Turska ima dugu tradiciju imperijalne diplomatije koja je posebno vezana za Balkan. A tu je na svome zalasku za sobom ostavila i brojne i vitalne teritorijalne koncentracije muslimanskih vjernika među Albancima, Makedoncima i Crnogorcima.

Pojedine manifestacije, od euforije na fudbalskim stadionima do harmonije na pseudonaučnim skupovima, nose nedvosmislenu poruku – stvarni kontinuitet bošnjačke „državotvorne misli“ ne treba tražiti u ovdašnjim kasabama, već hiljadama kilometara dalje, u Stambolu na Bosforu.

U Federaciji BiH se protive popisu, jer su protiv toga da se stanovništvo izjašnjava po nacionalnoj i verskoj pripadnosti. Svoje protivljenje pravdaju i time da se popisom, navodno, ne bi dobila realna slika o stanovništvu.

Čitav taj «butmirski proces» išao je za najvažnijim ciljem - da se srpska strana privoli da definitivno uđe u NATO. Za razliku od hrvatske i bošnjačke strane, gdje nema oklijevanja, jedino je još srpska strana pokazivala određene sumnje, uz izjave da treba pitati narod i organizirati referendum.

Mnogi se pitaju zbog čega su tako visoki zvaničnici iz Vašingtona i Brisela, koji veoma dobro poznaju prilike i neprilike u BiH, stavili svoje autoritete na kocku dolaskom u Butmir.

Opskurna (biblio)grafija Herte Miler bar nudi optimalne naslove za spiralu poteza pokretača butmirskog procesa. Počelo je sa upozorenjem: «Lisica je još tada bila lovac». Završiće strogom dijagnozom: «Duboko dolje». Korice njenih knjiga sadrže i dobar podsjetnik za RS: «Sve što imam nosim sa sobom».

Tako nakaradan koncept ustavne reforme, koji je potpuno suprotan onome kako se organizuje Evropa, odgovara jedino našim Bošnjacima. Oni svoju perspektivu vide u unitarnoj Bosni i Hercegovini građanskog tipa, u kojoj bi kao najbrojnija nacija imali glavnu reč.

Briselska poruka koju je formulisao Lajčak izaziva nesporazume. U Banjaluci se u toj poruci RS vidi kao snažna federalna jedinica, dok u Sarajevu misle da u Lajčakovu formulu može da «stane» samo BiH sa nekoliko regiona, a bez sadašnjih entiteta.

Mi samo insistiramo na poštovanju međunarodnog prava. Nećemo da rušimo BiH, ali ne damo ni da se ruši Republika Srpska. Ako bilo ko i bilo kada ugrozi jasno definisanu poziciju RS i njena ovlašćenja iz Dejtonskog sporazuma, mi nećemo imati drugog izbora nego da raspišemo referendum.

Situacija u BiH je sasvim drugačija izvana i unutra. Sve teškoće koje BiH ima mislim da ne može otkloniti jedan sastanak. Ne bih pravio paralele, jer situacija sada i ona kada je održan Dejton je sasvim drugačija. Sada je mnogo bolja. Nije vrijeme da dođe do nekakvog "Dejtona 2".