И као што је предсједнику „грађанске БиХ“ било сасвим нормално да се бави вјерским питањима, а реису да се ангажује у предизборним политичким кампањама, тако ни Тајипу Ердогану не изгледа ништа необично да се као премијер једне бар номинално секуларне државе препоручује за новог калифа.

На водећем вехабијског гласилу нико не очајава због смрти Осаме бин Ладена, нити било кога од исламистичких “хероја” са Кавказа, из Авганистана или из Ирака. Њихова смрт се слави. “Осама ће заувек живети” – објашњава имам Билал Боснић, вођа вехабија из Бихаћа.

Ја се само питам какву су то послије ратну демократију смислили творци Дејтона јер очигледно су је темељили на тешкој индоктринацији у коме се према представницима народа понаша као према досељеницима и људима који апсолутно не смију имати нека своја права послије проведених избора.

Претпостављам да ће новопечени академици БАНУ реис Мустафа и муфтија Муамер бити чланови умјетничког одјељења. Ниједан од њих не пише поезију, али у њиховом случају „умјетност“ треба схватити у смислу „вјештине“ у ширењу ислама.

Проблеми због којих би БиХ могла колабирати пре него што на ред и стигне озбиљна и темељна расправа о томе да ли је (не)потребан „Врховни суд“ тичу се ратних злочина, чије процесуирање спада у мало познату праксу у земљама ЕУ.

Док је Маловићева замуцкивала, сричући пар вуковски транскрибованих реченица са папирића, Србија је имала шансу да се још једном увери како изгледа када њена «народна власт» испуњава «облигејшн».

Турска није, а Балкан јесте, и то не само географски, дио Старог континента. Није ту ријеч само о природним границама Европе, нити само о растућем турском исламизму, него и о томе да водећим европским земљама, Њемачкој и Француској, не одговара тако јак партнер у ЕУ.

Две од три етничке групе у земљи, Срби и Хрвати, не желе да буду део од запада дизајнираног чудовишта налик Франкенштајну. Пошто они чине више од половине становништва земље, изгледи за одрживост БиХ јесу, и остаће, жалосни.

Неумјесно је говорити о губитницима, јер су актери овог компромиса урадили корисну ствар не само за РС и ЕУ, него и за БиХ и западни Балкан, без обзира на то каква била субјективна перцепција и сујете појединих дипломата и политичара.

То што спољни и унутрашњи дуг расте једноставно никога није ни брига јер то се по старом добром обичају треба покрити новим задуживањем и подизањем тотално лоших и неуобичајних кредита. Тренутни је дуг 9,4 милијарде.