Verski ekstremizam je čist satanizam koji nema veze sa islamom - krimski Tatari mogu biti most između Rusije i Turske

Od početka ukrajinske krize i izjašnjavanja građana Krima o priključenju Ruskoj Federaciji mnogi zapadni mediji su spekulisali kako će se to odraziti na tatarsku nacionalnu manjinu koja naseljava  jugo-zapadni deo ovog poluostrva. Na iznenađenje mnogih, ispostavilo se i da među muslimanskim stanovništvom na Krimu ima proruski orjentisanih aktivista koji nisu blagonaklono gledali na dešavanja u Kijevu i nasilno preuzimanje vlasti.

U intervjuu za NSPM, Vasvi Abduraimov, predsednik proruske organizacije krimskih Tatara „Milij Firka“ govori o istoriji svog naroda

Da li nam možete reći nešto o sebi, tatarskoj istoriji, korenima i uticajima?

- Organizacija „Milij Firka“ („Narodna stranka“ - krimsko-tartarski) je osnovana na Krimu 2006 kao odgovor na agresivnu nacionalističku politiku u Ukrajini, koja je problem etničkog pitanja krimskih Tartara stavila u drugi plan. Postojala je zvanična državna politika ubrzane asimilacije našeg naroda kroz njegovu disoluciju preko cele teritorije Ukrajine, što je trebalo da se uradi preko strukture zvane „Kurutlaj Meldžisa“.

Baza ideoligije „Milij Firke“ je doktrina Ismaila Gasprinskog o slovensko-turskom jedinstvu na otvorenom prostoru Evroazije, kao preduslovu za razvoj ruskog i turskog sveta, odnosno njihovih naroda unutar jedinstvenog društveno-kulturnog prostora. Danas je naša organizacija konačno javno registrovana po zakonu, i ja imam tu čast da budem predsednik njenog glavnog odbora, kao i da predstavljam organizaciju na svim nivoima.

U mnogim zapadnim medijima mogli smo da čujemo dosta toga o Mustafi DŽemilevu i o njegovoj organizaciji „Meldžis“, koja je forsirala priču o navodnoj represiji nadkrimskim Tartarima. Da li Mustafa DŽemilev zaista predstavlja vaš narod? Koliki deo populacije ga podržava?

- To nije nikakvo čudo. Uostalom, o kome bi drugom zapadni mediji pisali, ako ne o glavnim instrumentima evroatlantizma u zajednici krimskih Tartara? Nijedan smrtnik nikada nemože biti glasnik čitavog naroda. Tako je uvek bilo, jedini predstavnik svih nas je onaj iznad nas na nebu.

Što se tiče podrške koju Mustafa DŽemilev ima među krimskim Tartarima, uskoro će ona biti ograničena na užu rodbinu i na one kojima daje deo novca koje dobija od vlada Zapada i njihovih nevladinih organizacija. U ukrajinskom Krimu Mustafa DŽemilev je bio dobrodošao, ali u ovom ruskom, više nije.

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je dekret o rehabilitaciji krimskih Tartara i ostalih manjina koje su bile žrtve u vreme Staljinove vladavine. Kakav je Vaš odnos prema tom dekretu? Predstavlja li to dobar korak ka poboljšanju stanja nacionalnih manjina u Ruskoj Federaciji u smislu pokušaja da se ispravi istorijska nepravda, ili je to samo još jedan propagandni potez kako neki tvrde?

- Dekret Vladimira Putina je stavio tačku na problem rehabilitacije naše nacionalne zajednice, kao i predstavnika drugih manjina koje su propatile u vreme Staljina. Sada je stvorena neophodna pravna baza za rešenje problema naroda koji su bili diskriminisani  u prošlosti. Doduše, ostaje da se poradi na praktičnoj primeni donetih odredbi.

Što se mene lično tiče, ja sam ubeđen da je rešenje pitanja krimskih Tartara u interesu Ruske Federacije i da je u cilju jačanja uticaja geopolitičkog projekta Evroazijske unije, kao alternativi evroatlanskoj težnji ka njihovom unipolarnom svetu.

Postoji problem islamizma među nekim pripadnicima zajednice krimskih Tartara. U čijem je to interesu da se radi protiv tradicionalnog Islama koji je odavno prisutan na Krimu,  i da se šire jeretička uverenja poput vehabizma? Postoje li neka zvanična tela iza toga?

- Problem međunarodnog ekstremizma i terorizma je pretnja celom čovečanstvu, a ovi fenomeni se često pojavljuju u verskoj formi. Ali, tu se radi o čistom satanizmu koji nema veze ni sa jednom monoteističkom religijom.

U muslimanskim zajednicima mizantropske ideje se neguju unutar pomenutih sekti i grupica, a nažalost Krim tu nije izuzetak, i među nama postoje oni koji su zaraženi tim opasnim virusom. Međutim, praktično ih nije ni ostalo puno na Krimu, jer su svi otišlu u Ukrajinu kako bi bili iskorišćeni za borbu protiv Rusije i Krima, pa u suštini, i protiv samih krimskih Tartara.

Kao krimski Tartarin imate dobro mišljenje o Turskoj. Kakvo je Vaše mišljenje o ideji da zajednica krimskih Tartara služi kao most između Rusije i Turske?

- Turska je posebna veza ka Turskom svetu, zemlja na granici zapadne civilizacije, arapskog sveta i Rusije. Kakav će kurs razvoja odnosa zauzeti Erdogan i njegovi ljudi u mnogo aspekata zavisi od buduće podele karata u svetskim okvirima, međutim, bez obzira na sve to, Turska je ipak više Istok, nego što je Zapad. Bliža integracija moderne Turske sa Istokom i Rusijom je po meni, mnogo prirodniji put nego uništelje tradicionalnih vrednosti i duhovnosti zarad približavanja „crnoj rupi“ koju stvaraju bolesti sa Zapada.

U tom smislu, mi, kao krimski Tartari, smo spremni da postanemo neka vrsta „baklje“ za Tursku (ako mogu tako da kažem), koja bi pokazala put ka zajednici velikog turskog sveta sa Rusijom.

(Teša Tešanović – NSPM)