok zapadne zemlje smanjuju poreska opterećenja, Vlada Srbije povećava poreze i dodatno opterećuje siromašniji deo stanovništva, sve zarad finansiranja neshvatljive odluke o jednostranoj primeni Prelaznog sporazuma.

Najbolji primer za taj apsurd je predlog zakona o akcizama. Poznato je da su akcize, prema definiciji našeg vodećeg stručnjaka u oblasti javnih finansija, prof. dr Božidara Raičevića sa beogradskog ekonomskog fakulteta, autora knjige „Javne finansije“, upravo, „posebni, specijalni porezi na potrošnju“, odnosno „i zbog akciza su jeftiniji proizvodi srazmerno više poreski opterećeni od proizvoda iste vrste s višim cenama“.

Zato strada najsiromašniji sloj stanovništva, jer „kako jeftinije proizvode koriste šire kategorije potrošača sa slabijom poreskom snagom, to oni nose i srazmerno veći teret oporezivanja“, tvrdi prof. dr Raičević.

Takođe, jasno je da će naši građani upravo zbog jednostrane primene Prelaznog sporazuma, po najavama iz vlasti, plaćati i veći PDV.

Guverner Narodne banke Srbije je 23. decembra 2008. godine izjavio: „Ako prihodi u budžetu, u prvom kvartalu 2009. godine, ne dostignu planirani nivo, biće neophodna revizija budžeta i: 1) zamrzavanje zarada, 2) smanjenje penzija i 3) povećanje PDV-a“.

Rebalans budžeta nije isključio ni državni sekretar u Ministarstvu finansija u svojoj izjavi od 19. decembra 2008.

Dakle, očekivani problemi sa prihodima budžeta u prvom kvartalu ove godine se neće rešiti na jedan jedini logičan i ekonomski opravdan način, a to je odustajanje od jednostrane primene Prelaznog sporazuma i povlačenje Predloga zakona o carinama. Naprotiv, suma od 267 miliona evra će se u suštini prebaciti na građane Srbije, tačnije na njihov najsiromašniji sloj, i to preko povećanja akciza i PDV-a. Do takvog zaključka se dolazi i kada se analizira ekonomska definicija PDV-a. Prema definiciji iz već pomenute knjige „Javne finansije“, prof. Raičevića: „PDV nije pogodan za ostvarivanje socijalno političkih ciljeva oporezivanja, niti se njime može realizovati princip pravednosti u oporezivanju. Teret ovog poreza podjednako snose svi i bez obzira na svoju ekonomsku snagu. Regresivan efekat jedinstvene stope ogleda se u većem opterećenju ekonomski slabijih slojeva stanovništva, čija primanja jedva uspevaju da omoguće zadovoljenje osnovnih životnih potreba“.

Više nego jasno, prethodno izneti argumenti, ekonomski i socijalni, pokazuju da treba povući iz procedure Predlog zakona o carinama koji omogućava jednostranu primenu Prelaznog sporazuma.

Nažalost, za to nema volje. Kao da neko, po svaku cenu, iz političkih ili nekih drugih razloga, želi da naturi ovaj štetni sporazum, iako će verovatno upravo njegova primena dovesti i do rebalansa budžeta.

Zbog toga se može zaključiti da se pravi razlog za ovakvu neracionalnu odluku svakako nalazi u primeni briselske ideologije, ili vladajuće dogme koja, u suštini, i nema veze sa ekonomijom, već sa utopijom, neradom i propagandom. Dakle, sa pojavama koje je odavno opisao veliki ruski pravnik Ivan Iljin. Ali to je već širi fenomen koji treba da izučava sociologija, a ne pravo ili ekonomija.

Šta režim nije smeo da pita Miškovića?

Jednostrana primena Prelaznog sporazuma i pratećeg zakona o carinama odgovara i određenim monopolistima u našoj zemlji. To nije nikakva tajna. Na primer, 11. januara 2009, generalni direktor „Delta maksi grupe“ izjavio je da će trgovina u Srbiji imati koristi od jednostrane primene trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom. Ovome treba dodati i ocenu Dijane Marković-Bajalović, predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, da postoje monopoli ili nedovoljna konkurencija u oblasti maloprodaje prehrambenih proizvoda, „Prema ostvarenom prometu, broju prodajnih objekata i kvadraturi na beogradskom tržištu, ’Delta’ je monopolista sa 70 odsto“. Upravo će kompanija „Delta“, kao monopolista u sektoru trgovine imati koristi od jednostrane primene prelaznog sporazuma. Istovremeno, ta primena sporazuma će, u suštini, 267 miliona evra prebaciti na leđa najsiromašnijih građana Srbije, preko naplate akciza i povećanja PDV-a. Zauzvrat, građani neće dobiti veliko smanjenje cena, što se najavljuje iz propagandnih razloga, kako bi se zamaglila sama suština ovog sporazuma.

Da velikog smanjenja cena neće biti, priznaje čak i ministar trgovine.

Jedino što će taj sporazum i prateći predlog zakona o carinama omogućiti jeste povećanje prihoda monopolista u ovoj zemlji. Prihoda koji su toliko veliki da se već sada mogu upoređivati s prihodima celokupnog budžeta Srbije. Prema sajtu kompanije „Delta“, u 2007. godini, „Delta“ je ostvarila prihod od prodaje od 1 milijardu i 720 miliona evra. U 2008. godini planirani prihod kompanije bio je još veći, iznosio je skoro neverovatnih 2 milijarde i 880 miliona evra. Takođe, na sajtu ove kompanije se može videti i da se „Delta“ bavi uvozom automobila i rezervnih delova i da će i u ovoj oblasti ponovo ona imati koristi od smanjenja carina, koje predviđa Predlog zakona.

Na sajtu se vidi i da se kompanija bavi prodajom kozmetike, distribucijom hrane, mineralnih đubriva i da poseduje ogroman lanac supermarketa. Upravo se svi ti proizvodi pominju u Prelaznom sporazumu sa Evropskom unijom.

Sa druge strane, na sajtu "Delte" nema nikakvih podataka o dobrotvornim i socijalnim davanjima kompanije, pomoći najsiromašnijim građanima i sličnom. Nema podataka o izgradnji zadužbina, infrastrukturnih objekata i mostova koji bi bili poklon ovom društvu i ovoj zemlji.

Zato, zbog svih ovih podataka, sramno je što se na sastanku privrednika, vlasti i sindikata, održanom 9 . januara 2009. godine u Beogradu, niko nije usudio da javno pozove vlasnika "Delte" na socijalnu odgovornost u trenutku kada zemlja ulazi u ozbiljnu ekonomsku krizu. Niko se nije usudio da ga upita šta će uraditi da pomogne svojoj zemlji i narodu u trenutku kada ima godišnji prihod od skoro 3 milijarde evra, što je uporedivo sa skoro 40 odsto budžetskih prihoda cele Srbije.

Niko se nije usudio da javno postavi ovo logično pitanje vlasniku kompanije "Delta". Ni prisutni na skupu, ni predsednik države, ni premijer, ni potpredsednik vlade, niti bilo ko od ministara.

Kada se sve ovo ima vidu, nije čudno što se niko do dan-danas nije usudio, od strane vlasti, da predloži poreske zakone koji bi bili pravedniji od ovih koji su pred nama.

Pravedne poreske zakone u pravom smislu te reči. Zakone koji bi teret ovog štetnog prelaznog sporazuma u iznosu od 267 miliona evra prebacili upravo na monopolistu koji jedini ima koristi od ukidanja carina. A ne na najsiromašnije građane.