субота, 23. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Турска у Босну враћа суптилнију верзију отоманске империје
Савремени свет

Турска у Босну враћа суптилнију верзију отоманске империје

PDF Штампа Ел. пошта
Мајкл Бирнбаум   
уторак, 02. април 2013.

(Вашингтон пост, 24. март, 2013)

Сарајево, Босна - Турска је освојила Балкан пре пет векова. Сада се турска сила враћа „мирнијим начинима“.

Турске инвестиције су се прошириле Балканом, чак и у Хрватској и Србији у којима већина хришћанских становника сматра да су султани из Константинопоља окупатори, а не ослободиоци. Турска је такође помогла, у виду посредника, да се одрже преговори између бивших љутих непријатеља на Балкану. Ово присуство, које је све веће, омогућило је Турској да прошири свој утицај у Европи у време када се изгледи земље да се придружи Европској Унији чине проблематичним. 

„Турски лидери раде на новој Отоманској империји која је суптилнија“, каже Амир Зукић, шеф бироа турске анадолијске новинске агенције са представништвом у Сарајеву, које се недавно, за неколико месеци, проширило. „Турска, бивша регионална сила, покушава да се врати на спектакуларан начин“.

Турско присуство у Босни је углавном било притајено више од 40 година, током којих је ова балканска земља била део комунистичке Југославије, која није била пријемчива за турски религијски и историјски утицај. Али средином 90-их, пошто се Југославија распала, Турска је почела да помаже муслиманима који су чинили половину становнишва Босне. Од тада турско финансирање је помогло да се изврши реконструкција монументалних споменика из отоманске ере који су били мета етнички мотивисаног разарања.   

Сада је тешко не уочити турски културни утицај. Турски званичници често посећују Сарајево. Нова, велика турска амбасада се гради у близини „алеје снајпера“, коридора којим су се, током трогодишње опсаде главног града током рата, босански муслимани борили да обављају своје свакодневне послове, док су на њих српски снајперисти, који су били позиционирани на оближњим брдима, отварали ватру. Рекламе на билбордима нуде путовања до Истанбула за еквивалентних 74 долара. А ове године барокна сапунска опера која је базирана на животу Сулејмана Величанственог, владара Отоманске империје током 16. века, приковала је за кауче Босанце током суморне зиме.    

Размена студената

Највећа испостава у Босни су два турска универзитета које углавном похађају турски студенти.

На Међународном сарајевском универзитету студенти који кроче кроз главна врата осунчане зграде, која је отворена пре две године, морају да прођу испод пажљивог ока султана Мехмеда Освајача, отоманског владара који је увео ислам у Босну 1463. Приватни универзитет финансира турски бизнисмен који је близак са политичком партијом турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана. Школа је почела са радом 2004. и нарасла је на 1500 студената. Нова зграда би имала капацитет за 5000 студената.

Ч

Часови се одржавају на енглеском и постоји западни наставни програм који се базира на прагматичним предметима као што су бизнис и инжењеринг. Али и турски и босански студенти се слажу да их је привукла културна размена. Свака група мора да научи језик друге.

Руководиоци су јасни по питању амбиција које школа има.

“Турци су привучени да дођу овамо зато што верују да ће Босна, са свим њеним проблемима, постати чланица Европске Уније пре Турске и они ово виде као мост између две земље“, каже Мухамед Хаџиабдић, заменик ректора школе, који је босански муслиман.

"Турски народ воли Босну“, каже он. „Она је европска држава, али се у њој осећају као код куће, мирис, култура је препознатљиво турска“.

Босански студенти посматрају растућу турску економију са занимањем, званични ниво незапослености у њиховој земљи прошле године износио је 46 процената, далеко више него у Турској. Многи од турских студената, који чине 65 процената студената, кажу да су они ту због укуса слободе, далеко од пажљивих очију њихових породица код куће. Неки кажу да планирају да остану у региону и да развију бизнис.

“Од када сам био мали желео сам да отпутујем у страну земљу. Желео сам да научим страни језик“, каже Фатих Селџук, деветнаестогодишњак, студент прве године из Измира у Турској. „Босна је била у Отоманској империји, тако да је слична Турској. Мој отац ми је рекао да би требало да одем у Босну и Херцеговину зато што је словенска, али је и муслиманска“.

Друга турска школа у Сарајеву, Међународни Бурк универзитет отворен је 2008. и повезан је са Фетулахом Гуленом, утицајним муслиманским свештеником који води међународни религијски и едукативни програм у Пенсилванији.

Званичници на Бурку такође говоре о својој жељи да се ојачају везе између Турске и Балкана. Студенти који похађају ову школу су тенденциозно више религијски конзервативни, али као и на Међународном сарајевском универзитету наставни план је секуларан.

Другачији пут у Европу

Турска експанзија у региону потиче из дугогодишњег сна земље да постане чланица ЕУ који се чини удаљеним. Западне европске силе, посебно Немачка, су забринуте да би Турска са својих 74 милиона становника могла да преплави Европу својим грађанима који траже посао. Поједини званичници се питају да ли је, већинским делом муслиманска земља, уопште европска.

Али Босна је смештена унутар Европе - упркос томе што је стари део Сарајева крцат продавницама и вековима старим фасадама које подсећају на Истанбул. Поједини аналитичари тврде да све веће турско присуство у европским регијама које су једном биле део њене империје јесте један од начина да се надокнади то што је Турска искључена из ЕУ.    

Растући утицај Турске узнемирио је поједине босанске Србе, који одржавају паралелну владу у Босни под комплексним системом који је диктиран мировним преговорима из 1995. Званичници из паралелне владе су се жалили да муслимански део Босне потпада под утицај бивше империјалне силе.

“За исламисте повратак Турске на Балкан представља испуњење њихових амбиција, али за многе Србе и такође за многе Хрвате њихова национална борба из 19. века им је још увек у мислима“, каже Есад Хечимовић, уредник информативног програма на ОМТ приватној ТВ станици, која емитује сапунску оперу базирану на Сулејмановом животу.

Ипак, чак су и Србија и Хрватска оберучке прихватиле турске инвестиције. Турска је трећи по реду инвеститор у медитеранску Хрватску у прва три квартала 2012, а Ердоган настоји да оствари блиске везе са Србијом, дугогодишњим ривалом. Турске дипломате такође су подстакле преговоре између српских и босанских влада.

Залагања на Балкану су омогућила Турској ново место за економски раст пошто се ухватила у коштац са етничким насиљем које је преплавило суседну Сирију. Тамо различите нације, које су такође некада биле део Отоманског царства, прете да се међусобно потпуно униште – развој догађаја који је сличан са оним што се догодило Југославији.

Многи на Балкану сматрају да су они само пука тачка на путу којим Турска шири своје циљеве.

“Они су велика регионална сила", каже Хајрудин Сомун, бивши босански амбасадор у Турској. “Балкан је одувек био њихов пут за освајање Европе. Они морају да прођу овуда“.

Мајкл Бирнбаум је постао извештач Вашингтон поста из Берлина у јануару 2011, након што је две и по године покривао едукацију за новине из Вашингтона. Он је пратио арапско пролеће из Либије, Египта и са других подручја на Средњем истоку. Он је такође радио за Питзбург Пост-Газете. Бирнбаум поседује диплому из историје немачке коју је стекао на универзитету Јејл. Одрастао је у Чикагу.

Са енглеског превео: Владимир Јевтић 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер