Из онога што је речено, написано, онога што се догађа данас, што ће се вероватно догађати и убудуће, види се да је концепт  приватизације углавном промашен. У српску привреду је ушао ‘’hot money’’ преко егзотичних дестинација и егзотичних власника.

Током фазе слабог раста постоје увек они који кажу да ниске каматне стопе неће помоћи. На пример, више кућа се гради што развија грађевински сектор. Зашто у име света не бисмо смањили каматне стопе?“

Сигурно да синдикалним лидерима није лако да делују у земљи у којој ни многи ''искусни'' директори, а камоли новокомпоновани бизнисмени, о радничким правима не знају готово ништа. Чак ни то да за време штрајкова нема отпуштања, јер неки и тад покушавају да пишу отказе.

САД не желе да управљају у GМ на основу већинског власништва. Зашто је добро да менаџмент буде ван контроле већинског власника? Суштински, менаџмент није под контролом акционара када је тај број превелики и то је једно од горућих структурних питања савремене тржишне економије.

После повлачења банака у ровове националног тржишта, сада смо сведоци сличног тренда и код произвођача аутомобила. Јединствено тржиште је још увек ту, на папиру, али у стварности бива поткопавано.

Присуствујемо растанку између тржишта и западног света, између капитализма и средње класе, која се због тога топи као снег на сунцу. Како могу државе да гарантују пензије и друге услуге ако предузетници више не желе да плаћају високе порезе?

Држава de facto по основу нужне денационализације само у новцу дугује бар 10 милијарди долара, а њен дуг по основу старе девизне штедње износи око 4 милијарде долара. Србија се налази у стању екстерне неликвидности која се превазилази само топљењем девизних резерви, а што је стигло до критичне тачке.

Како се понаша српска резервна (опозицијска) посада? Рекао бих да је скоро занемела пред проблемима с којима је суочена позицијска посада. Никаква озбиљна критика економских противкризних мера, а кобајаги се залажу за изборе.

Пад привредне активности довешће до успоравања и потпуног заустављања у измирењу обавеза према повериоцима, што повлачи ланац неликвидности, који се завршава у банкама.   Зар криза у Америци није тако и почела, услед немогућности дужника да сервисирају своје обавезе?