Wikileaks на НСПМ | |||
Извештај са првог сусрета амбасадорке Ворлик са председниковим саветником Ратковићем |
петак, 17. децембар 2010. | |||||||||||||||||||||
Viewing cable 10BELGRADE25, SERBIA: AMBASSADOR’S FIRST MEETING WITH PRESIDENTIAL FOREIGN Први сусрет амбасадора са председниковим саветником за инострану (политику Ратковићем) If you are new to these pages, please read an introduction on the structure of a cable as well as how to discuss them with others. See also the FAQs Understanding cables The top box shows each cables unique reference number, when and by whom it originally was sent, and what its initial classification was. The middle box contains the header information that is associated with the cable. It includes information about the receiver(s) as well as a general subject. The bottom box presents the body of the cable. The opening can contain a more specific subject, references to other cables (browse by origin to find them) or additional comment. This is followed by the main contents of the cable: a summary, a collection of specific topics and a comment section. To understand the justification used for the classification of each cable, please use this WikiSourcearticle as reference. Discussing cables
VZCZCXRO7590 RR RUEHAG RUEHDBU RUEHFL RUEHKW RUEHLA RUEHNP RUEHROV RUEHSL DE RUEHBW #0025/01 0361420 begin_of_the_skype_highlighting ZNY SSSSS ZZH R 051420Z FEB 10 FM AMEMBASSY BELGRADE TO RUEHC/SECSTATE WASHDC 0713 INFO EUROPEAN POLITICAL COLLECTIVE RHEHAAA/NATIONAL SECURITY COUNCIL WASHINGTON DC RHMFISS/HQ USEUCOM VAIHINGEN GE RUEKJCS/SECDEF WASHINGTON DC RUZEJAA/JAC MOLESWORTH RAF MOLESWORTH UK Friday, 05 February 2010, 14:20 S E C R E T SECTION 01 OF 05 BELGRADE 000025 SIPDIS AMEMBASSY ANKARA PASS TO AMCONSUL ADANA AMEMBASSY ASTANA PASS TO AMCONSUL ALMATY AMEMBASSY BERLIN PASS TO AMCONSUL DUSSELDORF AMEMBASSY BERLIN PASS TO AMCONSUL LEIPZIG AMEMBASSY BELGRADE PASS TO AMEMBASSY PODGORICA AMEMBASSY HELSINKI PASS TO AMCONSUL ST PETERSBURG AMEMBASSY ATHENS PASS TO AMCONSUL THESSALONIKI AMEMBASSY MOSCOW PASS TO AMCONSUL VLADIVOSTOK AMEMBASSY MOSCOW PASS TO AMCONSUL YEKATERINBURG EO 12958 DECL: 2020/02/05 TAGS PREL, PGOV, MARR, SR, KV SUBJECT: SERBIA: AMBASSADOR’S FIRST MEETING WITH PRESIDENTIAL FOREIGN POLICY ADVISOR RATKOVIC REF: BELGRADE 19; STATE 9661 CLASSIFIED BY: Deborah Mennuti, Political Counselor, State, POL; REASON: 1.4(B), (D) Сажетак ------- 1. (C) У разговору са амбасадором од 3. Фебруара председников саветник за спољну политику Јован Ратковић је пренео жељу Србије да интензивира сарадњу са САД и детаљно приказао своје планове посете Вашингтону од 10-12 фебруара (где би путовао, прим. прев.) да разговара о могућим начинима да се оствари напредак (у погледу, прим. прев.) Косова, рекавши да Србија за Србе и Албанце тражи „реалистично, прагматично, мирно решење у коме су обе стране победници“. Он је исказао забринутост да би план Међународне цивилне канцеларије (ICO) да интегрише северно Косово могао да дестабилизује ситуацију и угрози политичку стабилност у Србији и није желео да прихвати разговор о питању да ли ће Србија тражити нову резолуцију Генералне скупштине УН (UNGA) која би позвала на нове преговоре о статусу. Ратковић је поменуо важну улогу коју KFOR има на Косову и рекао да ће Србија формално отворити мисију при NATO до средине 2010 године, те да ће повећати учешће у активностима Партнерства за мир (Partnership for Peace). Напредак ка чланству у Европској унији (EU) ће, веома вероватно, бити успорен због европске заморености проширивањем и опреза да нови чланови не буду примљени све док не буду у потпуности квалификовани (за то, прим. прев.), прогнозирао је. Ратковић је изразио опрезан оптимизам (у погледу тога, прим. прев.) да би пробој у билатералним односима са Хрватском био могућ, бригу над дугорочном стабилношћу Македоније те разочарење лошим стањем односа са Црном Гором. Крај сажетка. 2. (SBU) Амбасадор је 3. Фебруара позвао председничког саветника за спољну политику Јовану Ратковићу позвао да се упознају (у оригиналу: introductory courtesy call). Ратковић је био у пратњи свог заменика Александра Кнежевића. Билатерални односи ------------------ 3. (SBU) Амбасадор се захвалио Ратковићу за помоћ (коју јој је пружио, прим. прев.) у организовању предаје акредитација председнику Тадићу веома брзо по (њеном, прим. прев.) доласку (Ref B), чиме јој је било омогућено да веома брзо почне да се сусреће са српским званичницима. Она је рекла Ратковићу да ће радити на потицању већ постојећег снажног узлета билатералних односа кроз проширење сарадње у економским и безбедносним питањима уз конструктиван рад на тешким питањима. Посете члана делегације Конгреса (Codel) Војновића и члана делегације Конгреса Помероја те помоћника секретара за Европу Стејт департмента (EUR DAS) Џоунса у фебруару биле би важне могућности за разговоре, приметила је. Ратковић је рекао да је сенатор Војновић стари пријатељ који је увек добродошао у Србији. Ипак, проблематична је чињеница да ће он и сенатор Шахин стићи 17. Фебруара након посете Приштини на годишњицу проглашења независности; Ратковић није био у могућности да потврди да ће председник Тадић да прими конгресну делегацију, што овиси о одлуци у погледу обзира на распоред тог путовања (у оригиналу: pending resolution of these itinerary concerns). Размена мишљења о Косову ------------------------ 5. (C) Ратковић је обавестио амбасадора да ће посетити Вашингтон од 10. до 12. фебруара, након што посети Wehrkunde у Минхену и пријем (у оригиналу: event) Конзервативне партије у Лондону. Нада се да ће да се сретне са замеником секретара Стејт департмента (A/S) Гордоном, као и са конталтима у Конгресу, ради „дискретне размене мишљења“ о путевима напретка у погледу Косова (у оригиналу: on ways forward on Kosovo). Амбасадор је пренео забринутост САД (Ref B) због индикација да ће Србија да настави да заузима супротстављени приступ у погледу Косова након што Међународни суд правде донесе саветодавно мишљење. Одбацујући питање да ли ће Србија да тражи резолуцију Генералне скупштине УН којом би се позвало на нове статусне предлоге као „обично тактичко питање“ о коме ће одлучивати Министарство иностраних послова, Ратковић је рекао да је Председништво заокупљено ширим питањем о томе како да се постигне „реалистично, прагматично, мирно решење у коме су обе стране победници“ за Србе и Албанце. Ратковић је рекао да је Србија признала и да покушава да поштује „легитимне интересе“ косовских Албанаца; заузврат, Србија од Косовара очекује да поштују легитимне интересе како Србије тако и Срба на Косову. Нагласио је да власти Србије желе да САД буду део (и да, прим. прев.) подрже решење које ће водити регионалној стабилности и помирењу. С тог разлога се он нада дискусијама у Вашингтону које ће бити на високом нивоу, слободно вођене и неформалне (у оригиналу: high-level, free-thinking, and informal discussions in Washington); добио је јасне инструкције од председника Тадића о детаљима те поруке, али још увек није био слободан да их (са нама, прим. прев.) подели. 6. (C) Ратковић се на тему Косова вратио касније током разговора наглашавајући осетљивост начина на који се поступа са севером. Ратковић сматра да северни део Косова има историју другачију од јужног дела покрајине, тврдећи да су три области северно од Ибра биле припојене покрајини тек након Сругог светског рата да би се направио контрабаланс брзо растућој популацији етничких Албанаца. „Ти људи никада нису живели са Албанцима, никада се нису осећали делом Косова и неће прихватити власт Приштине,“ рекао је. „Београд не покушава да промени реалност на терену за косовске Албанце, али мењање реалности косовских Срба би такође било дестабилишиће“, додао је. Због тога предлог Међународне цивилне канцеларије (ICO) да се интегрише север којег је изнео Питер Фејт и којег су подржале САД није „био од помоћи“, према Ратковићу, који је тврдио да се разговарало о војној интервенцији. Рекао је да је то основни разлог због којег је Тадић одлучио да се 22. јануара обрати Савету безбедности УН: провођење такве стратегије могло би да за резултат има нестабилност и тиме постане предмет бриге за националну безбедност Србије, угрожавајући демократизацију и прозападну оријентацију земље. (Коментар: Историјској аргументацији Србије се рутински супротстављају албански историјски прегледи. Ратковићева тврдња о засебној историјској „реалности“ за Северну Митровицу ће, стога, изазвати отпор косовско албанских историчара. Крај коментара.) Односи са NATO -------------- 8. (SBU) Упитан о председниковим погледима на односе Србије са NATO, Ратковић је рекао да као ранији министар одбране председник Тадић добро познаје предмет. Тадић верује да Србија не може заувек да остане изван NATO, али то не говори често због политичке осетљивости тог питања. Ратковић је објаснио да су након пада Берлинског зида грађани Југославије претпостављали да ће они бити међу првима који ће ући у Европску унију и NATO. Анти-NATO осећања развила су се од ратова из времена Милошевића и интервенције NATO 1999 године. Ратковић је карактерисао садашњу јавну подршку Партнерству за мир и чланству у NATO као „зачуђујуће високу“ с обзиром на историју Србије. Европска интеграција --------------------- Регионални односи ------------------ 11. (C) Амбасадор је рекао Ратковићу да САД подржавају напоре Србије да поправи односе са Хрватском и обавестио га је да ће PRM DAS Дејвид Робинсон посетити Београд пошетком марта да би погледао на који начин би САД могле да допринесу решењу продужене избегличке кризе, посебно између Хрватске и Србије. Ратковић је рекао да председништво дискретно ради с Хрватском о „мапи пута“ за решење свих прворазредних билатералних питања, као и то да су разумели да је ЕЗ послала Загребу поруку која је од помоћи, да Хрватска треба да нађе солуције да би затворила 23. поглавље упитника. Рекао је да је умерено оптимистичан (у погледу тога, прим. прев.) да ће у 2010. бити пробоја са Хрватском. 12. (C) Ратковић је изразио, у светлу долазећих избора, песимизам о изгледима да дође до уставне реформе у Босни и Херцеговини. Рекао је да ће шпанско председавање ЕУ учинити последњи покушај да досегне решење пре него што изборна кампања стварно почне, али да ће да се суочи са великим отпорима. Ратковић је поновио да власти Србије подржавају територијални интегритет БиХ те да неће бити заведене оним што он тврди да је жеља већине становника Републике Српске, да се одвоје и припоје Србији. У том контексту, Србија такође подржава улазак БиХ у ЕУ и NATO као начин да се држава стабилизује и зацементирају тренутне границе. Ратковић је рекао да је влада САД начинила погрешну рачуницу када је уставну реформу начинила предусловом за Акциони план приступања NATO Босне и Херцеговине, с обзиром да већина босанских Срба није за NATO. Изразио је жаљење што Бутмирски процес није довео до сагласности с обзиром да су многи елементи плана били прихватљиви за сва три конститутивна народа; према његовој процени било би боље избећи „све или ништа“ приступ реформама и дати унапред статус Акционог плана за придруживање(у оригиналу: MAP status). 14. (C) Односи Србије са Црном Гором су на најнижем нивоу у историји, рекао је Ратковић, напоменувши да су и он и Тадић црногорског порекла те ситуацију посебно осећају. Објасио је да је црногорска влада морала да се дистанцира од Београда да би победила на референдуму за независност, али како више нема спорних питања лопта је на на црногорској страни терена. Ратковић је прокоментарисао да остаје да се види да ли ће се Црна Гора према Србији односити као према „стратешком партнеру или страшилу“. У томе ће важан критеријум бити начин на који се Црна Гора односи према организованом криминалу, којег је Ратковић идентификовао као значајан проблем за којег Србија верује да мора да га решава. Коментар ------- 15. (C ) Будући да је Тадићев саветник за спољну политку, Ратковићеви коментари су најближе томе да одражавају председникове погледе на и визију о свим темама. Његова одлука да следеће недеље посети Вашингтон, под јасним интрукцијама, да би у дискрецији (у оригиналу: in a low-key manner) приказао Тадићево мишљење о напретку (у оригиналу: way forward) након одлуке Међународног суда правде је конструктиван корак који би могао да пружи важну прилику да се утиче на стратегију Београда. Приликом сусрета са амбасдором Уједињеног Краљевства почетком ове недеље Ратковић је скицирао следеће идеје, које вероватно одражавају тренутно размишљање: Опција А: неко разумевање веће улоге Србије на северу и над пет манастира на југу, у којем случају би Београд „прихватио“ али не и признао Косово; Opција Б: Подела; Опција Ц: Србија бира између Косова и ЕУ. Опција А (т.ј. налажење начина да се дефинише специјалан интерес Србије на северу и са статусом неких цркава на југу) највероватније одражава идеје за чију је разраду Београд највише заинтересован. Док ће недостатак одлучности Србије да призна Косово остати препрека (у придруживању) ЕУ у дугом року, Ратковићева увертира следеће недеље могла би да пружи иницијелни први корак ка дефинисању реалистичнијег modus vivendi, на разматрање на којег смо Србе охрабривали. 16. (C) Ратковић схвата да ће идеје које буде скицирао следеће недеље обезбедити само основу за дискусију, са очекивањем, подразумева се, много већег рада који ће да уследи. Без обзира на све речено ми смо охрабрени оним што се појављује као растуће препознавање и стратешке и тактичке важности што скоријег отварања канала за дијалог након одлуке Међународног суда правде и потребе да се следећим корацима управља тако да они не угрозе остале кључне циљеве Београда, изнад свега евентуални пријем у ЕУ. Посета министра иностраних послова Јеремића Вашинтону 22. фебруара и путовање помоћника заменика секретара Џоунса у регион исте недеље ће да омогуће важне могућности за континуиран рад у будућности. Крај коментара. Ворлик (WARLICK) Viewing cable 10BELGRADE25, SERBIA: AMBASSADOR’S FIRST MEETING WITH PRESIDENTIAL FOREIGN If you are new to these pages, please read an introduction on the structure of a cable as well as how to discuss them with others. See also the FAQs Understanding cables The top box shows each cables unique reference number, when and by whom it originally was sent, and what its initial classification was. The middle box contains the header information that is associated with the cable. It includes information about the receiver(s) as well as a general subject. The bottom box presents the body of the cable. The opening can contain a more specific subject, references to other cables (browse by origin to find them) or additional comment. This is followed by the main contents of the cable: a summary, a collection of specific topics and a comment section. To understand the justification used for the classification of each cable, please use this WikiSource article as reference. Discussing cables
VZCZCXRO7590 RR RUEHAG RUEHDBU RUEHFL RUEHKW RUEHLA RUEHNP RUEHROV RUEHSL DE RUEHBW #0025/01 0361420 begin_of_the_skype_highlighting ZNY SSSSS ZZH R 051420Z FEB 10 FM AMEMBASSY BELGRADE TO RUEHC/SECSTATE WASHDC 0713 INFO EUROPEAN POLITICAL COLLECTIVE RHEHAAA/NATIONAL SECURITY COUNCIL WASHINGTON DC RHMFISS/HQ USEUCOM VAIHINGEN GE RUEKJCS/SECDEF WASHINGTON DC RUZEJAA/JAC MOLESWORTH RAF MOLESWORTH UK Friday, 05 February 2010, 14:20 S E C R E T SECTION 01 OF 05 BELGRADE 000025 SIPDIS AMEMBASSY ANKARA PASS TO AMCONSUL ADANA AMEMBASSY ASTANA PASS TO AMCONSUL ALMATY AMEMBASSY BERLIN PASS TO AMCONSUL DUSSELDORF AMEMBASSY BERLIN PASS TO AMCONSUL LEIPZIG AMEMBASSY BELGRADE PASS TO AMEMBASSY PODGORICA AMEMBASSY HELSINKI PASS TO AMCONSUL ST PETERSBURG AMEMBASSY ATHENS PASS TO AMCONSUL THESSALONIKI AMEMBASSY MOSCOW PASS TO AMCONSUL VLADIVOSTOK AMEMBASSY MOSCOW PASS TO AMCONSUL YEKATERINBURG EO 12958 DECL: 2020/02/05 TAGS PREL, PGOV, MARR, SR, KV SUBJECT: SERBIA: AMBASSADOR’S FIRST MEETING WITH PRESIDENTIAL FOREIGN POLICY ADVISOR RATKOVIC REF: BELGRADE 19; STATE 9661 CLASSIFIED BY: Deborah Mennuti, Political Counselor, State, POL; REASON: 1.4(B), (D) Summary ------- 2. (SBU) The Ambassador paid an introductory courtesy call on presidential foreign policy advisor Jovan Ratkovic on February 3. Ratkovic was accompanied by his deputy Aleksandar Knezevic. Bilateral Relations ------------------- 3. (SBU) The Ambassador thanked Ratkovic for his help in arranging for her to present her credentials to President Tadic so soon after arrival (Ref B), which had allowed her to get off to a quick start in meeting Serbian government officials. She told Ratkovic that she would work to build on the already-strong momentum of the bilateral relationship by expanding our cooperation on economic and security issues, while addressing difficult issues in a constructive way. The visits of Codel Voinovich, Codel Pomeroy, and EUR DAS Jones in February would be important opportunities for dialogue, she noted. Ratkovic said that Senator Voinovich was an old friend who was always welcome in Serbia. The fact that he and Senator Shaheen would be arriving on February 17 after having visited Pristina on the anniversary of Kosovo’s declaration of independence was problematic, however; Ratkovic was unable to confirm whether President Tadic would meet with the congressional delegation pending resolution of these itinerary concerns. 4. (S) Ratkovic expressed the hope that 2010 would be a “decisive” year for building bilateral relations in which the United States would treat Serbia as a true partner in all areas of cooperation, not just security. Serbia intended to continue its cooperation with the U.S. on sensitive intelligence matters and to increase defense cooperation by working on peacekeeping training with the Ohio National Guard. Multilaterally, Serbia had committed to sending up to 50 additional gendarmerie to UNMISTAH in Haiti under EU auspices and was in discussions with Spain about contributing troops to UNIFIL in Lebanon.
Brainstorming on Kosovo ----------------------- 5. (C) Ratkovic informed the Ambassador that he would visit Washington from February 10-12, after attending Wehrkunde in Munich and a Conservative Party event in London. He hoped to meet with A/S Gordon, as well as contacts in Congress, for “discreet brainstorming” on ways forward on Kosovo. The Ambassador conveyed U.S. concerns (Ref B) about indications that Serbia would continue to take a confrontational approach on Kosovo after the ICJ rendered its advisory opinion. Dismissing the question of whether Serbia would seek an UNGA resolution calling for new status talks as a “mere tactical issue” for the MFA to decide, Ratkovic said the Presidency was focused on the bigger question of how to achieve a “realistic, pragmatic, peaceful, win-win solution” for Serbs and Albanians. Ratkovic said that Serbia recognized and was trying to respect the “legitimate interests” of Kosovar Albanians; in return, Serbia expected the Kosovars to respect the legitimate interests of Serbia and Kosovo Serbs as well. He stressed that the Serbian government wanted the U.S. to be part of and support a solution that would lead to regional stability and reconciliation. For that reason, he hoped for high-level, free-thinking, and informal discussions in Washington; he had received explicit guidance from President Tadic on the specifics of his message, but was not at liberty to share it yet. 6. (C) Ratkovic returned to the topic of Kosovo later in the conversation, stressing the sensitivity of how the north is handled. Ratkovic argued that the northern part of Kosovo had a history distinct from the rest of the province, claiming that the three districts north of the Ibar were only annexed to the province after World War II to counter-balance the rapid growth of the ethnic Albanian population. “These people have never lived with Albanians, have never felt themselves part of Kosovo, and won’t accept rule by Pristina,” Ratkovic said. “Belgrade is not trying to change the reality on the ground for Kosovar Albanians, but changing the reality for Kosovo Serbs would also be destabilizing,” he added. For that reason the ICO proposal to integrate the north put forward by Peter Feith and supported by the United States was “not helpful,” according to Ratkovic, who claimed that military intervention was being discussed. He said that this was the primary reason that Tadic decided to address the UN Security Council on January 22: the implementation of such a strategy could result in instability and thus become a national security concern for Serbia, threatening the country’s democratization and pro-Western orientation. (Comment: Serbia’s historical arguments are routinely countered by Albanian historical recollections to the contrary. Ratkovic’s claims of a separate historical “reality” for Northern Mitrovica, therefore, would find resistance from Kosovo Albanian historians. End Comment.) 7. (C) The Ambassador responded that the ideas put forward by Feith were not new; the integration of northern Kosovo had always been on the table. She emphasized that there was no discussion of the use of force to impose the integration of the whole territory of Kosovo. Noting that we understand the Serbian government’s sensitivities, the Ambassador underscored the need to exchange views openly on the full range of unresolved issues and encouraged Ratkovic to share his thinking in detail while in Washington. Ratkovic said that Serbia had the EU’s assurances that the document produced by the ICO was not an EU plan. He added that given the situation on the ground and the attitude of Kosovo Serbs toward the ICO, the only way to implement the plan would be by use of force.
NATO Relations -------------- 8. (SBU) Asked about the President’s views on Serbia’s relations with NATO, Ratkovic said that as a former Minister of Defense, President Tadic knows the issue well. Tadic believes that Serbia cannot remain outside of NATO forever, but doesn’t say this often because of the political sensitivity of the issue. Ratkovic explained that after the fall of the Berlin Wall, the citizens of Yugoslavia assumed that they would be among the first to enter both the European Union and NATO. It wasn’t until the wars of the Milosevic era and the 1999 NATO intervention that anti-NATO sentiment developed in Serbia. Ratkovic characterized current public support for PfP participation and NATO membership as “surprisingly high” given Serbia’s history. 9. (C) Serbia is taking concrete steps to increase its engagement with NATO, Ratkovic said. It has appointed an ambassador to NATO and established a mission there; once the office is fully operational, President Tadic will travel to Brussels in June or July to open it formally and hopes to address the North Atlantic Council. Tadic had instructed the MFA and the MOD to increase Serbia’s participation in PfP “on the model of Austria.” These steps needed to precede any decision about membership, Ratkovic said. He added that President Tadic would meet with SACEUR/EUCOM CDR ADM James Stavridis in Belgrade on February 11. Ratkovic emphasized that NATO’s image in the Serbian public had a significant influence on the development of the relationship, mentioning the role of KFOR in protecting Kosovo Serbs and religious sites and concerns about its drawdown. European Integration --------------------- 10. (C) Ratkovic predicted that the Spanish EU presidency would push for movement on Serbia’s EU membership application in March but did not know whether the effort would be successful, due to member-states’ enlargement fatigue and wariness of accepting any more new members that were not fully qualified. He charged that Germany’s misguided belief that enlargement was economically detrimental rather than beneficial had led it to introduce new hurdles for applicants, including making the forwarding of a membership application to the Commission for an avis a political rather than a technical question. He asserted that both Serbia and Croatia had the administrative capacity and political will to fulfill all EU criteria, noting that the upcoming tenth anniversary of the October 5, 2000, overthrow of Milosevic would provide an opportunity to remind the world of the results of Serbia’s “democratic revolution.” Regional Relations ------------------ 11. (C) The Ambassador told Ratkovic that the United States was supportive of Serbia’s efforts to improve its relations with Croatia and informed him that PRM DAS David Robinson would visit Belgrade in early March to look at how the United States could contribute to resolving protracted refugee issues, particularly BELGRADE 00000025 004 OF 005 between Serbia and Croatia. Ratkovic said that the presidency was working discreetly with Croatia on a “roadmap” to resolve all of the outstanding bilateral issues, and that they understood the EU had sent a helpful message to Zagreb that Croatia needed to find solutions in order to close Chapter 23 of the acquis. He said he was cautiously optimistic that there would be a breakthrough with Croatia in 2010. 12. (C) Ratkovic expressed pessimism about prospects for constitutional reform in Bosnia-Herzegovina in light of upcoming elections. He said the Spanish EU presidency would make a last attempt to reach agreement before the election campaign began in earnest but would face difficult odds. Ratkovic reiterated that the Serbian government supported the territorial integrity of BiH and would not be swayed by what he claimed was the desire of the majority of Republika Srpska residents to secede and merge with Serbia. In this context, Serbia also supported BiH’s entry into EU and NATO as a way to stabilize the country and cement the current borders. Ratkovic said the USG had miscalculated in making constitutional reform a pre-condition for a NATO Membership Action Plan status for BiH, as most Bosnian Serbs were not for NATO. He expressed regret that the Butmir process had not produced agreement since many of the elements of the plan were acceptable to all three constituent peoples; it would have been better to avoid taking an “all or nothing” approach to the reforms and to have granted MAP status, he judged. 13. (C) Serbia is more worried about Macedonia’s future than Bosnia’s, Ratkovic said. It is not clear how a country composed of two completely different ethnic groups with no common language or religion can hold together, he commented, particularly with the ethnic Albanian population growing at such as rate that it will equal the Slavic population in 20 years. Ratkovic said that President Tadic was talking to both Greece and Macedonia about the name issue in hopes of unblocking Macedonia’s path to both the EU and NATO. 14. (C) Serbia’s relations with Montenegro were at a historic low, Ratkovic said, noting that as he and Tadic were both of Montenegrin origin they felt the situation keenly. He explained that the Montenegrin government had had to distance itself from Belgrade in order to win the independence referendum, but as there were no longer any divisive issues the ball was in Podgorica’s court. It remained to be seen if Montenegro would treat Serbia as “a strategic partner or a bogeyman,” Ratkovic commented. One important criterion will be how Montenegro addresses organized crime, which Ratkovic identified as a serious problem that Serbia believed must be tackled. Comment ------- 15. (C ) As Tadic’s foreign policy advisor, Ratkovic’s comments come closest to reflecting the President’s views and vision on issues across the spectrum. His decision to visit Washington next week, under clear instruction, to outline Tadic’s thinking in a low-key manner on a post-ICJ way forward is a constructive step and may provide an important opportunity to influence Belgrade’s strategy. In a meeting with the UK ambassador (please protect) earlier this week, Ratkovic outlined the following ideas that likely reflect current thinking: Option A: some understanding of a bigger Serbian role in the north and over five monasteries in the south, in which case Belgrade would “accept” but not recognize Kosovo; Option B: Partition; Option C: Serbia chooses between Kosovo or the EU. Option A (i.e, finding a way to define Serbia’s special interests in the north and with the status of some churches in the south) most likely reflects the ideas that Belgrade is most interested in exploring. While Serbia’s lack of a commitment to recognize Kosovo will remain an EU stumbling in the long-term, Ratkovic’s overture next week may provide an initial first step toward defining a more realistic modus vivendi, which we have been encouraging the Serbs to explore. 16. (C) Ratkovic understands that the ideas he outlines next week will only provide a basis for discussion, with the expectation, of course, of much more work to follow. Nevertheless, we are encouraged by what appears to be a growing recognition of both the strategic and tactical importance of opening channels for a post-ICJ dialogue sooner rather than later, and the need to manage next steps in a way that does not undermine other key Belgrade objectives, above all eventual EU accession. FM Jeremic’s visit to Washington the week of February 22 and DAS Jones’s travel to the region the same week will provide important follow-on opportunities for continued engagement on the way ahead. End Comment. WARLICK |