Energetski resursi i uvozna zavisnost Srbije – slučaj gas

Uvod

Situacija u kojoj se nedavno našla čitava Evropa pa i Srbija, kada je prekinuta isporuka ruskog gasa preko Ukrajine, ukazuje na značaj snabdevanja nacionalnih ekonomija energetskim resursima i upravljanja raspoloživim domaćim potencijalima, kao i uvoznim resursima. Ujedno se ukazuje na neophodnost da se u snabdevanju određenim vrstama sirovina moraju obezbediti alternativni izvori i određeni minimum zaliha strateški važnih sirovina. Zemlja ne bi trebalo da zavisi isključivo od jednog snabdevača enegrentima koji su značajni za snabdevanje domaće privrede i zadovoljavanje potreba stanovništva.

1. Gasni potencijali Srbije

Srbija, iako mala zemlja, ima svoju proizvodnju nafte i gasa. Što se gasa tiče počev od 2000-te godine proizvodnja raste od 280·106 m3 preko 360·106 m3 u 2003.godini do oko 450·106 m3 u 2008-oj godini. Bez obzira na porast naše proizvodnje gasa, to ni izdaleka nije dovoljno za naše potrebe. Iako je to nedovoljna proizvodnja, ona značajno utiče na ekonomsku stabilnost i zavisnost zemlje, bez obzira na to kolikim delom učestvuje u zadovoljenju potrošnje.

Gas se na području naše zemlje sistematski i organizovano istražuje već 50 godina. Istraživani su svi prostori koji su imali određene gasno – geološke preduslove, ali različitim intenzitetom i obimom radova, primerenom perspektivnosti tih terena.

Dosadašnja istraživanja u našoj zemlji su bila uspešna što je rezultiralo otkrivanjem 91-og naftnog i gasnog polja sa preko 250 ležišta. Većina njih je privedena proizvodnji, tako da se proizvodnja nafte ostvaruje već 42, a gasa 46 godina.

Oko 99% sadašnje proizvodnje nafte i ukupna proizvodnja gasa ostvaruje se iz naftnih i gasnih polja Vojvodine, a oko 1% nafte u Stigu.

Treba imati u vidu da je većina aktivnih ležišta gasa otkriveno pre više od 25 godina i da se nalaze u poodmakloj fazi eksploatacije, sa približavanjem konačnom iskorišćenju. To znači da su permanentni remontni radovi i ostale tehnološke intervencije, kao i nova istraživanja, preduslov za ostvarivanje tekuće proizvodnje.

Pored navedenog, kod eksploatacije gasa postoji i prirodni pad proizvodnje. U Vojvodini kod gasnih ležišta u punoj proizvodnji iznosi oko 10% godišnje.

I pored činjenice da su izvesne pojave gasa registrovane i u nekim delovima centralne Srbije, značajnih rezultata, koji bi uskoro znatnije izmenili postojeću situaciju, nema.

Izvesno je da se do daljeg, iz domaćih izvora, može uglavnom značajnije računati samo na gas iz Vojvodine i manjim delom iz Stiga.

Nova otkrića gasa će svakako biti, skromnija po dimenzijama i rezervama, uz saznanje da će buduća istraživanja biti metodološki i tehničko – tehnološki mnogo kompleksnija.

Intenziviranjem istraživanja na postojećim i novim prostorima, uz otkrivanje novih gasnih polja i postizanje maksimalno moguće proizvodnje na starim i novootkrivenim poljima u Srbiji, realno je očekivati, u dužem periodu 0,8 – 1 milijarde m3 gasa.

2. Proizvodnja i potrošnja energenata i gasa u evropskim zemljama

Što se Evrope tiče, Evropska Unija proizvodi oko 60 odsto energije koju potroši, dakle preostalih 40 odsto mora da uveze. Taj odnos će biti sve negativniji u budućnosti, s obzirom na to da zemlje Evropske Unije nemaju naftu.

Gasa u zemljama Evropske Unije ima ali nedovoljno, hidroenergetski sistem je maksimalno iskorišćen. Alternativni sistemi za proizvodnju energije još uvek su nedovoljno razvijeni, a u vodećim zapadnim zemljama je i dalje jak lobi protiv nuklearnih centrala.

Istovremeno potrošnja gasa se u poslednjih 15 godina udvostručila u EU, sa tendencijom daljeg rasta od sadašnjih 450 milijardi kubnih metara na 650 do 2030. godine. Jedna četvrtina uvezenog gasa u EU stiže iz Rusije. Više od 80 odsto tog gasa dolazi kroz gasovode koji prolaze kroz Ukrajinu. Energetski sistemi Nemačke, Francuske, Italije u dobroj meri zavise od ruskog gasa dok je za Austriju, Slovačku, Grčku, Finsku, Poljsku, Litvaniju od fundamentalnog značaja.

Evropska Unija troši godišnje nešto više od 450 milijardi kubnih metara priridnog gasa. Od te količine 61 odsto se obezbeđuje iz prirodnih resursa zemalja članica i Norveške, a 24 odsto prirodnog gasa se uvozi iz Rusije, 11 odsto iz Alžira, a četiri odsto iz drugih zemalja.

Tabela 1. Najveći uvoznici ruskog gasa (u milijardama kubnih metara)

3. Uvoz energenata i gasa u Srbiju

I Srbija je uvozno zavisna od Rusije kada je snabdevanje gasom u pitanju. U 2008. godine na primer na listi uvoznih proizvoda prirodni gas zauzima važno mesto. U ukupnom uvozu Republike Srbije energenti čine oko 20%. Uvoz gasa je medju prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu Srbije. Na prvom mestu na ovoj listi sektora je uvoz nafte i gasa, zatim sledi uvoz drumskih vozila, pa uvoz gvožđa i čelika, uvoz industrijskih mašina za opštu upotrebu i na petom mestu je uvoz prirodnog gasa. Na ovih pet sektora otpada oko 35% ukupnog srpskog uvoza. Srbija je na primer u periodu januar-juli 2008. godine uvezla prirodnog gasa u vrednosti od oko 700 miliona dolara.

Ruska Federacija je najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije i ujedno i najznačajniji snabdevač Srbije prirodnim gasom. Napred smo naveli da su domaći potencijali ovim resursom u Srbiji oskudni, a u zemlji nisu izgrađeni kapaciteti za skladištenje gasa. U razmeni Srbije i Rusije prisutan je problem deficita Srbije koji je uglavnom posledica velikog uvoza nafte i naftnih derivata, gasa i drugih energenata iz Rusije.

4. Banatski dvor

Podzemno skladište gasa „Banatski dvor“ trebalo je da obezbedi zalihe oko 300 kubika gasa za potrebe potrošača u Srbiji koji se greju putem gasovoda (aktivni obim skladišta). Kapcitet protoka trebalo bi da iznosi najmanje 1,6 miliona kubnih metara dnevno.

Na osnovu Sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede između Srbije i Rusije, dve zemlje su se dogovorile da u cilju unapređenja saradnje u ovoj oblasti preduzmu mere u vezi projektovanja, izgradnje i korišćenja objekata značajnih za snabdevanje Srbije gasom, i to:

- izgradnja na teritoriji Srbije deonice gasovodnog sistema u okviru magistralnog gasovodnog sistema za tranzit i isporuku prirodnog gasa iz Rusije, kroz Crno more i teritorije trećih zemalja u druge zemlje Evrope i

- izgradnja podzemnog skladišta gasa na mestu iscrpljenog gasnog polja „Banatski Dvor“, koje se nalazi 60 kilometara severoistočno od Novog Sada.

Načelno je ovim sporazumom dogovorena izgradnja ovih energetskih kapaciteta, ali su mnoga pitanja ostala nedorečena, pa tako učesnici dogovaraju maršrutu gasovoda, geografske tačke njegovog ulaska na teritoriju Srbije i izlaska sa nje, kao i projektnu propusnu moć. Zatim korišćenje gasovodnog sistema kada bude izgrađen i mogućnost povećanja isporuka gasa iz Rusije u Srbiju uz korišćenje gasovodnog sistema. Sva ova pitanja konkretizuju se odgovarajućim ugovorima. Zato je u javnosti puno protivrečnih izjava političara i nepoznanica šta je zapravo tačno dogovoreno i kakve će koristi od toga Srbija imati.

Zaključak

U situaciji kada je obustavljena isporuka ruskog gasa zbog problema tranzita kroz Ukrajinu i Srbija je bila pogođena. Postavlja se pitanje da li smo trebali tako da nespremno dočekamo zimu, bez izgrađenih kapaciteta za skladištenje gasa iz kojih bi se obezbedile neophodne rezerve za snabdevanje potrošača. Nameće se još jedan zaključak kada ekonomista analitički razmišlja. Da li ova situacija ima veze sa činjenicom da je usled svetske finansijska krize došlo do naglog pada cena sirovina i energenata na svetskom tržištu, navodno zbog toga što mnoge kompanije na zapadu obustavljaju proizvodnju usled očekivanog smanjenja tražnje za njihovim finalnim proizvodima. Zato naglo opada uvoz nekih sirovina i energenata u razvijene zemlje. Kao posledica smanjene tražnje pada njihova cena na svetskom tržištu. To je scenario kojim razvijene zemlje u startu prevaljuju teret finansijske krize na izvoznike sirovina. Pa zašto onda izvoznici ne bi preduzeli mere da zaštite svoju privredu. Da li je možda ovo neka vrsta odgovora Ruske Federacije na pad cena robe koju izvozi i da li se ovom privrednom gigantu isplati da izvozi svoju robu po ovako niskim cenama. Obzirom da je pad cena nafte, naftnih derivata i sirovina koje Rusija izvozi, ozbiljna pretnja platnom bilansu Ruske Federacije sigurno je da njima odgovara da se smanji isporuka prirodnog gasa u Evropu.