Klimatske promene - problem koji se više ne može ignorisati

Ujedinjene nacije zahtevaju od država da deluju bez odugovlačenja, kako bi zauzdale posledice klimatskih promena. Efekti zagrevanja manifestuju se brže nego što je predviđeno, i ako se ne preduzmu hitne mere, može biti prekasno.

Ovo je jedna od glavnih poruka izveštaja Globalne ekološke perspektive (Global environment outlook GEO-6) koji je predstavljen za Program Ujedinjenih nacija za prirodnu sredinu (UNEP) u Najrobiju (Kenija), gde se ovih dana održava Skupština za prirodnu sredinu.

Rast stanovništva, ubrzana urbanizacija, porast potrošnje, uvećanje pustinja, degradacija tla i klimatske promene, sveukupno su stvorili jednu oštru oskudicu vode, kaže izveštaj. „Ako se ove tendencije nastave i ako se ne primene rešenja koja poboljšavaju trenutne modele proizvodnje i potrošnje, ako ne koristimo resurse na održiv način, stanje prirodne sredine u celom svetu nastaviće da se pogoršava.

Suštinski je važno da shvatimo da ritam promene prirodne sredine zavisi od nas, i počnemo da radimo sa prirodom, a ne protiv nje, kako bi smo parirali ovim pretnjama“, upozorio je izvršni direktor UNEP-a, Ahim Štajner, tokom prezentacije izveštaja.

Suštinski je važno da shvatimo da ritam promene prirodne sredine zavisi od nas, i počnemo da radimo sa prirodom, a ne protiv nje, kako bi smo parirali ovim pretnjama“, upozorio je izvršni direktor UNEP-a, Ahim Štajner, tokom prezentacije izveštaja. Štajner je ponovio, da ipak, ako se preduzmu hitne mere, još uvek ima vremena da se zaustave neke od najgorih posledica.

Za Žaklin Mekglejd,  šefa naučnog departmana ove specijalizovane agencije UN, najurgentnije je da se osigura pristup pitkoj vodi. „Ako nemamo vodu dobrog kvaliteta, zdravlje se brzo pogoršava.

Velika je oskudica u celom svetu, tako da ovom resursu moramo prići i koristiti ga efikasno. Mora se regulisati rukovanje otpadom, kako toksične materije ne bi kontaminirale vodu. Upravljanju vodom mora se pristupiti na holistički način“, tvrdi ona.

GEO-6, koji se smatra najkompletnijim izveštajem o ovoj materiji, hoće da pruži detaljnu naučnu informaciju, koja služi za primenu nove politike. Sadrži šest odvojenih izveštaja koji objašnjavaju specifične probleme regiona, na koje UNEP deli planetu.

Zapadna Azija i Bliski istok

U ovom regionu, najkritičniji problemi su degradacija tla i širenje pustinje, koji nose posledice po ekonomiju i prirodnu sredinu. Rast stanovištva i stalni konflikti i ratovi su potkopali sposobnost tla da obezbedi vodi i hranu. Velika premeštanja stanovništva su izazvala veliki pritisak na prirodnu sredinu, i upravo izbeglice najviše trpe od ovih efekata.

„Ima tri miliona raseljenih osoba i iza njih ostaju otpad i šut koji takođe zagađuju vodu. To nije njihovom krivicom jer ne računaju na bilo kakve olakšice od vlada. Ljudi u pokretu takođe moraju da se ugreju, i na primer, seku drveće i lože otpad. Mada pažnja treba da bude usmerena ka ljudima, katastrofalne posledice migracijskih ruta takođe su prisutne i za prirodnu sredinu”, tvrdi šefica za nauku UNEP-a.

Latinska Amerika i Karibi

Urbane zone i njihovo stanovništvo nastavljaju da rastu – u 2015. godini, 80% stanovništva regiona živelo je u gradovima. Srednja klasa troši i zagađuje sve više. Pojačava se emisija gasova i kvalitet vazduha u gradovima se smanjuje.

Rast stanovištva i stalni konflikti i ratovi su potkopali sposobnost tla da obezbedi vodi i hranu. 

„Tendencije pretnji po prirodnu sredinu su manje-više iste što se tiče smanjenja šuma, zagađenja vode i vazduha u gradovima, ali klimatske promene pospešuju ove probleme“, objašnjava Dijego Martin savetnik u UNEP-u.

Ovaj organ preporučuje, da se odvoji ekonomski rast od potrošnje resursa.

„Smanjivanje zavisnosti od fosilnih goriva i diverzifikacija izvora energije su važni za region“, kaže izveštaj.

Afrika

Ovaj kontinent je veoma bogat biodiverzitetom. Ipak, njegov prirodni kapital je pod pritiskom urbanizacije, industrijalizacije i rasta stanovništva. Siromaštvo i nedostatak ulaganja pospešuju ekološku krizu u mnogim regionima, što sprečava stanovništvo da koristi prirodne resurse na održiv način“, kaže studija UN-a.

Zagađenje vazduha je jednak problem za prirodnu sredinu i ljudsko zdravlje. Nekih 90% populacije subsaharske Afrike je izloženo ovom zagađenju unutar svojih kuća usled korišćenja čvrstog goriva za kuvanje, grejanje i rasvetu. Svake godine umre oko 600 hiljada ljudi na kontinentu zbog ovog uzroka. Iako je populacija sa pristupom pitkoj vodi porasla sa 64% na 68% između 2005. i 2012. godine, još uvek ima mnogo ljudi koji nemaju pouzdan pristup vodi za piće.  U svom izveštaju, UN preporučuje vladama da poboljšaju svoje oskudno upravljanje prirodnim bogatstvima.

Severna Amerika (Kanada i SAD)

Uslovi prirodne sredine u ovom regionu su poboljšani zahvaljujući primeni odgovorajućih politika, prikupljanju podataka i dobrom zakonodavstvu. Kvalitet vazduha je povećan usled novih tendencija u tehnologijama. Kvalitet vode je veoma dobar u većem delu regiona, mada ima problema sa oskudicom. Mreža zaštićenih zona i dobro rukovođenje pomažu očuvanju biloške raznolikosti.

Uprkos „opreznom optimizmu u regionu“, koji se pokazuje u izveštaju, klimatske promene sve više utiču na ovaj region. Na primer, izveštaj sugeriše, da je globalno zagrevanje povećalo sušu između 15% i 20% u državi Teksas, gde su 2015. godine, razarajuće poplave okončane sa jednom sušom u trajanju od pet godina.

Azija i Pacifik

Ekonomski rast bez presedana, vrši jak pritisak na ekosisteme. Neodrživiv rast potrošačkog modela, pogoršao je kvalitet vazduha (osam od deset najzagađenijih gradova u svetu su u Indiji i Kini). Osim toga, nedostatak vode i produkcija smeća ugrožavaju zdravlje ljudi i prirodnu sredinu. Porast potražnje za fosilnim gorivom i resursima uzrokuje degradaciju sredine i gubljenje raznolikosti. Ovaj region sadrži 60% svetskog stanovništva, sa 4 milijarde ljudi u 2012. dok je za 2050. godinu, projektovano 5,08 milijardi ljudi.

U 2030. godini, srednja klasa će imati 4,9 milijardi ljudi i trošiće sve više. Prehrambene navike se menjaju. Sve veća potrošnja mesa uzrokuje sve veći pritisak na ekosistem regiona. Uništavanje šuma nastavlja se gigantskim koracima. UNEP preporučuje obrasce potrošnje i proizvodnje koji su održiviji, efikasnije korišćenje resursa, i odvajanje ekonomskog rasta od eksploatacije  prirodne sredine.

Evropa

Prirodni resursi se previše eksploatišu. Loš kvalitet vazduha, klimatske promene, nezdravi životni stilovi, i nesklad između društva i prirode sve više utiču na zdravlje ljudi u Evropi.

Loš kvalitet vazduha, klimatske promene, nezdravi životni stilovi, i nesklad između društva i prirode sve više utiču na zdravlje ljudi u Evropi.

Mada je bilo poboljšanja u nekih delovima regiona, zagađenje vazduha je najveći rizik za stanovništvo.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, u 2015. godini, desilo se 500 hiljada preranih smrtnih slučajeva usled ovog problema. I više od 95% urbanog stanovništva je izloženo nivou kontaminacije koji je veći od preporučljivog.

Globalno zagrevanje može da uzrokuje veću oskudicu vode. Smanjenje vode u rekama može da utiče na proizvodnju električne energije.

(El Pais)

Preveo sa španskog: Nebojša Vuković

Izvor:

http://internacional.elpais.com/internacional/2016/05/23/actualidad/1464025553_131307.html