Velika evropska migraciona kriza

Velika evropska migraciona kriza ukazuje na duboke razlike koje postoje unutar Evropske unije, koju su evropski federalisti dugo slavili kao model za postnacionalističko i globalno državljanstvo. Sve veći broj država članica EU, suočen sa lavinom migranata, odlučno postavlja sopstvene nacionalne interese iznad pojmova o evropskoj solidarnosti.

Mađarski parlament, na primer, odobrio je podizanje masivne granične ograde na granici sa Srbijom kao deo novog antimigracionog zakona, koji takođe pooštrava pravila za azil. Ovaj potez ima za cilj da zaustavi ulazak desetina hiljada migranata iz Afrike, Azije i Bliskog istoka u Mađarsku koja je postala ključna kapija za ilegalnu imigraciju ka Evropskoj uniji.

Mađarski zvaničnici kažu da su drastične mere neophodne zbog neaktivnosti EU naspram migracione krize, koja je bez presedana, sa više od 150.000 imigranata koji su prešli u Evropu tokom prvih šest meseci 2015. godine. Više od 715.000 ljudi je zatražilo azil u EU tokom poslednjih dvanaest meseci.

Mađarski zakonodavci su 6. jula glasali u odnosu 151 na prema 41 u korist građenja 4 metra visoke ograde duž 175 km duge granice sa Srbijom. Ova mera ima za cilj da preseče tzv. zapadnu balkansku rutu, koja predstavlja glavni kopneni put kroz istočnu Evropu za migrante koji ulaze u EU iz Turske, preko Grčke i Bugarske.

Više od 60 000 ljudi ušlo je u Mađarsku ilegalno tokom prvih šest meseci 2015. godine, što je skoro 900% više u odnosu na isti period 2014. godine, prema Fronteksu, Evropskoj pograničnoj agenciji. Oko 95% migranata koji ulaze u Mađarsku uglavnom dolaze iz Avganistana, Iraka, Sirije, Somalije i Kosova – prelazeći iz Srbije, koja za razliku od Mađarske, nije član EU.

Mađarska je deo šengenske zone EU bez pasoške kontrole, što podrazumeva da, kad migranti jednom uđu u zemlju, mogu da slobodno putuju kroz većinu ostalog dela EU, bez daljih graničnih kontrola.

U 2014. godini, Mađarska je primila više izbeglica po glavi stanovnika nego bilo koja druga država EU, izuzev Švedske. Iako većina migranata ulazeći u Mađarsku nastavlja put dalje, ka bogatijim zemljama Zapadne Evrope, sve veći broj izbeglica se odlučuje da ostane u Mađarskoj. Tokom prva tri meseca 2015. godine Mađarska je primila najveći broj zahteva za azil u odnosu na udeo stanovništva od bilo koje druge države članice EU.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto opravdao je poteze mađarske vlade kao neophodne da bi se odbranila njegova država. „Mađarska vlada se obavezala da brani Mađarsku i mađarski narod od imigracionog pritiska“, rekao je on. ,,Mađarska ne može više sebi da dozvoli da čeka. Naravno, nadamo se da će se postići zajedničko evropsko rešenje.”

Kritičari kažu da odluka da se podigne ograda evocira sećanja na Hladni rat, kada je Evropa bila podeljena između Istoka i Zapada. „Mi smo tek nedavno srušili zidove u Evropi“, rekla je potparolka EU za migracije Nataša Bertod. „Ne bi trebalo da ih ponovo gradimo.“

Jedan neimenovani evropski diplomata izjavio je za list Telegraf: „Ovo je skandal. Mađarska, koja je bila prva komunistička država koja je srušila Gvozdenu zavesu, sada podiže novu zavesu na svojoj južnoj granici.“

Mađarski premijer Viktor Orban ukazao je na posledice nesputane imigracije iz muslimanskih zemalja. Govoreći na konferenciji u čast bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Kola, koji je nedavno napunio 85 godina, Orban je upozorio da toliki priliv migranata preti „licu evropske civilizacije“ koje ,,nikada neće biti kakvo je sada“. On je dodao – ,,nema povratka iz multikulturalne Evrope, ni ka hrišćanskoj Evropi, niti ka svetu nacionalnih kultura.“

Mađarska nije jedina EU država koja gradi ili učvršćuje zidove i ograde da bi držala migrante izvan svojih granica. Bugarska je izgradila 33 km dugačku i tri metra visoku ogradu od bodljikave žice duž granice sa svojim jugoistočnim susedom Turskom u nastojanju da ograniči priliv migranata iz Sirije i drugih delova Bliskog istoka i Severne Afrike. Ministarstvo unutrašnjih poslova je takođe rasporedilo više od hiljadu policajaca da patroliraju duž granice sa Turskom.

Grčka je podigla 10,5 km dugačku i četiri metra visoku ogradu od bodljikave žice duž dela svoje granice sa Turskom. Govori se da je grčki zid odgovoran za skretanje migracionih puteva ka susednoj Bugarskoj i samim tim, za izgradnju tamošnjeg zida.

Španija je utvrdila ograde ka severnoafričkim enklavama Seuti i Melili s obzirom na to da rekordan broj migranata preskače barijere iz susednog Maroka. Granična policija je registrovala više od 19.000 pokušaja da se preskoči ograda u Melili u 2014. godini, 350% više u odnosu na 2013. godinu, prema Ministarstvu unutrašnjih poslova. Skoro 7.500 migranata je uspešno ušlo u Seutu i Melilu u 2014. godini, uključujući i 3.305 iz Sirije.

Velika Britanija postavlja više od tri kilometra bezbednosne ograde ka tunelskom prolazu luke Kale u severnoj Francuskoj, pokušavajući da zaustavi hiljade ilegalnih migranata da provale u kamionima granicu na putu za Veliku Britaniju. Trenutno, više od 3000 migranata se ulogorilo u Kaleu i oko luke u nadi da će dospeti u Britaniju. Više od 39.000 tobožnjih ilegalnih imigranata je sprečeno da pređe tunel u periodu od 12 meseci do aprila, više nego duplo u odnosu na prethodnu godinu.

Članice EU sprovode druge vanredne mere da bi zaustavile priliv imigracije. Austrija je prestala da obrađuje zahteve za azil od 13. juna, nastojeći da zemlju učini „manje privlačnom” za migrante u odnosu na druge zemlje EU. Prema rečima austrijskog ministra unutrašnjih poslova Johane Mikl-Litner, Beč je zaustavio ,,austrijski azilantski brzi voz”, pri čemu se zahtevi obrađuju prosečno u roku od četiri meseca, brže nego u bilo kojoj drugoj zemlji EU. Broj zahteva za austrijski azil porastao je za skoro 180% u prvih pet meseci 2015. godine, do brojke od 20.620 i bio je na putu da dostigne 70.000 do kraja godine.

Danska je 1. jula najavila da će smanjiti naknade za azilante da bi smanjila broj izbeglica koji dolaze u zemlju. Nedavno se pokazalo da su troje od četiri izbegla lica koja su došla u Dansku početkom 2000-ih deset godina kasnije nezaposleni.

Francuska i Italija su se sporile o tome ko je odgovoran za stotine afričkih migranata nasukanih u Ventimiljiji na granici Francuske i Italije nakon što je francuska policija odbila da ih pusti unutra. Francuska je optužila Italiju za nepoštovanje tzv. Dablinske uredbe, zakona koji zahteva da ljudi koji traže utočište u EU to učine u prvoj evropskoj zemlji u koju su kročili. Italijanski zvaničnici su tvrdili da migranti vide Italiju samo kao tranzitnu zemlju.

Mađarska je 23. juna suspendovala svoje poštovanje Dablinske uredbe koja zahteva od Mađarske da vrati izbeglice koji su putovali kroz nju do drugih EU država.

U međuvremenu, Evropska komisija, moćna birokratska ruka EU, najavila je 27. maja kontroverzni „plan preseljenja“ koji će zahtevati od država članica EU da prihvate 40.000 sirijskih i eritrejskih azilanata iz Italije i Grčke u naredne dve godine. Prema dodatnom „planu dislokacije“, treba rasporediti 20.000 izbeglica, uglavnom iz Iraka i Sirije, koji trenutno žive u kampovima Bliskog istoka.

Predlog da se migranti „dele“ među zemljama članicama EU ima za cilj da se olakša rastući teret Italiji i Grčkoj, državama koje su se pored Mađarske i Španije, pojavile kao glavne kapije za migracije u Evropu.

Mnogi kažu da bi odluke o odobravanju boravišnih dozvola trebalo da se donose na nacionalnom nivou, kao i da jednostranim nametanjem migrantske kvote za zemlje članice EU, neizabrane birokrate u Briselu pokušavaju da primoraju demokratski izabrane lidere Evrope da se pokore njihovom diktatu. Evropski lideri na sastanku u Luksemburgu 9. jula nisu mogli da postignu konsenzus o predlogu kvote. Pokušaće ponovo.

Austrija, Nemačka i Švedska, koje zajedno imaju najveći udeo izbeglica, zajedno sa Italijom i Grčkom, zalažu se za plan sa kvotama. Belgija, Francuska, Španija i zemlje Istočne Evrope i Baltika su protiv. Velika Britanija, Danska i Irska su izuzete od plana.

Mađarski premijer Orban sažeo je to na ovaj način: „Predlog na stolu Evropske komisije je apsurdan, na granici ludila. Kvote će samo dovesti još ljudi u Evropu. To je podsticaj za trgovce ljudima i jednostavno će poručiti ljudima: da, pokušajte da pređete Mediteran po svaku cenu.“

Preveo sa engleskog: Nebojša Vuković

Izvor: http://www.gatestoneinstitute.org/6146/europe-migration