Основано је питање: зашто СПЦ ћути? Целокупна несрећа Србије и српског народа – одбачено КиМ, продаја земље странцима, уништавање пољопривреде, разарање школства и образовања на свим нивоима, корумпирана градња која односи људске животе – пролази поред црквене тишине

Док је овог манастира, знаћемо и у будућим временима како смо се звали, којим смо језиком говорили и писмом писали, а све то сећајући се кнеза Стефана Немањића, игумана Томе, Вукића Вучетића и свих Божјих људи Мораче – до Патријарха Гаврила Дожића и Митрополита Амфилохија Радовића, који беху деца Источних Брда и конака ове светиње, српства и православља.

Због тога Црква и данас диже свој глас и изнова указује на неистине, у домаћем и глобалном јавном простору, чији је циљ историјски ревизионизам којим би се дао легитимитет небивалој историјској инверзији

Одвојеност Цркве од државе никако не може значити „зид поделе између Цркве и државе“. Историја српске државе и историја Српске Цркве тј. народа, је једна те иста историја

У аутоколонијалном делу наше јавности извршена је нормализација бестидности, а најбољи пример тога је однос према Српској православној цркви

Светогорци кажу да је Мартинос увек стајао на страни монаха, али по свему судећи, мало је вероватно да ће цариградски патријарх Вартоломеј оставити ову особу на месту управника Свете Горе јер има много ствари које "треба решити", а за то је потребан непринципијелан и бескрупулозан службеник каквих има много у залихама Стејт департмента

Одавно је позната "Доктрина америчке борбе против Истока" чији је креатор директор ЦИА Ален Далс (Allen Welsh Dulles, први цивилни директор ЦИА) у којој су наведене смернице како да се разоре традиционалне вредности које су присутне у православним земљама, тј. да се угаси национална свест њихових грађана и сломи војна моћ и дух словенских народа и њихових држава.

Лавра је, по себи, нама непојамна: не постоји пандан у нашој, српској, идентитетској географији. Можда да замислимо да у комплексу величине Врачара као општине истовремено стоје, окружени зидинама, Петрова црква, Студеница, Грачаница, Жича, Манасија, Острог, Цетиње и Храм Светог Саве и Христовог Васкрсења

Епископат СПЦ не чини услугу Вучићу подржавајући га. Напротив. Услугу би могао да му учини да га призове на покајање, на дјелатно преумљење, на поправку свога живота, и да му објасни да се човјеков живот не завршава у овом свијету, материјалном, димензионом и временом. Ако прихвати, једна душа биће спасена за вјечни живот. Ако неће, на епископату ту нема кривице

Прођоше од тада до данас многи вјекови, па нико осим данашњих проусташких скрибомана у Црној Гори, Немању није назвао окупатором него обновитељем своје дједовине Старе Дукље, а данашње Црне Горе, и објединитељем тадашњих српских земаља, осим, нажалост, Босне.