Ivica umesto Miroslava - da nam bude bolje?!

Ivica Todorić

Merkator je inače težak privredni bolesnik, sa dugom većim od milijardu evra, ali njegova prodaja direktnom konkurentu iz Hrvatske predstavlja veliki udarac za slovenački prestiž, ali i pretnju za njihovu privredu. Za Slovence Merkator znači mnogo više od 12.000 radnih mesta, s obzirom da je najmanje 100.000 ljudi vezano za proizvodnju hrane, zbog čega se prodaja „naconalnog blaga" u Sloveniji opširno komentariše u negativnom kontekstu. Ova kupovina će takođe imati velike posledice i u Srbiji, jer Todorić dobija i 36 odsto srpskog tržišta. U vlasništvu Agrokora biće "Idea", "Merkator" i "Roda",a Todorić će tako zajedno sa belgijskim „Delezom“ kontrolisati 73 posto srpskog tržišta.

U Srbiji će tako biti stvoren duopol ove dve korporacije, a posledice mogu biti veoma nepovoljne, i po domaće potrošače i proizvođače. Državni sekretar u Ministarstvu trgovine Srbije Dragovan Milićević je već upozorio da će spajanjem trgovina u vlasništvu “Agrokora” i “Merkatora” u Srbiji biti gotovo zatvorena vrata domaćim proizvođačima, jer će veliki deo prehrambenih prozvoda na njihovim rafovima dolaziti iz susedstva. Smanjenjem konkurencije se takođe širom otvaraju vrata još višim cenama robe u trgovinama  širom Srbije, a država je nemoćna da bilo šta uradi kako bi sprečila ovakvu koncentraciju trgovačke moći, zbog zakona o monopolima, koji kao da je pravljen da bi u Srbiji omogućio dominaciju nekoliko kompanija, odnosno bolje reći jedne.

Glavnu poziciju na tržištu Srbije imala je do skora „Delta“ , koja je međutim „Maksi“ i „Tempo“ prodala „Delezu“, dok se Mišković našao u zatvoru. U Srbiji ga gotovo niko ne žali, ali za žaljenje je što smo umesto domaćeg, sada dobili hrvatskog Miškovića, odnosno Ivicu Todorića. Da je u Srbiji bilo pameti, srpski Mišković bi najpre u Srbiji radio po zakonu, širio se po regionu, kupio „Merkator“, za koji je ranije bio zainteresovan, a srpska privreda bi imala siguran izlaz na tržišta u regionu. Ovako, sve je ostalo isto, osim što smo umesto Miroslava dobili Ivicu. 

Ivica Todorić je inače proizvod ideje Franje Tuđmana prema kojoj hrvatsku privredu treba da vodi 200 bogatih porodica , a zahvaljujući novcu i političkim veštinama Todorić je postao „kralj“ trgovine, a sada i praktično potpuno nedodorljiv, uprkos nizu afera u kojima se ranije nalazio. Ipak, isto tako se može reći da ni on neće biti pravi vlasnik regionalnog tržišta, već da kao i mnogi drugi balkanski moćnici figurira kao istureni igrač banaka i međunarodnih finansijskih fondova, koji učvršćuju svoje gospodarenje ovim prostorom. 

U Sloveniji se tvrdi da je Hrvatska, umesto Slovenije, postala odskočna daska za ulazak međunarodnog kapitala u ceo region. Samim tim, sada postaje jasnije da je jedan od uzroka hapšenja Miroslava Miškovića bio raščišćavanje terena, a postaje i sve očigledniji apsurd da se domaći borci protiv korupcije i kriminala za pravdu i zakon bore da bi u Srbiju došli veliki lopovi sa strane.