Fantomska ovlašćenja

Mada je kontraverza, koja je protekla u atmosferi najoštrije političke zategnutosti i neizvesnosti, bila javna, malo ko je do sada imao priliku da se upozna sa tekstom spornog zaključka, koji je privukao ostrašćenu pažnju visokog predstavnika. A još manje, da bude obavešten o sadržaju i poreklu tzv. „Bonskih ovlašćenja,“ koja su u javnoj raspravi figurirali na centralnom mestu, ali koja su do sada prebivala u kompletnoj tekstualnoj anonimnosti.

Sada smo u mogućnosti da popunimo te dve zjapeće rupe i da celokupnoj javnosti, u Srbiji, u Republici Srpskoj i širom sveta na obe ove veoma bitne teme pružimo iscrpnu informaciju.

Pre svega, u prilogu se nalazi tekst zaključka Narodne Skupštine Republike Srpske, dakle, demokratski izabranog zastupničkog tela koji sa neospornim političkim legitimitetom govori u ime naroda RS. Pozivamo čitaoce da tekst tog zaključka pažljivo i kritički prouče i da pokušaju da u njemu pronađu bilo kakav stav ili aluziju na koje bi se, makar teoretski, mogla staviti zamerka. Mislimo da u tome neće uspeti. Razlog je jednostavan. Narodna Skupština Republike Srpske ukazuje na načine kako su tokom proteklih godina, od okončanja rata, odredbe Dejtonskog sporazuma – jedinog merodavnog dokumenta za uređivanje posleratnog političkog sistema u BiH – od strane međunarodnih komesara bile grubo i sistematski narušavane i izigravane. Naglasak je, naravno, na praksi nasilnog prenošenja ovlašćenja, koja po Dejtonskom mirovnom sporazumu pripadaju entitetima, u ovom slučaju konkretno Republici Srpskoj, na centralne vlasti u Sarajevu, u funkciji protiv-dejtonske centralizacije u BiH. Osnovna teza Skupštine RS je kristalno jasna i sasvim ubedljiva: zagovarači te prakse su rušioci Dejtona, sa svim vrlo ozbiljnim posledicama koje iz toga proističu.

Iz teksta zaključka očigledno je da se u ovoj političkoj debati Narodna Skupština RS pozicionira kao branilac i pobornik važećeg međunarodno-pravnog dokumenta na osnovu kojeg je u BiH 1995. godine bio postignut mir. Istovremeno, Skupština sasvim odgovorno i besprekorno zahteva da budu uvažene sve političke ustanove i načela koji su na temelju tog opšte prihvaćenog dokumenta izrasli.

Na osnovu toga, jasno sledi da su revizionisti i remetilački faktor u složenom BiH političkom sistemu upravo oni koji Dejtonski sistem osporavaju i dovode u pitanje, i to potpuno mimo svake demokratske procedure, diktatom i nametanjem rešenja koja slobodnom voljom onih, na koje se odnose, nikada ne bi bila prihvaćena.

Kao što je javnosti već poznato, mehanizam za sprovođenje tog diktata zove se „Bonska ovlašćenja.“ Ta ovlašćenja visokom predstavniku u BiH navodno pružaju neke dodatne mogućnosti za  donošenje i sprovođenje određenih vrsta odluka. Već godinama, prilikom svake nasilne intervencije u politički život BiH, visoki predstavnik se poziva na ta ovlašćenja i njima svoj postupak opravdava. Sa srpske strane, koja je od njihove primene najviše stradala, čuli su se samo apeli za njihovo ukidanje, ali nikako ozbiljni zahtevi da se javnosti pokažu dokazi njihovog postojanja, sadržaj i poreklo.

Pretraga na internet prezentaciji OHR, u nastojanju da se ta pitanja razjasne, ostala je bezuspešna. Kada ukucamo «Bonska ovlašćenja», dobijamo niz mera i odluka koje se na njih pozivaju i oslanjaju, međutim teksta tog enigmatičnog, ali istovremeno i vrlo uticajnog, dokumenta – nigde nema.[1]

Misterija «Bonskih ovlašćenja» najzad je na sasvim zadovoljavajući način razjašnjena, i za tu kapitalnu uslugu imamo da zahvalimo britanskom politikologu i stručnjaku za istočnu Evropu, dr DŽonu Leflandu. Rezultat njegove analize neke će čitaoce frapirati, neke će razbesneti, ali sigurno je da nikoga neće ostaviti ravnodušnim. «Bonska ovlašćenja» zapravo ne postoje, ona su jedan drski, bezobrazni blef. Žrtve njegove bezobzirne primene taj su blef po inerciji prihvatile i svojim propustom da ga blagovremeno istraže i na odgovarajući način problematizuju, one su nesvesno i obezglavljeno doprinele sopstvenom slabljenju i konačnom uništenju.

Dr Lefland je svojim prilježnim istraživačkim trudom bio prvi da uzvikne: «Car je go!» Svi srpski politički faktori i najšira javnost sada treba da mu se u tome pridruže, i da svojim neumoljivim skandiranjem razgolićenog imperatora skinu sa prestola i postave na mesto koje mu pripada, a to je stub srama.           

(Stefan Karganović je predsednik nevladine organizacije Amicus Iuris koja se bavi monitoringom kršenja ljudskih prava)