Kratki "memorandum o pismu" SPC srpskim vlastima

Nabrojite taksativno nesporne stvari u vezi sa pismom (memorandumom, obraćanjem...) Sinoda SPC predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću na temu Kosova i Metohije:

- postoji list "Nedeljnik" koji je objavio "tajni memorandum SPC o Kosovu"

- evidentni su demanti patrijarha Irineja i episkopa bačkog Irineja (kao portparola SPC) da je dokument iz lista "Nedeljnik" autentičan stav "crkvene vlade"

- potvrđeno je da se SPC obraćala vlastima o KiM: "Naš stav smo dostavili državnom vrhu, pa objavljivanje sadržaja dopisa više ne zavisi od nas" (patrijarh Irinej); "Predsednik Nikolić, sigurno, znade mišljenje Crkve i njen nepromijenjeni stav. Taj stav mu je Sinod saopštio ovih dana i pismeno" (mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, za pomenuti "Nedeljnik"); "Sinod se obratio i pismeno i usmeno rukovodstvu Srbije, ali to je nešto sasvim drugo – taj dokument postoji, ali nije namenjen javnosti. Upućen je predsedniku Tomislavu Nikoliću i preko njega celom rukovodstvu, ali to nije ovo što je objavljeno"

- sastanak patrijarha Irineja i predsednika Tomislava Nikolića uredno je i fotografisan; susretu u Predsedništvu prisustvovali su i mitropolit Amfilohije i episkop Irinej – na sajtu SPC nema više informacija, dok je kabinet predsednika saopštio Nikolićev stav da je "država otvorena za aktivno učešće SPC u rešavanju problema KiM" 

- i ono najvažnije: nije sporno da postoji i javno razmimoilaženje stavova SPC i vlasti, makar oličene samo u liku i stavu premijera Ivice Dačića  ("Dačić je, komentarišući poziv patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja da vlast 'zahvali EU na članstvu ako treba da se odrekne Kosova', istakao da Srbija može da kaže da neće u EU, ali da joj ni tada Kosovo neće biti vraćeno.")

Svojim rečima prepričajte kako su mediji u Srbiji "pokrili" ovo (ne)pisanje SPC srpskim vlastima.

Prvu vest o pismu Sinoda vlastima objavio je (začudo, o Crkvi prilično obavešteni) "Danas" – u tekstu je prilično autentično prepričano ono što se pojavilo u, je l' te, neautentičnom "memorandumu" izašlom u "Nedeljniku". Bačenu kost iz dvorišta "Nedeljnika" zdušno su dočekali mediji (uglavnom) nenaklonjeni ili indiferentni prema crkvama a posebno prema SPC: "SPC protiv državne politike prema KiM" (B92); "Nacionalisti treba da priznaju Kosovo, a ne evroslinavci" ("Press online"); "Sve jači sukob vlasti i SPC" ("Blic"). Najdalje su otišle dnevne novine "Blic" – koje su, kao da su pretplaćene na ekskluzivne izjave patrijarha, jednim veštim spinom sukob između vlasti i Crkve prebacili su na sukob (ili "sukob") unutar same SPC: "Sukob SPC i vlasti o KiM razbuktao mitropolit Amfilohije".

Čija medijska interpretacija (ne)postojećeg memoranduma/pisma nesporno nije tačna?

Ona notornog Mirka Đorđevića. "Analitičar Mirko Đorđević je Tanjugu rekao da nema sumnje da je pismo objavljeno u 'Nedeljniku' deo (slova zamastio A. L.) Memoranduma SPC o Kosovu iz 2003. godine, koji se može kupiti u svakoj crkvenoj knjižari na srpskom i engleskom jeziku" (B92). Za Mirka Đ. sumnje nema da je još 2003. govoreno o: "integrisanom postavljanju granice", "trgovini organima", "oslobađajućim presudama hrvatskim generalima", obraćanju "Tačija sa Kosova premijeru Dačiću", pozivu premijeru Srbije da "dođe i skine spomenik preševskim teroristima", o novopazarskoj "spomen ploči fašisti"... Gospon Đorđevića ovom prilikom možda vadi to da je sve ovo morao nekako da uklopi u svoju tezu da je SPC imala potrebu da "veoma tvrd stav o Kosovu ublaži", pa je odricanje od pisma u "Nedeljniku" preveo na ublažavanje stava iz Memoranduma o KiM iz 2003. Jedino što tu ideju kvari jeste prost uvid koji kaže da "memorandum" iz "Nedeljnika" i Memorandum iz 2003. nikako nisu isti dokumenti.

Kako se u svemu ovome snašla srpska Crkva, s posebnim osvrtom na medijske istupe vrha SPC?

Jednom rečju – loše!

Malo opširnije – patrijarh i portparol SPC prvo su krenuli s pričom "nismo odavde i nemamo pojma", onda su rekli "nismo odavde ali jesmo poslali pismo", zatim "jesmo poslali pismo ali nije to objavljeno u tom Nedeljniku", pa su rekli "e to pismo nećemo da objavimo", dok patrijarh nije žalosno poentirao rečenicom "naš stav smo dostavili državnom vrhu, pa objavljivanje sadržaja dopisa više ne zavisi od nas".

Zašto, onda vlast ne objavi to autentično pismo?

O našim vlastodršcima možete misliti svašta – ali glupi nisu, barem kada su njihovi interesi u pitanju! Jer, samo glupaci bi mogli da samoinicijativno, bez prislonjenog pištolja u glavu, objave da im je SPC (kao) poslala sledeći pasus:

"Ovome da dodamo i sledeće, nimalo beznačajno: onima koji sprovode korak po korak stvaranje nezavisnog Kosova, nije svejedno koja vlast u Srbiji će to aminovati. Zato taj 'vruć krompir' samorazaranja, utrampljuju, ne 'svojim' evroslinavcima, nego onima koje je narod izabrao zbog njihovog nacionalnog opredeljenja. Kad Kosovo predaju, misle takvi, oni koje je narod izabrao smatra, a i sami to tvrde, naslednicima oslobodilaca Kosova, i to baš na stogodišnjicu njegovog oslobođenja, ko će onda moći u budućnosti dovesti pod znak pitanja pravdu i pravednost tog čina?!"

Drugim rečima: Da piše nešto pozitivno u tom SPC pismu, sigurno bi ga SVAKA vlast odmah objavila!

Koja vam je reč iz prethodnog pasusa odmah zapala za oko i za koga ste skloni da poverujete da je njen autor (izumitelj)?

"Evroslinavci". Prvi put sam je juna 2005 čuo od umirovljenog episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija (Jevtića): "Ovi naši 'evroslinavci' se strašno ljute, pogađa ih kad nešto kažete tačno, kad pomenete Evropu, kao dete kad voli tortu pa mu idu sline na tortu, oni napadaju tu našu povezanost za narod" (Izjave.net).

Zašto su onda mediji kao autora i inicijatora puštanja pisma SPC u javnost označili mitropolita Amfilohija?

"Nedeljnik" istovremeno objavljuje i "tajni memorandum" i intervju mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, koji u jednom delu razgovora kao da prepričava taj (nepostojeći?) memorandum. Takođe, pojedinci su sabrali 1) da se od samog početka (prva vest u listu "Danas") ovog zamešateljstva s pismom pominju i "Dveri srpske" sa "opšte(ne)poznatim" podatkom da su 2) Dverjani od nastanka "pod kapom" mitropolita Amfilohija. (Uzgred pomenuto, "Dveri" od patrijarha srpskog, upravo na dan kada je objavljeno navodno pismo Sinoda, traže sazivanje vanrednog Sabora SPC o KiM.)

Napomena: Za vaše mentalno zdravlje bolje je da ne pitate u kakvoj su vezi Dragan Đilas, list "Nedeljnik" i pokret "Dveri".

Navedite pasuse koji se koriste kao "krunski dokaz" Amfilohijevog autorstva.

"Ako je nesrećni Nedić i pismeno potvrđivao da donosi svoje odluke `po naredbi okupatorskih vlasti` kakvo opravdanje će moći naći današnja Vlada pred sutrašnjicom, u vezi prihvatanja granica, i to tamo gde ih čak ni hitlerovska okupatorska vlast nije postavljala?" (tačka 3. "memoranduma SPC" koji je objavio "Nedeljnik");

"Onda bi [vlasti Srbije] makar trebalo da pri potpisivanju sporazuma, poput ovog o integrisanim prelazima, zapiše ono što je u takvim slučajevima nesrećni Nedić pisao: "Po naređenju okupatorskih vlasti..." (mitropolit Amfilohije, intervju "Nedeljniku");

"Nek makar napišu kao Nedić: Po naređenju okupatorskih vlasti" (ono što je uredništvo "Nedeljnika" izvuklo na naslovnu stranu).

Šta je Crkvi potrebno činiti?

Odmah prekinuti s javnim nastupima vrha Sinoda i sa pravdanjem/demantovanjem: posebno je otužno ovo najnovije patrijarhovo uveravanje da u SPC nema podela: trebalo bi da patrijarh Irinej nastavi praksu svojih prethodnika (poč. Germana i Pavla), koji su se 1) oglašavali retko i 2) isključivo u DOSTOJNIM novinama tipa "Politike" i/ili NIN-a. Taj NIN je takođe počivši, ali bi patrijarh srpski svakako trebalo da bira kojim će se medijima i kada obraćati.

Drugo i važnije – Crkva srpska ne treba da se libi da pred svoj narod (i vlast koja ga vodi) izađe s jasnim stavom o takvim sudbinskim pitanjima kakvo je rešavanje statusa Kosova i Metohije.

Šta će biti budući zadatak vlasti?

Pod hitno pokušati naći još mekši vrh SPC od ovog postojećeg. Jer, ma u koju od verzija (ne)autentičnosti pisma poverovali – jasno je da za SPC granica koju ne mogu preći i dalje jeste granica između delova Srbije, makar se ona i sto puta zvala "integrisani prelaz" a to je u čitavoj ovoj priči ipak najvažnije.

Umesto zaključka:

Ništa nije skriveno što se neće otkriti, niti tajno što se neće doznati.

Što vam govorim u mraku, kažite na svetlosti; i što na uho čujete, objavite sa krovova.

(Mt, 10:26-27)