.jpg)
| Savremeni svet | |||
U mislima nam Gruzija |
 |
 |
 |
| petak, 19. septembar 2008. | |
|
Bilo da je bila isprovocirana ili da je rezultat hvatanja u klopku, ludorija predsednika Sakašvilija je već SAD koštala milijardu dolara, a da račun još nije zatvoren. Ali to je samo u novcu. Sakašvili je promenio svet onako kako ni on ni Zapad nisu mogli ni da sanjaju. Ako sada postoji ikakav način da se ukroti Putinova Rusija, teško da će se to desiti putem delovanja zapadnih vlada, već pre tako što bi kapital počeo da napušta Rusiju, a cene energije nastavile svoje strmoglavo (o)padanje. Bušova administracija je već potrošena moć, bez mnogo kredibiliteta. Samo nova administracija može nastaviti politiku koja će imati koherentnost, smisao i međunarodnu podršku. Novi predsednik će morati da se ponese i sa problemima koji su nastali nakon sukoba u Gruziji (1), uključujući energetsku politiku u Centralnoj Aziji i politiku moći u NATO. Nakon sukoba na Zakavkazju, energetska situacija u regionu radikalno se promenila. U Gruziji će, čak i ako Sakašvili opstane – što je, čini se, dovedeno u sumnju i za šta će biti potrebna ogromna pomoć sa Zapada – nailaziti na nepresušno neprijateljstvo od strane Moskve. Moskva je nekada bila preslaba da bi sprečila izgradnju naftovoda Baku-Tbilisi-Čejhan, energetskog koridora koji bi povezivao Istok sa Zapadom. Ali ideja da bi investitori mogli da ulože milijarde dolara u novi gasovod iz centralne Azije preko Kavkaza, i to pre nego što se poprave odnosi između Gruzije i Rusije, opire se čak i mašti. U svakom slučaju, malo je verovatno da će gas iz Turkmenistana i drugih centralnoazijskih zemalja ka Zapadu proći kroz Gruziju. Gruzija se može pokazati kao suviše gorka lekcija. Pritisak iz Moskve mogao bi značiti da će taj gas za Zapad ili za Tursku ipak prolaziti kroz Rusiju. Uz ovu promenu na energetskoj karti, ozbiljan udarac pretrpeo je NATO: širenje alijanse je stiglo na opasno raskršće. Davanje izgleda za članstvo krajem godine Gruziji ili Ukrajini bi ove zemlje pre oslabilo nego ojačalo. One bi se nalazile pod stalnim ruskim pritiskom, što bi moglo da ugrozi jedinstvo Ukrajine ili stabilnost Gruzije. Sem toga, mala je verovatnoća da bi se moglo doći do konsenzusa po pitanju njihovog učlanjenja. Turska, na primer, nema mnogo iluzija u vezi sa Putinovom Rusijom. Ali gruzijski rat je bacio senku sumnje na punu saradnju Turske sa SAD u pitanjima koja se tiču Rusije ili širenja NATO. Turskoj se nije dopala prekomerna intervencija Rusije u Gruziji, ali ne gaji ni neke preterane simpatije prema Sakašvilijevoj Gruziji. Turci su sve skeptičniji prema načinu na koji Amerika vodi svoju spoljnu politiku, i ne zanima ih da započnu neku papazjaniju sa Rusijom. Rusija im je glavni trgovinski partner i snabdevač ogromnog dela uvozne energije (ove godine u vrednosti od oko 50 milijardi dolara). SAD su izrazile nezadovoljstvo izborom koji je Turska napravila u pogledu svojih snabdevača energijom – a to su Iran i Rusija – ali do sada nisu umele da Ankari daju realan predlog na koji način da ih nadomesti. A Turska će zaraditi u svakom slučaju, dolazila energija kroz Gruziju ili kroz Rusiju. Turci će ostati privrženi NATO, ali su odnosi sa Rusijom za Ankaru pitanje realpolitike – a ne pitanje savezništva – osim u slučaju da Rusi napadnu članicu NATO. Najveća je verovatnoća da bi Turska, i još neke zemlje, tražila načine da odloži moguću ponudu članstva Gruziji i Ukrajini. Druga međunarodna institucija, Evropska unija, takođe je osetila gruzijski sukob. Mada EU trpi ozbiljne napade od strane mnogih segmenata SAD i Evrope zbog svoje kukavičke reakcije na drsko ponašanje Rusije u Gruziji, ona i dalje ima realnu moć da uradi nešto značajno za Ukrajinu i Gruziju. Konkretno, da započne ozbiljan proces prijema tih zemalja u Evropsku uniju. Ne može se ne biti skeptičan u vezi s tim da li je EU i zaista spremna da uradi tako nešto. Unija ima praktičnu moć da učini nešto po pitanju ruskog ponašanja, a da li će oni to ozbiljno i pokušati ili ne, ostaje da se vidi. Mada, Rusi su vešto stvorili tenzije između ‘stare’ i ‘nove’ Evrope. Što se Amerike tiče, Bušova administracija će i dalje nastaviti da plaća Sakašvilijev sukob sa Rusima i da Gruziji pruža jaku moralnu podršku. Ali sa finansijskim sistemom koji je u raspadu, pisanijama o kontroverznim stvarima u poslednjih par meseci bivanja na vlasti Administracija neće daleko dogurati. Mada će sledeći predsednik imati mnogo spoljnopolitičkih izazova, pospremanje za sukobom u Gruziji zahtevaće što hitnije posvećivanje. Najvažnije od svega, SAD i njeni saveznici moraju kreirati efikasnu politiku prema Rusiji. Moraće da raščiste odnose sa ljutitom i međunarodno remetilačkom Rusijom, a da pritom ne ostanu bez podrške iste te Rusije u urgentnim stvarima kao što su zaustavljanje iranskog nuklearnog programa ili energetsko snabdevanje. Ljuti slogani i sitna praskanja neće upaliti. Morton Abramovic je bivši predsednik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir i stariji član The Centuru Foundation. (16.09.2008 The National Interest)
|
Od istog autora
Ostali članci u rubrici
- Izbori u SAD - raskid sa liberalnom agendom
- Trampova pobeda i smrt mejnstrim medija na zapadu
- Ideologija Donalda Trampa
- Islamski svet na pragu ujedinjenja zbog izbora Trampa i opasnosti od radikalnog cionizma
- Pola veka kineskog otvaranja - bilansi i perspektive
- Ekonomska obećanja Donalda Trampa - šta čeka Sjedinjene Države, a šta ostatak sveta
- Trampova pobeda nije kraj srpskih problema u odnosima sa SAD, ali lakše će da se diše
- BRIKS ne treba zanemariti
- BRIKS između mita i realnosti
- "Svetski ujgurski kongres" u Sarajevu - suze za kineske Ujgure i ni reči o Gazi. Kako američki interesi preko noći teroriste prekrajaju u "borce za slobodu"
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
