Повика на Црногорце у Србији

Данашња Србија копни, то сви ми препознајемо, њој предстоји, ако се ништа енергично не предузме, убрзано слабљење и смањење територије. Умножавају се свакојака сумњичења: за нашу страданију су криви суседи, етничке и верске мањине, поједине политичке странке, НВО, поједини политичари који су продали земљу да би напунили џепове, попови, секте, хомосексуалци, комунисти, мафијаши, тајкуни, међународна заједница, ЕУ, НАТО, поједине велике државе, итд.

Оваква свеопшта и паушална сумњичења, маколико у појединим сегментима била основана, су пре свега присутна у сиромашним и заосталим друштвима у којима недостаје темељита научна анализа друштва.

У Србији се, мада то није никако раширена појава, у оваквим околностима, све више подгрева нетрпељивост појединих Србијанаца према Црногорцима који живе у Србији.

Управо бих хтео да се тиме позабавим детаљније.

Зашто баш на Црногорце? Да ли се ради о масовнијој нетрпељивости? Да ли је ова омраза заснована на чињеницама ? Или је на делу етничка ирационална предрасуда? Погрешна процена? Која кухиња подгрева ову омразу?

Чињеница је да су нарочито после Другог светског рата, а и касније, разни моћници, полицајци, судије, директори, итд, били пореклом Црногорци, неки од њих су се понашали насилнички, узурпаторски у Србији, или у Војводини.

Али, истини за вољу, Србијом је била прекривена комунистичким репресивним апаратом, распрострањеним диљeм Србије , све до најмањих пора. А ту су ипак далеко најбројнији били Срби из Србије, Србијанци, а не Срби из Црне Горе, Црногорци.

Дакле, било је привилегованих појединаца Црногораца у Србији, али се никако не може рећи да се ради о већини Црногораца који су били привилеговани у Србији у то време. Напротив, чињеница је да је већина грађана Црне Горе који су се затекли у Србији, делила тегобну судбину осталих грађана Србије.

Исто је тако необорива чињеница, да су Црногорци у Црној Гори такође подносили ништа мање тегобне и и злехуде судбине претходног поретка, исто тако као и они у Србији, комунизам је грађане Црне Горе ојадио исто онолико колико и грађане Србије, ако не и више.

Данас се све чешће чују огорчене тврдње да Србијом да дан данас владају све сами Црногорци, од шефа државе, преко министара и тајкуна, полицајаца , судија, директора, све до мафијашких кланова и квартовских рекеташа. У науци постоји начело: БОЉЕ ЈЕ НЕ ЗНАТИ НИШТА, НЕГО ЛИ ДЕЛИМИЧНО! Оваква тврдња је такође добрим делом неоснована, рекла казала.

О чему се овде ради? Ово је погодна прилика да се проговори о нашим зрелостма и незрелостима.

Пре свега ми смо за време комунизма, не само Црногорци, него и Срби из Србије, а делимично и припадници других република СФРЈ, починили огромне катастрофалне погрешке. Комунистичким властодршцима је била ударила власт у главу, они који су живи, то сада треба јасно да схвате. Била су таква времена, недостајала им је временска и емотивна дистанца, знање, свест, искуство у владању. Они су били убеђени да су перјаници новог, најправеднијег друштва, те да им је отуда све дозвољено, оправдано, да они као вође најправеднијог система у историји треба да буду у свему привилеговани, да им је дозвољено да отму, казне. ''Бог је себи прво направио капу''!

Показало се касније, а то се тако јасно види данас, да су били у заблуди, комунизам није био путовање у Обећану земљу, него суров обрачун са већином грађана. Ово што се данас дешава је последица ондашњих пропуста и грешака.

Шта се дешавало у Србји, како су грађани Србије видели ондашње острашћене властодршце? Презирали су своје надмене бирократе сународнике из Србије, они су били омражени. А још већа омраза је била према оним охолим моћницима који нису били из Србије: ''Ето, они су Црногорци, Ликоте, Босанци''. А радило се о појединцима, нису били ништа гори, или бољи, ни комунистички моћници из Србије. Не може се рећи ''Прогоне нас Србијанци'', али се онда може острашћено устврдити: ''Црногорци''. Као што је у брачној заједници када пукне у истонационалној брачној заједници, је крив други ''јер је лош'', а у двонационалној'' крив је онај други јер је друге националности''.

Треба загледати и у другу страну медаље. Поједини политички моћници из Црне Горе су такође правили кардиналне погрешке. Уместо да схвате да су у врло деликатној позицији и улози, која налаже велику опрезност и промишљеност, да би својом непромишљеном охолошћу могли изазвати омразу србијанског становништва, неки од њих су се прсили, постајали осиони. Таквих изолованих охолих појединаца има и у данашњој Србији. Они су најобичније незналице.

Даке, погрешке су биле на обе стране.

Извуцимо поуке грешака пршлости. Подли и подмукли интриганти су од 1945 па надаље, врло будно пратили интеракције Срба староседеоца . и дођоша (нарочито Босанаца, Личана , Црногораца и Херцеговац, али и оних из Србије), са циљем да сусрет Срба различитих култура, и значајних разлика у поседовању политичке моћи, изокрену, уместо у исправне процене, хармонију и слогу, у отровну омразу. Која нажалост траје до данашњих дана. Нека неко објасни, како је то могуће, да су данас многи Срби староседеоци Војводине, врло одбојни према Србима из Црне Горе, БиХ, Крајине, или из Србије, да чак постоји склоност код неких од њих, да су им понекад од њих ближи Хрвати, Буњевци, Словаци, Румуни па и Мађари.

Нама Србима је данас потребна слога више него ли икад раније. А не нове међусобне поделе. Потребне су нам нове мудрости, и нама из Србије и онима из Црне Горе. Сами пак Црногорци у Србији морају да схвате данашњу ситуацију, њима није нимало лако између чекића и наковња, између Матице Црне Горе и садашње домовине Србије, из оправданих разлога не смеју да се изјасне против актуелне политике црногорског режима, а са друге стране знају да је имиџ Црногораца у Србији оптерећен претходним предрасудама локалног становништва које је склоно да их неретко види као ''осионе комунистичке прогонитеље'','' Цетиње – Дедиње'' , који су унсретили њихове родитеље и претке, да и дан данас кључне позиције држе Црногрци, итд. Од оних у Србији који су пореклом Цногорци, се захтева велика мудрост. Треба да у Србији буду крајње скромни, одмерени, промишљени. Нажалост, има и даље појединаца склоних да манифестују силништво и осионост, што додатно компликује положај Црногораца у Србији. Овде се ради и о односу према избеглицама са Косова, из Босне, Крајине, поједини грађани Србије, староседеоци, су понекад склони да паушално оптужују већину избеглица са Косова, из Босне и Херцеговине, из Хрватске, да су мафијаши, богати, да брже долазе до посла, да су привилеговани на штету локалног становништва. Поједине пак избеглице истичу да су дискринминисани у Србији., што је такође паушално (Има појединачних случајева).

Посебно је сложено у Војводини. Јасније нам је данас, посматрано из данашење перспекиве, да су нас острашћене и збуњене, од 1945 године са стране подстицали једне против других. Србе дођоше и староседеоце. Србе необразоване, огрубеле борбама у шумама, су позавађали и поделили по политичкој основи, што данашњи војвођански сепаратисти лукаво покушавају да продубе. Све чине да продубе лоше процене између Срба из Војводине и оних који су тамо дошли. Врло је чудно да су поједини војвођански Црногорци склони да осамостаљење Војводине виде као добро решење за њих, ''боље него да буду у омраженој Србији''.

Плодови зла џикљају.

Срби и Црногорци су један народ. Више од тога, читајмо Његоша, Марка Миљанова, наше народне песме, Црногорци су СРПСКА СПАРТА, они су цвет СРПСТВА. Етнолози, и не само они, добро знају да је цела Западна Србија по језику, духу, етносу, сличнија северу Црне Горе, онима из долине Лима, од Никшића, па и целе Црне Горе, него ли Србијанцима јужне или југоисточне Србије. Погледајмо у етнолошка штива о пореклу становништва појединих регија Србје, све до велике Мораве, превагу односе они који су пореклом из динарских крајева(Херцеговине, Црне Горе, Рашке, Босне).

То што црногорски лидери тврде другачије, је последица притисака споља. Очигледно, да такав поступак лидера Црне Горе, има врло широк спектар негативних, катастрофалних последица, неке се сагледавају данас, а то ће се видети све више у будућности.

Једна од последица оваквог пребрзог, ирациналног, врло погрешног концепта Црне Горе, се одражава на положај Црногораца у Србији.

Разумети, значи опростити, није лако ни црногорским лидерима. Они су на то приморани.

Већ вековима трају заваде јужних Словена, по националном и верском кључу. Нова времена доносе нове приступе, али опстају она претходна вековна начела. Видели смо шта се све подешавало у ратовима 90-их година прошлог века, поново јe тријумфовала отровна пакост злоба старе изанђале злокобне даме DIVIDER ET IMPERA, настао је нови MAGNUM CRIMEN. Нажалост доктрина ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ се продубљује на Балкану, обогаћена новим отровним садржајима: Црногорци нису Срби, Црногорци нису Словени, него Илири, Трачани, каква бесмислица: у Црној Гори живе два народа- Црногорци и Срби, Хрвати су Иранци, Срби су већином Турци. Подела на Црногорце и Србе, деоба две цркве, одбијање Србијанаца да не долазе на Црногорско приморје а да иду у далеку Турску, је најопаснија од свих, то је паклена направа постављена у темеље СРПСТВА, последњи корак коначног разједињења Срба.

У духовно клонулој Србији бујају џиновски плодови свакојаких несувислости, једна од њих је што они из суседства који су спроводили погроме над Јеврејима , им се сада здушно улизују, увиђајући колико су Јевреји моћни, да се избаве из страданије, а Србима који су страдали у Холокаусту заједно са Јеврејима (у Србији никад није било прогона Јевреја), желе да подметну кукавичје јаје анти-семитизма, да их тако изолују, гурну у амбис.

Ми Срби православци смо из Србије, Црне Горе, било где да се налазили. Ми јужни Словени смо браћа иако смо подељени вековима на Православце, Католике и Муслимане. Успоставимо исправне процене, помирење, слогу. Негујмо наше вековно наслеђе: не мрзимо. Не постоје Небеска и Земаљска Србија, постоји Србија исправних процена и Љубави, уместо мржње. Србија Љубави је Небеска Србија. А нас желе да гурну у блато мржње.