Uzdrman je čak i „američki san”. Većina anketiranih sluti, naime, da potomcima neće biti bolje nego roditeljima. Ponegde je već tako.

Sa dugovima dobili smo i sličan način rezonovanja kakav smo videli na primeru ruskih izbora iz 1996. godine. Tako, nedavno sam u kontaktu sa prijateljem koji je donedavno bio proradikalski nastrojen saznao da neće izaći na izbore. Kaže: „Uzeo sam stambeni kredit, pa neću da reskiram da mi skoči rata.“

Dolazak SRS-a na vlast odmah će voditi ka preispitivanju ulaganja u Srbiju. Prva i normalna reakcija svakog investitora biće da čeka kakva se ekonomska politika sprema, da li se odnosi sa Evropom još više kvare.

Zbog toga svega možda i ne čudi da je i lično Boris Tadić prvo promptno otišao u Moskvu radi potpisivanja gasnog sporazuma između dva kruga predsedničkih izbora, a posle na ratifikaciju sporazuma „tehnički” zaboravio.

Jedna od ključnih prednosti državnog monopola i jeste u tome što se njegove zloupotrebe mogu suzbiti lakše nego zloupotrebe nedodirljivih, privatnih monopola.

Izgradnja autoputa Horgoš–Požega je neophodnost i potreba Srbije i da je koncesija dobar vid obezbeđenja sredstava, ali je ostao sporan način realizacije koncesionog postupka, izbor najpovoljnijeg ponuđača, način raspodele koncesione dobiti i uskraćivanje prihoda AP Vojvodini.

Danas su svi taoci finansijskog kapitala, a samo je on slobodan da čini što mu je volja. Ovakvu moć bankarski sistem crpi iz svoje veze sa centralnom bankom od koje uvek može pozajmiti sredstva kada dođe u problem sa likvidnošću.

Perspektive saradnje Srbije i Ruske Federacije su u povećanju izvoza na ovo veliko tržište, za šta postoje tradicionalne pretpostavke, razvijena saradnja od ranije, ruski potrošači su navikli na robu široke potrošnje iz Srbije.

Niko Srbima nije kriv za glupost, sve smo to sami sebi uradili. Neki naši preci su saginjali glavu, drugi su glavu okretali u stranu praveći se da ne vide šta rade oni kojima smo pomagali. Naša je dužnost da to promenimo, zbog onih naših predaka koji su ginuli za Sloveniju.