Četiri godine SSP-a sa EU - ekonomski gubici i pravni haos

U aprilu 2012. godine se navršava četiri godine od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Republike Srbije i Evropske unije. U ekonomskom smislu najviše gubitaka je izazvala primena člana 139 SSP (Prelazni trgovinski sporazum). U pravnom smislu, pravni haos i nesigurnost su izazvani od Evropske komisije koja je zloupotrebila član 72 SSP-a. Ili član koji reguliše primenu evropskog prava u Republici Srbiji.

Tačnije, primenom člana 139 SSP (Prelaznog trgovinskog sporazuma) izvršena je liberalizacija uvoza iz EU. Odmah su ukinute carine za 63% tarifnih linija, odnosno za 50% vrednosti uvoza industrijskih proizvoda. Kada je u pitanju poljoprivreda, odmah su ukinute carine za 40% tarifnih linija, to jest za 40% vrednosti uvoza iz EU''.[1] Takav neoliberalni pristup je doveo do 500 miliona evra gubitaka za Republiku Srbiju u periodu od 2009-2012.

Tačnije, prema priznanju nemačkog ambasadora u Beogradu Volframa Masa, dosadašnji direktni gubici u budžetima u ovom periodu (smanjeni prihodi od carina) Republike Srbije izazvani primenom člana 139 SSP-a (ili Prelaznog trgovinskog sporazuma) procenjuju se na oko 500 miliona evra.[2] (Nemački ambasador pokušava da kompenzuje ovu činjenicu navodeći da su ''i srpski izvonici''imali 1,5 milijardi evra dodatnih prihoda od primene SSP-a. Ali, nemački amabasador ne navodi i da se u tu definiciju ubrajaju i strana preduzeća koja su u tom periodu poslovala na teritoriji Srbije, poput nemačkog Hemofarma ili američkog Ju Es stila.)

Takođe, zbog primene člana 139 SSP-a u periodu od juna 2008. do marta 2012. akumulirani spoljnotrgovinski deficit u trgovini Republike Srbije sa EU je iznosio oko 11 milijardi evra[3]. Ili, podaci pokazuju da je od juna 2008. do marta 2012. godine, Srbija transferisala oko 11 milijardi evra ka EU. To je direktna posledica primene člana 139 SSP-a. Podaci pokazuju i da će se deficit u trgovini sa EU povećavati. Udeo EU u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni nakon potpisivanja SSP-a Srbije ne opada. Naprotiv, on se se približava granici od 60%. Na primer na str. 26 Izveštaja Evropske komisije o Srbiji se ističe da EU već posle dve godine od potpisivanja SSP-a učestvuje sa 57% u ukupnom uvozu i 58% izvozu Srbije.

U pravnom smislu, Srbija se u članu 72 SSP-a pre 4 godine obavezala da će usklađivanje svog zakonodavstva sa evropskim početi nakon potpisivanja Sporazuma. Usklađivanje će se sprovoditi u dogovoru sa Evropskom komisijom. Ipak, iako se u članu 72 SSP-u ne navodi tačan broj zakona i podzakonskih akata koje treba Srbija da usvoji, vlasti u Beogradu su prihvatile procenu EK da se radi o oko 200 zakona i 770 podzakonskih propisa (u periodu od jula 2008. godine do decembra 2011). Takav megalomanski i očigledno politički motivisan pristup je ubrzo doveo do haosa u srpskom pravnom sistemu. Ili, do ''inflacije'' evropskih zakona i podzakonskih propisa. Tačnije, nakon potpisivanja SSP-a u periodu od jula 2008. godine do decembra 2011. godine usvojeno je oko 200 takozvanih evropskih zakona i oko 580 podzakonskih akata. Ili, u poslednjem izveštaju o sprovođenju Nacionalog plana za integraciju Srbije u EU se navodi: ''U periodu od jula 2008. do decembra 2011. godine,Vlada je planirala utvrđivanje 212 predloga zakona, od čega je utvrđeno 197 odnosno 93%. Narodna skupština je u istom periodu usvojila 194 zakona, čime je izvršila 98% svojih obaveza (194/197). U pogledu usvojenih zakona, Nacionalni program je ispunjen 92% (194/212)''.

Međutim, iz Izveštaja o sprovođenju Nacionalnog programa proizilazi da je mnogo manja ispunjenost takozvane evropske agende kada se uračuna i usvajanje podazkonskih akata u Srbiji: ''U celini, NPI je, posmatrajući samo propise koji su planirani za usvajanje u periodu od jula 2008. godine do decembra 2011. godine ispunjen 80% (775/973)'' . Dakle, ako se uporede podaci o donošenju zakona i njihovoj primeni (putem podzakonskih akata), proizilazi da Republika Srbija nije uspela da donese oko 25 % podzakonskih akata (ili planirano 779, a 581 usvojen) koji su bili predviđeni Nacionalnim programom. To jasno pokazuje da je najmanje ¼ evropskog prava neprimenjiva u srpskom pravnom sistemu. (Ovome treba dodati i da srpske sudije i činovnici nisu obučeni za primenu evropskog prava).

Takođe, srpski zakonodavac nije definisao nakon potpisivanja SSP-a odnos između srpskog i prava EU. Nema tumačenja Ustavnog suda Srbije u vezi sa ovako važnim pravnim pitanjem (nažalost, nema ni u Ustavu Republike Srbije). Tako je omogućeno da EK zloupotrebi član 72 SSP-a i da faktički određuje koje odredbe treba usvojiti u Srbiji, a koje ne.

Tačnije, haos u pravnom sistemu koji je nastao nakon potpisivanja SSP-a i zloupotrebe člana 72 Sporazuma od strane EK, doveo je do toga da u Srbiji faktički evropsko pravo ima prvenstvo nad srpskim. Uključujući i važne oblasti kao što je poresko zakonodavstvo, državne subvencije, krivično i građansko pravo, informisanje i kultura, bezbednost. Najpoznatiji primeri za to su, svakako, Zakon o izmenama Zakona o akcizama iz 2011. godine Zakonik o krivičnom postupku, Zakon o parničnom postupku, Zakon o kontroli državne pomoći, kao i skandalozni podzakonski akt Spisak međunarodnih organizacija čiji se posebni postupci javnih nabavki mogu primenjivati umesto odredba Zakona o javnim nabavkama (koji daje prvenstvo evropskim firmama u javnim nabavkama i tako podstiče zaduživanje i nezaposlenost u Republici Srbiji).

Da bi apsurd bio još veći, Evropska komisija je insistirala da u izmenama Zakona o akcizama iz 2011. godine budu ugrađene i odredbe koje ne postoje u pravu EU (izjednačavanje akciza za uvozno i domaće gorivo ne postoji u direktivima i uredbama EU). Ili odredbe koje se ne primenjuju u članicama EU poput Nemačke (ograničavanje državne pomoći regionima ne važi za istočnu Nemačku).

O kakvoj se zloupotrebi člana 72 SSP od strane EK radi, najbolje pokazuje poređenje sa Nemačkom. Za razliku od inertnog stavu Vlade Republike Srbije povodom odnosa nacionalnog i prava EU, koji nanosi štetu srpskom ekonomskom i pravnom sistemu, vodeća zemlja EU SR Nemačka je još 2009. godine definisala u kojim oblastima regulisanja nemačko pravo ima prvenstvo nad evropskim pravom. Tačnije, Savezni ustavni sud SRN je u presudi ''Lisabon'' iz juna 2009. (povodom ratifikacije Lisabonskog ugovora) zaključio da će nadležnosti EU na nemačkoj teritoriji će biti kontrolisane od strane Saveznog ustavnog suda[4]. Tačnije, nemačko nacionalno pravo će biti dominatno u odnosu na pravo EU u oblastima krivičnog prava, odbrane, poreza i subvencija (i budžeta), socijalnih davanja i obrazovanja. Takođe, primenom pravne doktrine ultra vires pravni akti EU koji nisu u saglasnosti sa nemačkim pravom su nezakoniti i ništavi. Nažalost, ništa slično ne postoji u Srbiji iako ona nije ni članica EU. Zato se može zaključiti da je SSP sa EU nakon 4 godine primene izazvao negativne efekte u srpskom ekonomskom i pravnom sistemu.

[4] Više o tome Novčić Ž., Gajić D., ''Ustavni identitet kao ograničenje evropske integracije-Slučaj 'Lisabon' pred nemačkim Saveznim ustavnim sudom'', zbornik ''Harmonizacija zakonodavstva Republike Srbije sa pravom Evropske unije'', priredili Dimitrijević D., i Miljuš B., Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2010. str 161-162