Свако ново бомбардовање претворили бисмо у празник, искористили као прилику за отрежњење и дочекали без предрасуда и отвореног срца. Сада смо сто пута паметнији него пре десет година. И да нам је била ова памет, бомбардовали бисмо сами себе!

Разграничење, корекција граница, размена територија, подела…или како већ ови наши политичари називају тај свој међусобни договор за опстанак на власти, пре свега, није цивилизацијско решење.

Верујем да је добро да је Сергеј Правосудов написао овај текст. Он нам показује колико смо Руси и ми повезани, али истоврeмено и колико се ми заправо мало познајемо. А из те чињенице произлазе и многи неспоразуми. Верујемо да смо „братски словенски народ“. Но када почнемо да разговарамо, видимо да исте речи имају другачије значењe.

Конститутивност је, у ''Стратегији'', временски неусловљена и недефинисаног садржаја, практично стављена ad acta, и њено навођење као циља српске политике има само психолошко дејство на оне о којима се у ''Стратегији'' говори.

Веровање Додика и свих осталих српских политичара  у РС таквом Вучићу, да ће их подржати у њиховом ставу да ће РС пратити Србију када је реч о односу са НАТО алијансом - више личи на потпуно препуштање одговорности Вучићу за кључне одлуке које буду морали у РС да донесу приликом суочавања са наредним захтевима из НАТО-а

Очински позивамо све оне који су се из неког разлога одвојили од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве да се врате у њено окриље. Страшан је грех раскола и јереси. По светим Оцима, ни мученичка крв га не може опрати. Опростимо једни другима ради Васкрсења и поново постанимо браћа у светој Цркви, јединој Лађи спасења!

Постоји и та завјереничка теза, прилично убједљива и логична а опет контрадикторна, која доказује да иза ових афричких „facebook“ револуција стоји „амерички пројекат контроле незадовољства“.

Ових дана прилично незапажено је одржан један скуп у згради Народне скупштине Републике Српске, на којем се расправљало о потреби да се нормама њеног Кривичног законика од даље ерозије заштите њене уставне надлежности и само биће Српске

«Ћелијска» исихастичка литература не губи и мислим да никада неће изгубити свој значај зато што она представља и «огледало» самосазнања човека, и практичне психолошке поуке, које поучавају о томе, шта су страсти, каквих их има, како се развијају и због чега се и како с њима треба борити. Страсти аутори тих поучника набрајају осам: стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, тугу, или безнађе, униније, сујету и гордост

Нисам лично учествовала у одбрани врховног команданта. За време десанта на Дрвар, била сам са болницом у Шиповљанима, тамо на оној чуки где се налазила официрска школа. Швабе су нас изненадиле.