Ne brinem se za vladu i njene članove, za njih voda nije doprla ni do nogavica. Brinem se za one kojima je već stigla do ramena, za obične građane, seljake, penzionere. Svaka ozbiljna vlada do sada bi izašla sa državnom strategijom za očuvanje radnih mesta.

Ponosim se time što sam jedan od retkih novinara, pa i političara (malo sam proveravala), koji je od prvog do poslednjeg objavljenog slova pročitao ugovor o koncesiji Horgoš-Požega, i ugovor sa Fijatom i bazični sporazum sa Rusima. Ugovor Horgoš-Pošega je najbolji.

U poslednjih sedam godina potrošnja ta koja održava američku ekonomiju, kao i ekonomski mehur stabilnih kredita. Cene su rasle, investicije su omogućavale ljudima da izvlače novac od nekretnina, nisu morali da štede za penziju zato što su vrednosti njihovih kuća rasle.

Inostrana sredstva nisu u dovoljnoj meri alocirana u proizvodnju koja može obezbediti privredni rast. Spoljni dug Srbije od 2000. do 2007. godine rastao je po prosečnoj godišnjoj stopi od 13,5% izraženo u dolarima, dok je prosečno godišnje povećanje spoljnog duga u evrima 6,22%.

Treba reći da su svi kapaciteti RTB-a tehnološki zapušteni, ali i javašluk, nemar i krađa doprinose mračnoj slici RTB-a i Bora danas. Ovo objašnjava upadljivo odsustvo značajnih svetskih proizvođača metala u dosadašnjim borskim tenderima.

Neoliberalni tržišni fundamentalizam, prema mišljenju DŽozefa Štiglica, uvek je bio politička doktrina koja služi određenim interesima. U iole ozbiljnoj ekonomskoj teoriji nikada i nije podržan, a „nema ni podlogu u istorijskom iskustvu“.

Dušan Bajatović, novopostavljeni generalni direktor Srbijagasa, stalno je isticao da Gasprom ima interes za gradnju Južnog toka. No to i nije glavno pitanje – već je glavno pitanje da li će Rusija to biti u stanju.

Sporazum treba realizovati brzo kako bi se izbegao stečaj rafinerija i koncentrisati se u pregovorima oko stvarno važnih detalja, kao što je kontrola investicija od strane manjinskih akcionara i oko izgradnje gasovoda i skladišta gasa gde nas zaista očekuje finansijska korist.

Čest je slučaj u sadašnjoj praksi Srbije da se resursi upotrebljavaju radi zadovoljavanja potreba sadašnjih generacija, ali stranih.

Trenutna ekonomska kriza mogla bi da stavi pred test sposobnost evra da preživi u mnogo težim vremenima. Dok bi kriza mogla da ojača institucije stvorene od strane EMU, takođe bi mogla da stvori i velike rizike, kojih zemlje članice treba da budu svesne.