понедељак, 25. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Судбина дејтонске БиХ и Република Српска > Дослован повратак Дејтону и Уставу - или миран разлаз
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Дослован повратак Дејтону и Уставу - или миран разлаз

PDF Штампа Ел. пошта
Славко Митровић   
четвртак, 24. септембар 2020.

"Ако Бошњаци не могу убиједити српску популацију да је њихова будућност у реинтеграцији, нема сврхе блокирати мирно раздвајање по узору на чехословачки модел."

Ово пише у документу Излазна стратегија за БиХ, који је саставио Сенди Бергер, савјетник за националну безбједност тадашњег америчког предсједника Била Клинтона. Документ је настао 20. јула 1995. године као припрема за преговоре о окончању рата у БиХ и упућен је бројним институцијама америчке власти. У преписци која је услиједила, Медлин Олбрајт, амерички државни секретар, 3. августа 1995. одговара Бергеру, "не искључујући могућност референдума о отцјепљењу Републике Српске, али је истакла да фаворизује опцију дизања ембарга на оружје, ваздушне ударе против Срба и предавање одговорности Бошњацима за завршетак конфликта. Написала је да прижељкује рјешење по којем би Федерација ушла у унију са српским ентитетом, како би био сачуван територијални интегритет БиХ".

Тако су о томе писале "Независне новине" 23. септембра 2013. године, након што је скинута ознака тајности са појединих докумената ЦИА. Помињала се и могућност конфедерације Републике Српске са Југославијом, све у циљу да се одобровољи српска страна, уз "притискање бошњачке стране" да пристане и на мање од половине територије БиХ. Данас, послије 25 година, стање је такво да је питање разлаза све извјесније. Не само да Република Српска не жели губити вријеме на бошњачке игроказе и пренемагање западних земаља, већ су и Хрвати схватили да су годинама играли на погрешну карту. Погрешно је вјеровање да ће бошњачка политика и политичко Сарајево прихватити "једнакоправност конститутивних народа" и Дејтонски споразум. Све даље од Дејтона, све ближе нестанку било какве БиХ.

Тога се уплашио и бошњачки фундаменталист Реуф Бајровић, који поводом пораза Мила Ђукановића на изборима у Црној Гори пише проглас: "Нова регионална и глобална реалност се мора уважити и без одлагања дјеловати, а то значи да се јавни простор мора декантонизирати и дебата фокусирати на одбрану институција државе БиХ, без којих Бошњаци неће преживјети као народ који је мета геноцидних намјера. Треба коначно схватити да међународне заједнице као одлучујућег актера више у суштини нема у БиХ. Незаинтересованост САД за било шта што се не може у предстојећој предсједничкој кампањи представити као вањскополитички успјех је евидентна. Са друге стране, ЕУ води политику легитимирања сваког оног ко створи чињенице на терену и то представља шансу за пробосанске снаге које су акцијом преузимања ЦИК-а показале да постоје случајеви у којима могу ефикасно дјеловати и стварати чињенице. Дакле, користити сваку шансу за наметање воље демократске и демографске већине у виду преузимања кључних институција. Високи судски и тужилачки савјет БиХ, Дом народа ФБиХ, Влада ФБиХ и остале институције на нивоу ФБиХ се морају преузети након избора 2022. године избацивањем ХДЗ-а из власти за сва времена. Тиме би се створиле претпоставке за дугорочни процес гушења аутономије РС економско-демографским средствима." Овако изгледа бошњачки рецепт за "грађанску, демократску, мулти-култи" БиХ.

Рачуна Реуф на пробосанске снаге из "ереса" - СДС и ПДП. Не треба заборавити његово лобирање за СДС у Вашингтону прије општих избора у БиХ 2014, када је у Америчком институту за мир предложио да администрација САД оствари "потпуну сарадњу са СДС-ом. СДС је можда странка која стоји иза геноцида у Сребреници, али за потребе удаљавања БиХ од Русије и они могу да послуже", рекао је Реуф Бајровић у Вашингтону 2014. у серији гостовања и навео да је Додик најближи Путинов савезник на Балкану, која се опасно мијеша у економију и политику БиХ и да Запад, ако не жели украјински сценарио, мора подржати СДС. Америчка Влада и Европска унија би требало да подрже било коју странку из Републике Српске, која ће дозволити да БиХ уђе у НАТО. Мислим да би СДС требао бити укључен у то. Тачно је да је та странка у суштини организовала геноцид, иако је сада води друга екипа, али с обзиром на то у ком правцу Додик иде у посљедњих шест-седам година, чак је и СДС постао прихватљива опција", наводи Бајровић.

Бајровић и Жељко Комшић, његов тадашњи шеф, помогли су СДА и Бакиру Изетбеговићу да након општих избора 2014. године, уз свесрдну подршку западних амбасада, формира Савјет министара са СДС-ом и ПДП-ом као изборним губитницима у Републици Српској. Тако је политичко Сарајево добило пробосанске министре Шаровића, Црнатка и Мектића, како им је тепао Насер Орић. Прије тога је СДП 2010. године као бошњачка странка, формирао власт са проусташким ХСП-ом и минорним Бољитком Лијановића, одбацујући ХДЗ као изборне побједнике код хрватског народа. Јасно да СДА и СДП имају исте принципе. Удаљи ХДЗ и СНСД као изборне побједнике код Срба и Хрвата и узми изборне губитнике и аминаше - ХСП, Лијановиће, СДС, ПДП, па мирно владај у бошњачко-муслиманском интересу.

Свијет трећег миленијума се, по хрватски речено, стубоком мијења, иако промјене нису увијек видљиве. Неки догађаји, наизглед неповезани и удаљени, и те како одсликавају нову архитектуру свијета трећег миленијума. Септембар 11. 2001, Минхенска конференција о безбједности 2007., вријеме прије америчких предсједничких избора 2008. године уз суочавање са финансијским балонима, окупирајте Вол стрита, Бреxит и амерички избори 2016. године и - Кина. Све то је прошло испод радара бошњачког политичког Сарајева. Живе у свом аутистичном свијету, пријетећи свима радикализацијом ако им итд.

Бошњачка акција заувијек је одређена "Исламском декларацијом" Алије Изетбеговића, који је повео крвави грађански рат надајући се да ће својом политиком освојити цијелу БиХ за Муслимане, потоње Бошњаке. Свело се то на катастрофу од 100.000 жртава на свим зараћеним странама која не одудара превише од националне структуре становништва. Није помогло ни измишљање 300.000 убијених муслимана и 60.000 силованих муслиманских жена само у првој години рата. А шта је добијено? Територија подијељена по националним шавовима, уз то мрска им "ерес" на 49 % територије са становништвом свјесним својих права на постојање и политичко представљање кроз подршку Милораду Додику, СНСД-у и коалиционим партнерима. Тешко се бошњачкој политици помирити са сазнањем о непотребном рату, жртвама и разарању, а добити само четвртину територије дејтонске БиХ са међународно признатим границама, која није била, нити ће бити држава. Ако уопште опстане, може бити само државна заједница/заједница држава три народа.

Свакодневни ратни покличи политичког Сарајева, уз млитаво подржавање територијалног интегритета и суверенитета од стране незнасечегаизашто страних представника, речених као из тонског аутомата, неће спријечити распад који ће се само убрзавати и постајати све видљивији

Свакодневни ратни покличи политичког Сарајева, уз млитаво подржавање територијалног интегритета и суверенитета од стране незнасечегаизашто страних представника, речених као из тонског аутомата, неће спријечити распад који ће се само убрзавати и постајати све видљивији. Бошњачка политика заробљеног ума блиндираног причом о највећем геноциду од кога су направили морбидни бренд, како је то давно дефинисао писац Александар Хемон, толико заљубљен у Босну и Сарајево, да је поздравља већ 30 година из далеког иностранства.

Најновија бука и бијес поводом Додикове посјете Загребу на позив предсједника Хрватске Зорана Милановића и уз разговоре са хрватским премијером Пленковићем, још једном су показали сву испразност и немоћ сарајевског круга. У свему томе најсмјешнији је ситни шибицар Жељко Комшић, који ће за коју годину досађивати по кафанама причом како је он био босански херој кога су сви изиграли, преварили и напустили. Тако он пријетећи вели: "Ми у БиХ знамо шта нам је чинити." Ти његови "ми" не живе ни у Бањалуци, ни у Требињу, ни у Орашју, ни у хрватском Мостару, нити на преко 70 % простора БиХ. Које он то "ми" представља, када је неважан, не само Хрватима у БиХ, него и сусједним Хрватској и Србији, ни било коме ко држи до себе у политичком смислу. Зато је Комшића хрватски предсједник Милановић назвао паразитом. Какве поруке стално шаље Бакир Изетбеговић, пријетећи Хрватима да ће увијек бирати паразита Комшића и да ће тај рецепт за угњетавање и понижавање Хрвата као конститутивног народа, примијенити и на нижим нивоима власти. Може још једном, на изборима 2022. године и од тог часа БиХ неће постојати, осим као давна историјска категорија. Зато Република Српска указује на потребу примјене Устава БиХ као јединог начина опстанка БиХ. Ако има ко да чује.

(nezavisne.com)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер