Dvostruki aršini Cace Nikolovske ili zašto Sveti Ilija može, a Sveti Stefan ne može biti državni praznik

Po završetku nasilnog razbijanja Jugoslavije krajem XX veka novonastale državice su, pod presudnim uticajem „međunarodne zajednice“, protekle dve decenije pretvorene u plodno područje za stvaranje međusobnih zađevica i bujanje brojnih paradoksa. Od sijaset primera mešavine dvostrukih aršina, licemerja i apsurda u spoljnoj politici bivših „bratskih jugoslovenskih republika“ zadržali bismo pažnju čitalaca prvenstveno na Republici Makedoniji.

Cacina pomoć „maloletnom sudstvu“ u BiH

Nažalost antisrpska politika nije našla utočište samo u izvršnoj makedonskoj vlasti, već je pustila pipke i u drugu granu vlasti – sudsku i to sa specifičnim „elementom inostranosti“. O tome najrečitije svedoči sledeći primer, bolje rečeno paradoks, koji se preteklih godinu dana odvijao i zapetljavao u Bosni i Hercegovini. Uprkos činjenici da su ratna dejstva u BiH prestala pre 20-ak godina, u Ustavnom sudu te države pored šest domaćih, „vedre i oblače“ i troje stranih sudija. Da li je to paradoks posebno u svetlu činjenice da je takvom rešenju presudno „kumovao“ strani dežurni faktor naglašene demokratske provenijencije?. Elem, po dvoje sudija bira se na paritetnoj osnovi iz reda srpskog, bošnjačkog i hrvatskog naroda, a tri strana člana bira predsednik Evropskog suda za ljudska prava, uz prethodne konsultacije sa Predsedništvom BiH.

Od troje međunarodnih delilaca pravde u Ustavnom sudu BiH, jedna je Margarita Caca Nikolovska iz makedonske prestonice Skoplja – ujedno i potpredsednica ove ustanove. Caci su dobro poznate prilike na ovom prostoru, jer je duži životni period provela u zajedničkoj jugoslovenskoj državi. E, u toj državi, jedna od bivših republika i to baš Makedonija, od završetka Drugog svetskog rata u komunističkom režimu proglasila je za najveći državni/nacionalni praznik Ilinden (verski praznik Ilindan - Sveti Ilija). Paradoksalno je da se u jednoj ateističkoj federativnoj jedinici – Makedoniji na republičkom nivou pompezno praznovao državni praznik pod imenom sveca, a u isto vreme u susednoj ateističkoj federalnoj jedinici – Srbiji posmatrano na mikro-planu, izbacivani su iz članstva KPJ oni pojedinci koji bi se drznuli da kod rođaka ili komšije odu na slavu.

Podsećanja radi, Ilinden se obeležava u znak sećanja na Kruševsku republiku iz 1903 (ustanak Kruševljana protiv vlasti Otomanske imperije buknuo je na Svetog Iliju) i u znak sećanja na Prvo zasedanje ASNOM-a (Antifašističkoto sobranie na narodno osloboduvanje na Makedonija) koje je održano na Svetog Iliju 1944. u manastiru (ili pored manastira) Sveti Prohor Pčinjski. Inače, dok su makedonski delegati (većinom komunisti) zasedali na imanju pravoslavnog manastira u srbomanskom – kumanovskom području i donosili odluku o formiranju svoje federalne jedinice u socijalističkoj Jugoslaviji, stražu su im čuvali srpski partizani. Teško je pretpostaviti da bi, makedonski predstavnici sa zvezdom petokrakom na kapama, zasedanje ASNOM-a mogli da održe u grkomanskom ili bugaromanskom području, a da im bezbednost garantuju grčki ili bugarski stražari/partizani, kao da im Grčka ili Bugarska pravoslavna crkva daju blagoslov za održavanje sastanka u pravoslavnom hramu.

Nakon raskida sa jednopartijskim sistemom i mirnim izdvajanjem iz jugoslovenske federacije u demokratski višepartijski sistem, u Makedoniji je zadržano praznovanje verskog praznika Ilindena, kao državnog/nacionalnog praznika. Znači, bio totalitarizam, bila demokratija u Makedoniji je rezervisano mesto za Svetog Iliju, da bude specifični pokrovitelj najvažnijeg državnog/nacionalnog praznika. Naravno da je i Caca Nikolovska decenijama praznovala Ilinden, državni/nacionalni praznik sa verskim predznakom.

Prelivanje antisrpske politike preko Drine začinjeno dvostrukim Cacinim aršinima

Prelaskom na izuzetno dobro plaćeno mesto sudije Ustavnog suda BiH, kod Cace se dešava neverovatan versko-praznični preobražaj. Pre razjašnjenja tog fenomena, treba naglasiti da višegodišnja praksa suda pokazuje da su troje međunarodnih sudija na istim talasno-pravnim dužinama sa dvoje sudija bošnjačke nacionalnosti (koji su pod direktnom kontrolom SDA) i da u svakom predmetu mogu da nadglasaju četvoro sudija iz reda srpskog i hrvatskog naroda. Tipičan primer nadlasavanja (5 prema 4) je odluka Ustavnog suda BiH od 26. novembra 2015.g, kojom je prihvaćena inicijativa i argumentacija bošnjačkog političara Bakira Izetbegovića da je 09 januar Dan Republike Srpske, neustavan, jer je isključivo vezan za srpski narod, pošto se obeležava sa crkvenim svečanošću kao krsna slava – verski praznik Sveti Stefan, a što je u suprotnosti sa principima sekularizma i pluralnosti garantovanih Ustavom BiH. Pomenuta odluka Ustavnog suda nalagala je Narodnoj skupštini Republike Srpske da sporni član 3/b Zakona o praznicima uskladi sa ustavom BiH. Znači, petoro sudija uključujući i Cacu, smatraju da se 9 januar Dan republike, poklapa sa verskim praznikom Svetim Stefanom, čime se Srbi favorizuju u odnosu na druge konstitutivne narode.

Fenomen proslave državnih/nacionalnih praznika u Republici Srpskoj i u Republici Makedoniji u najkraćem izgleda ovako. Kad Srbi u Republici Srpskoj proslavljaju Dan republike (osnivanje Republike Srpske), koji se poklapa sa verskim praznikom Svetim Stefanom Prvomučenikom, oni automatski vrše diskriminaciju pripadnika drugih verskih i nacionalnih zajednica, a kad Makedonci po dva osnova proslavljaju Dan republike Makedonije (ustanak u Kruševu i osnivanje Republike Makedonije pod komunističkim patronatom) koji se poklapa sa verskim praznikom Svetim Ilijom, ne vrše diskriminaciju pripadnika drugih verskih i nacionalnih zajednica. Ko može logičkim i pravnim argumentima da objasni (prosečno obrazovanom građaninu i verniku na ovim prostorima) zašto je Stefandan nepodoban za nacionalni praznik Republike Srpske, a zašto je Ilindan/Ilinden podoban za nacionalni praznik Republike Makedonije?

Cacinoj neprincipijelnoj versko-prazničnoj metamorfozi ne idu u prilog ni sledeći statistički podaci. Prema poslednjim rezultatima popisa stanovništva u BiH iz 2013. nesporno je da učešće Srba u ukupnom broju stanovnika RS prelazi 83%. Na drugoj strani prema popisu stanovništva Republike Makedonije iz 2002. g, učešće makedonskog življa iznosi 64,18% sa tendencijom permanentnog smanjivanja. Statističkim pokazateljima iskazano, 60-ak% makedonskog življa ima pravo da u svojoj matičnoj državi praznuje Ilinden kao nacionalni praznik, a preko 80% Srba u RS nema pravo da praznuje Stefandan u svom entitetu.

Kako će se  u narednom periodu praznovati Ilinden najavljuju sumorne demografske prognoze, posebno kada se uzme u obzir podatak da je minulih nekoliko godina u Makedoniji broj novorođenih beba od roditelja makedonske nacionalnosti pao ispod 50%.

Bakirovi dvostruki aršini

Da li ima mesta oceni da je prisustvo stranih sudija u Ustavnom sudu BiH dobrim delom u funkciji selektivnog ispunjavanja političkih hirova bošnjačkih političara? Pogledajmo sledeći karakterističan primer, na koji je ukazalo rukovodstvo Republike Srpske. Vodećeg bošnjačkog političara Bakira Izetbegovića na jednoj strani iritira obeležavanje Dana rođenja i posvećenja Republike Srpske koji se poklapa sa verskim praznikom Svetim Stefanom, ali mu na drugoj strani ne smeta što Hrvati 28 avgusta obeležavaju „Dan Hrvatske Republike Herceg-Bosne“, koja je ukinuta Vašingtonskim sporazumom još daleke 1994.g. Pomenutog datuma svake godine se okupe visokopozicionirani predstavnici hrvatskog naroda i polože vence palim sunarodnicima - braniteljima, a predstavnici rimokatoličke crkve održe misu.

Mada, kada se dublje sagleda naizgled dvostruki pristup Bakira o praznovanju Srba i Hrvata u BiH, doći će se do smislenog zaključka. Frustriran samim postojanjem srpskog entiteta u državi, Bakir, po eventualnoj unitarizaciji države (kojoj obavezno prethodi ukidanje Republike Srpske i svođenje broja Srba od 1,2 miliona na približan broj popisanih Hrvata u BiH – oko pola miliona, a od tog broja polovina povremeno boravi u svojim domovima), ne bi imao ništa protiv da preostali Srbi proslavljaju svoj Dan republike, pa taman imao dominantno verski karakter. Čak bi ih u proslavi od srca pomogao, kako sa planiranim, tako i sa vanrednim finansijskim sredstvima iz republičkog budžeta, što bi svakako zabeležile kamere i reporteri iz demokratskih država i preneli poruku u etar o humanom činu političara iz funkcionalne jedinstvene države. To bi svakako bila dobra prilika da demokratske nevladine organizacije koje vode računa o poštovanju ustavom zagarantovanih prava manjina, „spontano“ iniciraju kandidaturu Izetbegovića za neko prestižno međunarodno priznanje. Verovatno bi se našao i neki Srbin da se zahvali državi na velikodušnoj podršci za obeležavanje praznika i pruži podršku organizacijama, koje su humanistu Bakira predložile za dobijanje priznanja.

Narodna poslovica kaže da „pametniji popušta“, pa je posle uspešno održanog referenduma u Republici Srpskoj o Danu RS, kao i velikog zamešateljstva udruženog domaćeg i inostranog faktora (praćenih pretnjama, sankcijama  i ratnim dobošima inicijatorima i organizatorima narodnog izjašnjavanja), Narodna skupština RS na sednici održanoj 25.10.2016. usvojila Zakon o Danu Republike Srpske kojim je utvrđeno da se 09 januar praznuje kao sekularni praznik (izvestan broj građana Republike Srpske ovu zakonsku izmenu doživljava kao nacionalno-verski poraz). E, ovde se pojavio paradoks nad paradoksima i to od strane predstavnika demokratskih država, koji demokratske domete svojih država neštedimice nameću drugim zemljama širom sveta (ako treba i „demokratskom oružanom silom“, uz neizbežnu kolateralnu štetu koja se odnosi na likvidacije diktatora i na prisvajanje naftonosnih polja i rudnih bogatstava) i koji su se iz „petnih žila“ zalagali da onemoguće demokratsko izjašnjavanje građana RS na referendumu o Danu republike.

Zaključna zapažanja sa pitanjima

Iz svega napred navedenog da se zaključiti da su, po identičnom pitanju nacionalno-verskog praznovanja, Srbi u Republici Srpskoj u neravnopravnom položaju u odnosu na Makedonce u Republici Makedoniji. Neravnopravnosti Srba je itekako doprinela i sudija Caca pa se nameću sledeća pitanja:

-Da li je glasajući za opisanu odluku Ustavnog suda BiH, Margarita Caca Nikolovska (koja imenom i prezimenom i nadimkom inklinira makedonskoj nacionalnosti i pravoslavnoj veroispovesti) postala više ateistički komesar, nego objektivni, nepristrasni sudija međunarodnog ranga?

-Zašto Caca prvo ne pođe od svog „makedonskog dvorišta“, pa onda neka iste kriterijume praznovanja principijelno primenjuje i u drugoj državi?

-Iz kojih razloga se Caca, sa višedecenijskim ličnim iskustvom u praznovanju Ilindena, nekritički pridružila kontinuiranom bahatom treniranju strogoće svojih kolega -stranih i bošnjačkih sudija Ustavnog suda nad Srbima  u RS?

-Da li je u ovoj pravnoj rašomonijadi na površinu više isplivao problem sastava Ustavnog sud BiH koji, sa troje natprosečno plaćenih stranaca, tumači zakone kroz „probošnjačku dioptriju“, nego Zakon o praznicima RS?

I na kraju još nešto o svecima koji su se našli u političko-sudskoj, balkanskoj areni apsurda i licemerja začinjenoj stranim „demokratskim“ faktorom. Sigurni smo da Caca ne može da posvađa Svetog Iliju sa Svetim Stefanom, ali da svojim delovanjem nanosi štetu prekodrinskim Srbima, to je itekako očigledno. Najmanje što očekujemo je da će, ako kojim slučajem Sveti Ilija dozna za Cacine dvostruke aršine, sigurno zagrmeti na nebesima.

Miloš Meljanac predsednik Udruženja „Od stećaka do krajputaša“