Srbija ne smije trgovati ostacima svoje suverenosti radi bezbjednosti naših građana u Pokrajini. Taj argument je, kako smo pokazali, ne samo neodrživ nego i, vjerujemo, namjerno lažan – ako govorimo o srpskim činovnicima koji ga javno, propagandistički bjesomučno iznose

Posmatranje Srbije kao ekstenzije Rusije svakako je u poslednja dva   veka uticalo na stav zapadnih sila po pitanju izlaska Srbije na more. Ovde se ne radi o inherentno anti-srpskom stavu, nego je ta pozicija uslovljena zapadnom percepcijom srpske politike. 

Nisi zaslužila da izdahneš u ovakvoj kaljuzi ništavila. A možda i jesi. Možda si ti bila velika zabluda nas koji smo vjerovali da jesi ono što nisi. Svejedno, tvojoj smrti se raduju jedino djeca koju si usvojila i podojila mlijekom za koje si uskratila vlastitu, koja te se odrekoše zbog toga.

Pitanje je, zapravo, kako će se Rusija tada postaviti, te da li će Vučić još jednom „zamoliti“ Dodika ili nekog drugog srpskog političkog vođu da postigne novi „kompromis“ u pravcu još jednog približavanja NATO-u, kao što je „zamolio“ Dodika prilikom potpisivanja pomenutog „Programa reformi BiH“? Ili će svi sačekati da Vučić najpre potpiše Sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine ili nekako drugačije „reši“ pitanje Kosova*?

Vlasti u Srbiji smatraju da se SPC ''meša u politiku '' kada iznosi svoj stav o KiM. Na primer , predsednik države je to izjavio nakon potpisivanja sramnog Briselskog sporazuma u aprilu 2013, [1] ali i nakon Sabora SPC 2018. (''loše mešanje u politiku '').

Prolazi nekoliko dana, a u Hrvatskoj  se događa novi “Maksimir”: na utakmici između Hajduka i Osijeka u Splitu, dok jedna strana tribina počinje uzvik: “Za dom...”, druga ga prihvata: “Spremni!”, a treća urla: “Ajmo, ajmo, ustaše”... Istina, još niko ne pominje Srbe i vrbe, ali četvrta tribina peva “ Boj se bije, boj se bije”. 

Kilavo vojno dejstvo NATO-a u Avganistanu osvetljava jedan veći problem. Ne samo što su većina novih članica saveza, u najboljem slučaju, sporedni vojni igrači, nego su čak i tradicionalni glavni evropski saveznici dozvolili sebi da im opadne odbrambena moć.

Treba li Mitropolija i svi drugi da se odreknu svoga utemeljitelja na ovim prostorima – Svetoga Save, da bi bila podobna? Treba li da se odrekne Svetoga Vasilija Ostroškoga, kojeg je rukopoložio srpski Pećki Patrijarh ili Svetoga Petra Cetinjskog, kojeg je rukopoložio srpski Karlovački Patrijarh?

Jedino što je ostalo isto to su briselske depeše, sa novim uslovima, pretnjama, ucenama, poniženjima i ponekad obećanjima u stilu ako budete i dalje dobri i poslušni, pa se odreknete sebe, svog identiteta i države, ostaćete na putu sreće što se zove Evropa.

Pored brojnih aktivnosti kao i pozamašnih svota novca, u Crnoj Gori se NATO projekat ne realizuje prema ambicioznim očekivanjima. Naprotiv. Kako sada stvari stoje, slobodarska Crna Gora se budi a njen pogled uvek i jedino seže ka strani izlazećeg Sunca.