Nisam se odlučio na cepidlačke i besplodne rasprave o temama o kojima, po prirodi stvari, ne mislimo isto, niti se možemo međusobno uspešno uveravati. Svaki narod ima svoju samosvest, svoje narodne osećaje i svoju nacionalnu volju.

Država vraća imovinu Crkvi. Gde su dečja hranilišta, kakva je, pre Drugog svetskog rata, svuda, od Bitolja do Čačka, osnivao Sveti Nikolaj Žički? Gde su starački domovi? Gde briga o mnogodetnim porodicama?

Nedopustivo je pak da se Papi podmetne izjava: „Trebalo bi da bombardujete Srbe”, jer ona ne postoji. To nema veze sa novinarskim kodeksom, a još manje sa naučnim. Nema navođenja izvora (iz prostog razloga što ne postoji).

Da Srbi nisu savladali pojedine istorijske lekcije, može da potvrdi i paralela sa ustaškom politikom prema Srpskoj pravoslavnoj crkvom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i suptilnoj politici Mila Đukanovića: samo su metode različite.

Uvek sam pre za dijalog sa odeljenom braćom iz naših redova nego sa papom rimskim koji se moli „blaženom“ Alojziju Stepincu i proglašava za sveca Karola Vojtilu, čoveka koji je Srbima naneo toliko zla.

Pojam „arhiepiskop“ asocira na Svetog Savu, na prvog poglavara autokefalne Crkve, i Pećku patrijaršiju. Zato patrijarh srpski nosi u svojoj tituli i „arhiepiskop pećki“.Posle uzdizanja na viši nivo , nestalo je za svagda titula arhiepiskopa u srpskoj Crkvi osim kao uspomena u tituli poglavara Srpske pravoslavne crkve

U nastavku pisma je navedeno da je Broz primio carigradskog, grčkog i bivšeg ruskog poglavara, „što je imalo odjeka u svetu“. Na kraju je Petrić zaključio pretpostavkom da bi odbijanje prijema imalo negativnog odjeka od strane SSSR i Srpske pravoslavne crkve.

Srpska pravoslavna crkva ne treba da žmuri pred činjenicom da ima skupu, ekskluzivnu Agenciju, koja se bavi duhovnim kulturnim turizmom, a ne pokloničkim putovanjima. Ili su poklonička putovanja u našoj crkvi dostupna samo bogatima.

Kao zemlja smo se suočili sa najtežom ekonomskom krizom koja kod većine ljudi izaziva osećaj nesigurnosti i straha. Ne znamo šta će nam doneti sledeći dan. Očigledno je da je naša otadžbina već porobljena, njome faktički upravljaju kreditori.

Postoje putevi i načini da se dijalog ostvari, ali oni su tu samo da pomognu jedni drugima u praktičnim pitanjima, niko se ne meša u unutrašnju tradiciju druge crkve. Nikad niko nije pokušao svoj stav o Hristu i veri da nametne drugome.