U usponu je nacionalizam, a ne globalizacija

Četvorodnevna poseta pape Franje Sjedinjenim Državama bila je po svim merilima lični i politički trijumf.

Gužve su bile ogromne, a pokrivenost Svetog oca na televiziji i u štampi,nadmašila je državnu posetu Si Đinpinga, lidera druge najveće svetske sile. Ali, koliko je trajno i relevantno papino slavljenje različitosti, multikulturalizma, inkluzije, otvorenih granica, i sveta praštanja, mira, harmonije i ljubavi, drugo je pitanje.

Na dan kada je papa otišao u Filadelfiju, 48% Katalonaca, u rekordnoj izlaznosti od 78%, dalo je parlamentarnu većinu dvema strankama koje se zalažu za otcepljenje od Španije. Kao i Škoti u Britaniji, Valonci u Belgiji i Italijani u Venetu, i oni žele da žive odvojeno, a ne zajedno.

Dok je papa pozivao Ameriku i Evropu da pruže dobrodošlicu milionima migranata Trećeg sveta, biskup Laslo Kiš Rigo, čija se biskupija prostire preko južnih krajeva katoličke Mađarske, kaže za one koji nadiru u Evropu: „Oni nisu izbeglice. Ovo je invazija. Oni ovde dolaze sa povicima: ,Alahu ekber’. Oni žele da osvajaju“.

Biskup je pozdravio premijera Viktora Orbana, koji je osudio bilo kakvo otvoranje vrata:

,,Sve što se sada odvija pred našim očima preti da ima eksplozivne posledice za čitavu Evropu. Moramo priznati, da je pogrešna imigraciona politika Evropske unije odgovorna za ovu situaciju. Ne treba zaboraviti, da su ljudi koji dolaze ovde, odrasli u drugoj veri i predstavljaju sasvim drugačiju kulturu. Većina nisu hrišćanin, već muslimani… To je važno pitanje, jer Evropa i njena kultura imaju hrišćanske korene”.

Češka, Slovačka i Poljska pridružile su se Mađarskoj u glasanju da se odbace kvote EU za migrante. Pod pritiskom svojih saveznika u Bavarskoj, čak i Angela Merkel ponovo nameće granične kontrole.

Jaka reakcija prema izbeglicama, migrantima i azilantima iz Afrike i islamskog sveta hara Evropom. Marin Le Pen, lider Nacionalnog fronta, najjače partije protiv EU u Evropi, pozvala je Pariz da vrati sve migrante nazad preko Mediterana.

Ovo je bilo rešenje Dvajta Ajzenhauera primenjeno u „Operaciji Vetbek“, kada je naredio generalu DŽozefu Svingu da milion stranaca ilegalno vrati iz Teksasa u Meksiko 1954. godine. Sving je uradio kao što mu je naređeno. Zaista, poziv da se vrate 12 miliona stranaca koji su ovde ilegalno bio je pogonsko gorivo kandidature republikanskog favorita Donald Trampa.

Iza ovog rastućeg otpora ilegalnoj i masovnoj migraciji stoji ljudska priroda – urođena želja pripadnika jednog plemena ili nacije, koji dele zajednički jezik, istoriju, veru, kulturu, tradiciju i identitet, da žive zajedno – i da budu odvojeni od ostalih. Takve težnje su jače od bilo kakvih pisanih ustava.

Možda je koncert globalnog građanskog festivala u Centralnom Parku, na kome je nastupala Bijonse, imao za cilj da se obrati globalističkim uverenjima Baraka Obame, čija je supruga bila prisutna, i pape koji je leteo za Filadelfiju. Ali, u stvarnom svetu, u usponu je nacionalizam, a ne globalizam.

Mada general Dejvid Petreus tvrdi, da Vladimir Putin nastoji da ponovo uspostavi rusku imperiju, ova izjava promašuje suštinu. Da je Putin to hteo, on bi do sada, za 15 godina vlasti anektirao Belorusiju i Ukrajinu, ali nije anektirao ni proruski Donbas.

Putin je nacionalista koji vidi svoju zemlju kao jednu od najvećih svetskih sila i sebe kao zaštitnika ruskog naroda bilo gde. On veruje da Moskva treba da ima svoju Monroovu doktrinu, i da rivalske sile ne bi trebalo da drže vojne baze na pragu Rusije.

Da li je to tako teško Amerikancima da shvate? Kako su se nama sviđale sovjetske trupe i baze u Kastrovoj Kubi?

Kina, koja je batalila svetsku komunističku revoluciju, takođe je sada nacionalistička sila koja teži ka istoj onoj dominaciji u vodama oko nje – na Žutom moru i u Tajvanskom moreuzu, na Istočnom i Južnom kineskom moru – koju su Sjedinjene Države imale duže od jednog veka u Meksičkom zalivu i na Karibima, na Atlantiku i na Pacifiku od Kalifornije do kineske obale.

Što više Kina jača, više će nas potiskivati, kao što smo mi potisnuli evropske sile i britansku mornaricu iz naše hemisfere. Sve dok Kina ima nesuglasice oko teritorije sa Japanom, Vijetnamom i Filipinima, nijedan od njenih zahteva ne predstavlja pretnju vitalnim interesima Sjedinjenih Država. Niti su to ruske akcije vraćanja Krima ili pomaganja proruskim pobunjenicima da postignu autonomiju u istočnoj Ukrajini.

Ono što je danas ugroženo je Novi svetski poredak Buša starijeg, „unipolarni svet“ koji zagovaraju neokonzervativci i Buš mlađi, i svet „zasnovan na pravilima“ Baraka Obame. Rusija i Kina, kao i druge sile u usponu, igraće po svojim pravilima, pravilima 19. i početka 20. veka, po onim pravilima po kojima smo mi Amerikanci postali prva sila na zemlji.

Američke „crvene linije“ treba jasno povući pred našim vitalnim interesima. Zatim, trebali bi da obavestimo svoje prijatelje i saveznike da je njihova odbrana, pre svega, njihova vlastita odgovornost.

Preveo sa engleskog: Nebojša Vuković

(Patrick Buchanan – The American Conservative)