У ваздуху се осећа мирис Трећег светског рата - Запад се не мири са независнoшћу било које државе, била то мала Сирија или велика Русија (I)

Председник Сиријске арапске републике одговарао је на питања специјалног дописника   Комсомолске правде Дарје Асламове.

КП: Велико хвала господине председниче. За мене је велика част и срећа да се сусретнем са Вама... Ситуација у Сирији постаје све опаснија и непредвидљивија. У конфликт се уплиће све више учесника и играча. На пример, ко се сад бори у Сирији? Иран, Либан (имам у виду Хезболах), Русија, Турска, коалиција коју води САД. Кина демонстрира свој интерес. Не брине ли Вас да ће тај конфликт да прерасте у Трећи светски рат. Или је то већ почетак Трећег светског рата?

Башар ел Асад: Прво, ако се говори о проблему, онда треба да се говори и о извору проблема – тероризму. Нема значаја ко се сада меша у сиријска посла, већ је најважније – ко подржава терористе, сваки дан и сат. То је главни проблем. Ако ми то решимо, та збркана слика, како сте је Ви описали, изгубиће значај. Ми можемо да решимо тај проблем. Зато што  је питање, не то које се земље мешају у наша посла, већ то које земље подржавају терористе. Зато што су Русија, Иран и Хезболах наши поуздани савезници и они се овде налазе на легалној основи. Они се боре против терориста, али постоје и друге државе које се мешају управо са циљем подршке терористима. Питање није у броју актера, већ је главно питање – тероризам.

Друго, што се тиче Трећег светског рата. Тај термин се често користи, посебно након недавне ескалације која се тицала ситуације у Сирији. Данас ми гледамо ситуацију сличну Хладном рату, у фази развијања. То је нешто што се појавило сасвим недавно, јер мислим да Запад, посебно САД нису обуставили Хладни рат, чак ни после распада СССР-а.

КП: Да, он се наставља.

Башар ел Асад: Има много политичких позорница у том процесу, а Сирија је једна од најважнијих. Ми посматрамо ескалацију, али је главни циљ – очување америчке хегемоније над светом, не дозволити никоме да буде партнер на политичкој или међународној арени, била то Русија или чак њихови савезници на Западу. Зато се тај мирис рата, којег сте Ви описали као Трећи светски рат, осећа у ваздуху, али то још није директан војни судар. Мада има војну, терористичку и политичку компоненту. Зато сте ви у праву када је реч о Вашем осећају, али Сирија јесте само део тог рата.

ЗАПАД ПОЛАЖЕ НАДЕ У РУШЕЊЕ НАШЕ ДРЖАВЕ

КП: Али Ви сте рекли да је Сирија постала важна позорница тог рата. Схватљиво је – велика сте земља, имате нафту, али нисте Саудијска Арабија. Зашто баш Сирија?

Башар ел Асад: Овде постоји много аспеката. Ако говоримо о регионалном конфликту, Сирија има добре односе са Ираном, а Саудијска Арабија хоће у потпуности да сруши Иран, у сваком смислу, из различитих побуда. Зато они хоће да Сирија окрене леђа Ирану. Зато, јер би рушење Сирије негативно деловало на Иран. Ја тако гледам на то. Запад, посматрајући вишегодишњу сарадњу Русије и Сирије, полаже наде на то да ће рушење Сирије такође негативно да утиче и на Русију.

Али, има још нешто – историјска улога Сирије. Вековима, Сирија је била извор геополитичке динамике на Блиском истоку. Зато је контрола над Сиријом, још у време фараона, пре Христа, била изузетно важна. Због Сирије су се навикли да се туку и фараони, и Хетити. То је историјска основа. Пошто је Сирија згодно лоцирана на Средоземљу, и овде се провлачи линија раздвајања различитих култура. Ето зашто је контрола над Сиријом важна за контролу над читавим регионом.

И зато, јер је Сирија независна држава, а Запад се никада неће помирити са независношћу било које државе, небитно да ли је то мала Сирија или велика Русија... У чему је њихов проблем са Русијом? Зато што она штити своје право да каже „да“ или ,,не“. А Запад хоће да се њему стално повлађује. Такав је и проблем Сирије са Западом.

КП: Неки западни медији тврде да је рат у Сирији постао директан конфликт између Русије и САД? Ви сте сагласни са тим?

Башар ел Асад: Да, из једноставног разлога. Када сам Вам на самом почетку рекао да је ствар у тероризму, ево шта сам имао у виду. Русија хоће да се бори против тероризма, не само због Сирије, и не само због саме Русије. Она се бори за читав регион, за целу Европу, за цео свет. Руси схватају, да тероризам постојано расте, још од тих времена када су Американци, још од рата у Авганистану, раних осамдесетих, до данашњих дана, уверени да је тероризам добитна карта која се увек може бацити на сто. Можете је држати у џепу, и кад затреба, извадити. Зато говоримо о различитим идеологијама, о различитим приступима. Ето зашто је руско-амерички конфликт природан, чак и ако међу вама има дијалога, ви говорите о различитим стварима.

О УЛОЗИ ТУРСКЕ И ИЗРАЕЛА

КП: У региону се појавио нови играч. Какво је Ваше мишљење о улози Турске у рату?

Башар ел Асад: То није интервенција, то је инвазија. То мешање је инвазија, небитно је да ли су шчепали мали или велики комад сиријске територије. То је инвазија насупрот свим међународним законима, моралним нормама и против суверенитета Сирије. Турци маскирају своје праве намере и труде се да се оправдају јер су подржавали Исламску државу и Ал Нусру.

КП: А Ви мислите да они сада не подржавају?

Башар ел Асад: Не, они до данас подржавају, али су дошли са речима – ми се боримо са Исламском државом.

КП: То је смешно када Турци говоре како се тобоже боре са Исламском државом коју су сами и направили.

Башар ел Асад: Апсолутно тачно. Они су створили Исламску државу, обезбедили јој позадинску подршку, и они су им омогућили да продају нашу нафту преко њихове територије, уз учешће Ердогановог сина и његовог блиског окружења. Сви су они били повезани са Исламском државом.  Цео свет зна о томе. Али, у вези са инвазијом на Сирију, они су прозборили о новим умереним снагама које у ствари имају исте корене као и Исламска држава. Оне су израсле из ње. Турци убеђују, да су они победили Исламску државу уз помоћ својих бомбардовања, трупа и локалних умерених снага. Заправо, они су једноставно предали контролу над територијама од Исламске државе тим снагама које су сами подигли. Али, то је једноставно игра за цео остали свет. Циљ Ердогана је подржати Ал Нусру у Сирији. И он жели, имам у виду Ердогана, да одигра своју улогу у будућој Сирији, и небитно, какву улогу. Он осећа да се последњих година нашао у изолацији због односа са Исламском државом.

Идеологија Ердогана је мешавина идеологије Муслиманске браће са њиховим екстремизмом и насиљем и његових маштања о новом султанату. Мешавином тих двеју идеологија он је одлучан да успостави контролу над регионом. Ето зашто он подржава Муслиманску браћу у свакој држави, укључујући Сирији.

КП: Може ли Русија да сарађује са Турском?

Башар ел Асад: На руско-турске односе гледам позитивно. Мада Русија и Турска имају различите погледе и различите позиције. Русија базира своју политику на међународном праву, на уважавању суверенитета других земаља и на свести о претњи распростирања тероризма у целом свету. А Турска не уважава суверенитет Сирије и подржава терористе. Ми видимо две различите крајности које противрече једна другој. Али, то ново зближавање између Турске и Русије  јесте наша једина нада да Русија може да измени турску политику. И ја сам  уверен да је то први циљ руске дипломатије у односу на Турску ових дана – тежња да се умањи штета коју је Турска учинила Сирији. Надам се да их Руси могу убедити да обуставе подршку терористима и токове новца и плаћеника преко турске границе.

Мислим да је то мудрост руског руководства јер оно жели добре односе са турским народом. И то је сасвим исправно.

КП: Мени је врло чудно да Исламска држава са својом идеологијом никада не прети Израелу, и Израел њој никада не прети. То делује као неки споразум између њих – можда то није пријатељство, већ неутралност. Зашто је то тако? И каква је улога Израела у овом рату?

Башар ел Асад: Не само Исламску државу, не само Ал Нусру, већ сваког терористу са аутоматом у рукама који убија и руши Сирију, Израел подржава. Некада Израел то ради индиректно, предајући тајне информације терористима, а некад директном интервенцијом, када гађа позиције сиријске армије. Зашто? Зато што Израел гледа на Сирију као на непријатеља. И за њих, свако слабљење државе, армије и друштва Сирије, онемогућава да се креће напред мировни процес чија је цена враћање окупиране Голанске висоравни. Тако, за њих, када је Сирија заузета нечим другим, она не може да се бави Голанском висоравни и мировним процесом. Она не може ништа да учини да би повратила своју земљу. И зато Израел подржава сваког терористу, и нема никаквих противречности између Израела и било које организације, попут Ал Нусре, Исламске државе, или било које групације повезане са Ал Каидом.

ЖИВОТ У УСЛОВИМА ДЕЛИМИЧНЕ МОБИЛИЗАЦИЈЕ

КП: Путовала сам Сиријом. Ваша армија је искрвавила, то је очигледно. Али, са друге стране, када видим кафиће у Дамаску, испуњене младим мушкарцима, који од јутра пију кафу, питам себе – ко су ти млади људи? Мени кажу – то су студенти. После видим фитнес клубове са младим мушкарцима који показују мишиће. Шта они тамо раде? Пошаљите их све на фронт! Не разумем, зашто нема свеопште мобилизације за фронт, као што смо ми урадили током Великог отаџбинског рата (Другог светског, прим. преводиоца)

Башар ел Асад: Ми сад имамо делимичну мобилизацију. Зашто делимичну? Зато што општа мобилизација значи да свако треба да ратује. То значи – нема студената, нема предавача на универзитету, нема учитеља у школама, нема радника у фабрикама, нема зидара ни возача, и сви су дужни да раде искључиво за владу. Све постаје део рата. То је нормално када рат траје неколико недеља или неколико месеци, али за рат који траје већ шест година, то значи парализу друштва и парализу државе.  Не можете да добијете рат са парализованим друштвом. И зато морате да имате баланс између рата и основних потреба друштва – универзитета, болница, социјалних услуга. Ето зашто је, са нашег гледишта, тај баланс животно важан.

КП: Мада не разумем арапски, када гледам вашу телевизију, мени се чини да је у земљи мир. Врло се мало говори о рату. Има спортских преноса, дечијих и школских емисија. Кажем себи – Боже! Чујем експлозије граната у граду, али као да се ништа не дешава. Мени се чини, то прелази све границе. Ако хоћете да побудите патриотизам код људи, треба им рећи – ,,Људи! Водимо овде велики рат!” Тако треба да поступа свака земља.

Башар ел Асад: Медији нису отргнути од стварности, али ми морамо да имамо баланс између потребе да показујемо реалан живот, и давања људима могућности обичног, макар не и потпуног нормалног живљења. Природно, имамо различите погледе на медије, зато што средства масовног информисања имају различиту перцепцију стварности. Ако ми не наставимо да живимо, онда ће нас терористи победити, јер то је њихов циљ.

КП: Ми смо имали слично искуство током Великог отаџбинског рата. Градови су опустели, остале су само жене, мушкарци су били на фронту. Навешћу пример моје породице. Четири старија брата мог оца су отишли на фронт, а он је напустио школу са тринаест година и отишао у фабрику да прави бомбе. У то време, то је било нормално. Ми не би никада победили у том рату, да сви мушкарци нису отишли на фронт.

Башар ел Асад: Али, када говоримо о рату, рат није само фронт. Он дотиче све сфере живота. Велики део нашег рата није само тероризам. Ми имамо и паралелни рат. То је економски рат. Ми смо под ембаргом. Ми морамо да учинимо све да се окреће точак наше привреде. Ето зашто треба да усмеримо све наше напоре на живот. Јер без тог нормалног живота, нама стаје сва привреда. Ако се сви склоне у куће због рата, ми ништа нећемо производити.

Крај првог дела

Превео са руског: Небојша Вуковић

Извор: http://www.kp.ru/daily/26594/3609876/