И док смо били у стању да сами себи прописујемо шта је нормално, а шта није, били смо у стању и да напредујемо, да растемо, да се развијамо. И ако хоћемо опет да будемо неко и нешто, прво што треба да урадимо јесте да одбацимо сваки диктат нормалности који нам се намеће са стране. И да се не осврћемо на оне који мисле да нисмо нормални.

Дојучерашњи опозиционари, који су претходну власт осуђивали због намере да Србију кандидује за чланство, доживели су “просветљење” пошто су оформили Владу. Сетили су се како су и они већ одавно били за Европу, али им је то сад тек постало потпуно јасно.

Црногорска политичка и интелектуална елита остала и даље не прихвата да неко може, смије и треба да се изјасни као Србин, и да у исто вријеме ужива сва грађанска права гарантована Уставом и међународним уговорима.

Централна теза српског председника гласи: проблем Косова може решавати само човек који има „главу врућу од сталног размишљања, срце које је хладно на претеране емоције, и руке упрљане компромисима“. У улози носиоца свих тих јединствених квалитета Вучић неизоставно види само себе.

То што Србија може да очекује од овакве ЕУ су само притисак и уцене: још формалније признавање независности Косова, па прекрајање остатка Србије, затомљење Републике Српске и заборав на трговину људским органима. Шта се добија за узврат од ЕУ?

Не треба заборавити да је Косово признато осам мјесеци након проглашења независности. Коме би користило да Црна Гора доведе у питање своје интеграционе и укупне интересе, који би свакако били угрожени одлагањем ове одлуке.

Суверенитет Србије над Косовом постоји само у преамбули њеног устава. Робујући тој норми изван стварности, држава трпи само огромне губитке, и политичке, и развојне, и демократске, и демографске и новчане. Прихватимо и признајмо косовску стварност.

Чуркин је посебно био оштар када се радило о случајевима Шешељ, Младић, Караџић и Хаџић. На пример, Чуркин је говорио о случају Шешељ који по њему изазива крајње негативне реакције због тога што се оптужени већ девет година налази у притвору а нема још увек чак ни пресуде у првостепеном поступку.

Парадоксално, иако Срби слове за народ склон распредању о тзв. крупним темама и глобалним проблемима, у овом миленијуму никада их није претјерано занимало питање потенцијалног уласка БиХ у НАТО.

Љубећи Христа, „Предвјечног Бога дијете младо“, посебну љубав дугујемо према дјеци, нерођеној и рођеној: према нерођеној – њиховим рађањем, а према рођеној – старањем о њима и њиховим васпитањем у страху Божијем и мудрости.