недеља, 30. јун 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Удар на Мали спасава Нигер!?
Савремени свет

Удар на Мали спасава Нигер!?

PDF Штампа Ел. пошта
Игнасио Сембреро   
субота, 09. фебруар 2013.

"Француска нема никаквог интереса у Малију." Председник Француске Франсоа Оланд ово је у протеклом месецу поновио безброј пута. Мали је економски практично потпуно неинтересантан за Француску. Његово главно богатство је злато, које чини 70% његовог извоза. Злато се налази у осам рудника које користе фирме из Јужне Африке, Аустралије и Канаде, а Мали у њима има 20% акција.

Али, Париз има великих рудних интереса у суседном Нигеру, који је у више прилика претрпео штету због нестабилне ситуације у Малију. Да би заштитио руднике уранијума у Арлиту, где је пре 29 месеци Ал Каида отела пет француских техничара, Париз је крајем прошлог јануара послао више десетина војника из својих специјалних снага, како то открива недељник Le Point, а ту информацију је 4. фебруара потврдила и Влада Нигера. Циљ овога је да се спречи напад на рудник, онакав какав су терористи под командом Мохтар Белмохтара извели у јануару на погон за производњу гаса Ин Аменас, на југу Алжира.

Сам Нигер разместио је 5 000 војника из своје малене армије како би спречио да се преко границе дуге 840 километара коју дели са Малијем убаце терористи да би се ту улогорили, или да би одатле побегли на југ Либије. "Али, то је војска које нема ваздушних и електронских средстава да ефикасно контролише ту границу", коментарише један европски дипломата на служби у Нигеру.

Несигурност спречава, на пример, да полицајци из мисије ЕУ (Еукап Сахел), који обучавају безбедносне снаге Нигера, пређу 850 километара дуг пут који раздваја Ниамеј од Агадеза, главног града Таурега.

Иако је једна од најсиромашнијих земаља на свету (заузима 170. место на листи Светске банке), Нигер је четврти светски произвођач уранијума. "Нажалост, интереси у области енергетске безбедности не подразумевају побољшање животног нивоа целине локалног становништва, које је у крањој инстанци законити власник природних добара", указује Хесус Гарсија Луенгос, стручњак за природна добра и један од оснивача  think-tank Reset-a. Управо су зато наоружане групе Таурега (око милион људи од 16,3 милиона колико Нигер има становника), од 2007. до 2009. водиле на северу земље (где су скоро сви рудници) такозвани "рат за уранијум".

Председник Нигера Махмаду Јусеф такође се недавно пожалио у интервјуу ТВ 5 и у дневнику Le Monde. "Од сектора уранијума, једва да добијамо 100 милиона евра годишње. То представља једва 5% нашег буџета; то је недопустиво."

Из рудника у Нигеру који раде вади се 8% светске прозводње уранијума, али кад рудник Имурарен достигне своју пуну производњу, вероватно пре 2020. године, тај проценат ће се повећати. Имурарен ће тада по значају бити друго налазиште на свету, из кога ће се годишње вадити 5 000 тона. Тако ће кроз седам година Нигер доћи на друго место у свету по богатству у уранијуму, који данас представља 60% извоза Нигера.

Француска, бивша колонијална сила, јесте земља са највише нуклеарних централа на свету, готово 58 централа које производе 78% електричне енергије, али свега 17% од укупно утрошене енерегије. "Отуда тај огроман значај уранијума из Нигера за Француску у смислу енергетске безбедности", подвлачи Гарсија Луенгос и додаје: "Француска увози сав уранијум који троши, и више од 30% тога (неких година је то било и 40%) потиче из Нигера. Фигуративно би могло да се каже да свака трећа сијалица у Француској ради захваљујући уранијуму из Нигера", истиче овај истраживач, који је иначе координатор сектора за природна добра Аутономног универзитета у Мадриду.

Преко своје гигантске мултинационалне компаније Арева, у којој држава има 80% акција, Француска користи два главна рудника у Нигеру. У оном у Арлиту има 63% акција, у Акокану 34%, а у Имурарену, који још увек није почео са радом, има 56% акција. Да се овај рудник стави у погон, потребна је инвестиција од 1,2 милијарде евра. У Коминаку, фирми која има концесије у руднику Акокан, десет одсто акција има и шпанска Национална фирма за уранијум.

У жељи да стекну приступ сировинама, Кинези су почели да се појављују у Нигеру од 2007. године. Те године, кинеска фирма China Nuclear International Uranium Corporation (у даљем тексту CNIUC) почела је да користи рудник уранијума Азелик, најмањи у тој земљи. Прошлог лета CNIUC је стекао 10% учешћа у будућем руднику Имурарену. Али, Кина је у предности у вађењу нафте. Од пре годину и по дана China Nartional Petroleum Corporation држи налазиште нафте Агадем (20 000 барела дневно), и то заједно са државом Нигер.

У наведеном интервјуу председник Нигера је као успут рекао да уколико Арева не повећа своја давања Нигеру, Кинезима ће се тако пружити више прилика.

Зато Пекинг није изнео никакву примедбу у Савету безбедности УН кад је одобрио војну интервенцију на северу Малија, како би се одатле истерали терористи који су пре 11 месеци заузели ту огромну територију. "После Француске, Кина је велика сила највише заинтересована за стабилност у том делу Сахела", тврди један европски дипломата акредитован у Нуамеју. "И има среће да Париз брани њене интересе, и та одбрана је неће коштати ни цента."

Превео из El Pais-а Бранислав Ђорђевић  

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер