Ukrajina je izgubila poverenje i Zapada i Rusije

(El Pais)

Intervju sa Viktorom Janukovičem u časopisu El Pais, dat pre predsedničkih izbora u Ukrajini.

Ako izgubite na izborima, hoćete li priznati poraz?

– Naravno, ali to se neće dogoditi.

Ako pobedite, a vaš protivnik to ne prizna, hoćete li pobedu braniti na ulici ili na sudu?

– Braniću je i na sudu i na ulici. Neće se ponoviti 2004. godina (treći krug u kome je pobedio Juščenko, prim. novinara).

Da li je EU naklonjena Juliji Timošenko?

– Mislim da je Evropa spremna da prihvati odluku izbornog tela i da ima isti stav prema oba kandidata.

Vaša izborna kampanja izgleda manje agresivna nego protivnička. Zar ne bi trebalo da budete aktivniji?

– Dovoljno smo aktivni. Svoje snage racionalno upotrebljavam i u životu i u sportu. Rivala treba srušiti tehnikom, bez površne agitacije. Moja rivalka je nervozna jer je izgubila pet godina, jer se umesto da efikasno radi posvetila borbi protiv Juščenka. Ovo je njen nemir, a ne aktivnost.

Izgleda da je Evropa razočarana Ukrajinom. Drži li Ukrajina smer ka integraciji u EU?

– EU nam ne daje perspektivu, i mi to razumemo. Zato treba da radimo da modernizujemo zemlju primenjujući socijalne, ekonomske i tehničke evropske kriterijume. Brak sa EU može da se sklopi samo uz dogovor obe strane. Nećemo da pritiskamo mladu, ali ćemo ispuniti naše obaveze, i bićemo član od poverenja za Evropu, Rusiju i SAD.

Zalažete se za stvaranje konzorcijuma sa Rusijom i EU za transport gasa. Šta bismo time dobili?

– To bi bilo korisno za sve, jer bi spojilo Rusiju kao snabdevača, Ukrajinu kao prenosnika i EU kao potrošača. U ovih pet godina u kojima smo izgubili poverenje Rusije i EU, počeli su da se grade gasovodi gde mi nismo pozvani da učestvujemo. To nije pravedno, i postaviću to pitanje Rusiji i EU odmah nakon izbora. Želimo da učestvujemo u Severnom i Južnom toku. Ako izgubimo količinu gasa u tranzitu, gubitak treba da nadoknadimo. Napravićemo mehanizam za učešće kao graditenji i kao članovi tog konzorcijuma.

Vaša populistička obećanja i obaveze prema MMF-u su u suprotnosti. Hoćete li zaboraviti na obećanja ili ćete odbaciti kredite MMF-a?

– Postavka MMF-a nije korektna. U SAD, Rusiji i Evropi, povećana su socijalna davanja u toku krize i MMF se nije tome protivio, ali u Ukrajini su ona zamrznuta od 2008. od strane vlade, uprkos povećanju cena i infacije. Imamo zakon koji povezuje povećanje penzija i socijalnih davanja sa nivoom inflacije, ali to vlada nije ispunila. MMF ne bi trebalo da doprinosi osiromašenju ukrajinskog naroda, već treba da pomogne da se prevaziđe siromaštvo. Vlada je od MMF-a uzela 8,265 milijardi evra i ne zna se na šta ih je potrošila kršeći zakone, a MMF je to dozvolio. Hteo bih da pitam MMF zašto je igrao na strani jednog od kandidata za predsednika zemlje, i dao mu toliko novca, ne pitajući ga na šta ga troši. Zašto MMF ne kontroliše budžetske troškove Julije Timošenko?

Da li je „Narandžasta revolucija“ donela nešto pozitivno?

– Veoma je pozitivno to što ima demokratije i što se javila sloboda govora i štampe…

Što je vezano za „Narandžastu revoluciju“?

– Dobro, da. Uglavnom je to počelo posle „Naradžaste revolucije“.

Dakle, vi ste sin „Narandžaste revolucije“?

– Ne smatram se sinom, već pastorkom. Mene je „Narandžasta revolucija“ tretirala kao pastorka, veoma loše.

U zapadnoj Ukrajinivas smatraju proruski orijentisanim. Šta biste mogli da im kažete?

– Da u tome nema ništa loše. Svi imamo štete od pada trgovine sa Rusijom od 28,8 milijardi evra na 9,36 milijardi. Naša politika prema Rusiji treba da odražava naše nacionalne interese. Zato treba da bude pragmatična, ujednačena i da ne izaziva nepoverenje. U toku skoro pet godina Rusija i Evropa su nakupili ogromno nepoverenje prema Ukrajini, i to je ono najgore.

Kao dete u rudarskoj oblasti Donbas, jeste li bili gladni?

– Utisak gladi imam i danas. Kada vidim postavljen sto, čini mi se da ću sve pojesti, mada posle pojedem malo. To je zato što sam kao dete uvek bio gladan. Bilo smo jako siromašni.

Juščenko je nacionalistu Stepana Bandera proglasio herojem Ukrajine, dok ga deo društva smatra saradnikom nacista. Šta ćete uraditi sa Juščenkovim dekretom ako pobedite na izborima?

– Najviša odlikovanja Ukrajine treba dati živim ljudima, ne ličnostima iz istorije od pre nastanka države, posle raspada SSSR-a. Istoriju treba da ostavimo istoričarima, i neka oni razjasne čega imae iza etikete heroj i delinkvent.

(Prevod Branislav Đorđević)