Da li će Beogradska berza preživeti?

Da li će akcionarstvo u Srbiji izdržati udar aktuelne finansijske krize? Verovatno hoće, jer bilo je mnogo finansijskih i privrednih kriza u predhodnih nekoliko vekova akconarstva u svetu (pogotovo u razvijenim zemljama) ali nije došlo do propasti nijedne od značajnijih evropskih i svetskih berzi. Kažu da berza preživljava svaku krizu, mada svaka kriza najveći udar nanosi baš berzama a onda sledstveno i realnom i finansijskom sektoru. Postojeća kriza nije relevantna za opstanak akcionarstva u Srbiji, uspostavljenog praktično tek posle demokratskih promena, privatizacije i reorganizacije postojećeg privrednog sistema. Ali, po starom dobrom običaju u Srbiji se samo počne nešto raditi, ali se nikada valjano ne završi do kraja. Tako je i sa berzom, akcionarstvom i finansijskim tržištem.

Šta je srpski specifikum? Prvo, i osnovno prisila. Sve kompanije u postupku privatizacije su bile obavezne da emituju akcije i da se uključe u berzansko trgovanje. Kako je to izgledalo najbolje se vidi po trenutnom stanju na srpskom finansijskom tržištu. Autor ovih redova je i autor projekta ocenjivanja poslovnih i finansijskih pokazatelja kompanije (AlfaScore) i za tu svrhu je formirana baza podataka svih akcionarskih društava u Srbiji sa dostavljenim prospektom: ima ih oko 1460. Od tog broja samo je 80-100 kompanija na berzi likvidno, odnosno njihove akcije su koliko toliko likvidne i može se njima trgovati. Nije potrebna velika nauka da se vidi da je to manje od 7% ukupnog broja listiranih kompanija. Od tih stotinak manje od trećine ima svakodnevni promet, dok ostali poseduju akcije koje ne spadaju u prvu i drugu grupu likvidnosti. Ostale kompanije su podeljene tako da preko polovine imaju samo jednu ili nijednu transakciju na berzi kada se formira tržišna cena akcije i onda nekoliko godina praktično ’’spavaju’’, vode se kao akcionarska društva a u suštini nemaju nikakvih dodirnih tačaka s pravim akcionarskim društvima. Njihovi većinski vlasnici jedva čekaju moment kada će otkupiti manjinski paket po bagatelnim cenama od malih akcionara i pretvoriti ih u društva sa ograničenom odgovornošću, povući sa berze i ugasiti trgovanje. Druga polovina tih ’’spavača’’ nemaju nikakav promet akcija, ne samo što nisu hteli, već ni zbog toga što nije bilo nikakvih pokušaja potencijalnih investitora da se njihovim akcijama trguje. Zašto je tako? Autor ovih redova je na stranicama ekonomije.org već o tome pisao kroz analizu finansijskog položaja akcionarskih društava u Srbiji, zatim kroz ocenu raznih sektora pre svega trgovine, hemijske, metalske i drugih industrija – gde se vidi da ovi sektori nemaju ekonomski dodanu vrednost ("Economic Value Adeed") kao osnovnu odrednicu uspešnog poslovanja kompanija: to je da li kompanija stvara vrednost za vlasnika ili akcionare. Veliki deo srpskih akcionarskih društava nema ekonomski dodanu vrednost, odnosno ona je negativna, nemaju ni neto obrtni fond, što znači da ne stvara nikakvu vrednost za akcionare. Trgovina akcijama poprima sve više špekulativne oblike, a poznato je iz teorije i prakse finansijskih tržišta šta znači kada najveći deo berzanske trgovine ima špekulativni karakter.

Nijedno preduzeće u Srbiji nije do sada imalo inicijalnu javnu ponudu, odnosno nije se uključilo dobrovoljno na berzu. Regulativa na srpskom finansijskom tržištu je takva da se o njoj može napisati poseban rad i zbog toga neće biti poseban predmet analize. Da li je ijedno preduzeće emitovalo obveznice kao oblik finansiranja svog biznisa? Nijedno. Da li uopšte vredi dalje o tome govoriti. Naši susedi Hrvati imaju sasvim drugačija iskustva po tom pitanju pa bi bilo jako uputno koristiti neka njihova iskustva. Da li hoćemo? Mislim da nećemo. Ne odgovara nam. Bankarski lobi je suviše jak u ovoj državi da i njoj daje kredite umesto da se kao svaka normalna država finansira emisijom i prodajom obveznica na nacionalnom finansijskom tržištu.

Kad se pogleda struktura i obim trgovanja u 2008. godini na Beogradskoj berzi vidi se sledeće:

Ukupna vrednost trgovanja akcijama i obveznicama (samo stare devizne štednje) je 71.8 milijardi dinara ili manje od 850 miliona evra. Paralela: Zagrebačka berza je imala promet od 31 milijarde kuna ili 4.5 milijarde evra, od toga 17 milijardi kuna u akcijama i 13 milijardi kuna u obveznicama (preduzeća, lokalne samouprave i države).

Kako uspostaviti poverenje investitora kada niko ne može sa sigurnošću tvrditi da su podaci u prospektima preduzeća stvarno istiniti? U zakonu stoji da za tačnost podataka odgovara izdavalac prospekta (znači preduzeće). Nije mi poznato da je iko od odgovornih rukovodilaca bilo kog preduzeće snosio posledice zbog netačnih podataka, a bilo ih je.

Da li će Beogradska berza preživeti? Ne poričem joj blistavu budućnost u narednom period upravo zbog iznetih konstatacija. Vrlo je verovatno veliko povlačenje investitora sa Beogradske berze kada se uslovi koliko toliko normalizuju, odnosno kada budu u mogućnosti da prodaju akcije po nekoj razumnoj ceni, a ne za bagatelu kako je trenutno. Indeks Belex15 je na nivou od 560 indeksnih poena (50% nominalne vrednosti u trenutku uspostavljanja), indeks Zagrebačke berze Crobex je na nivou od 2200 indeksnih poena (što je već na nivou od 50% vrednosti iz perioda pre aktuelne finansijske krize dok je Belex 15 na nivou od 20% uporedive vrednosti).

Autor je osnivač i direktor Alfa Brokera AD Beograd