Tihi rat u Ukrajini

Da tihi rat u Ukrajini besni već mesecima potvrđuje zauzimanje dva sela u Donbasu kod grada Gorlovke od strane ukrajinskih snaga. Skoro u isto vreme specijalne jedinice Luganske Narodne Republike su neutralisale grupu ubačenih ukrajinskih diverzanata. Zauzimanje dva sela kod Gorlovke bilo je praćeno nasiljem nad stanovništvom i opštom pljačkom i to skoro sve na očigled OEBS-a i njihovih posmatrača. Američki izaslanik Kurt Volker poziva na rat kada kaže da želi celovitu Ukrajinu. On pod tim podrazumeva da se Donbas i Krim vrate pod kontrolu Kijeva ali pri tome nije pružio nikakve bezbednosne garancije da će stanovništvo biti pošteđeno bilo kakvih represivnih mera i odmazde. Osim toga on govori o naoružavanju samo jedne strane a to opasno vodi u sukob širih razmera.

U Beogradu su se pre nekoliko dana po drugi put susreli specijalni izaslanik Stejt Departmenta Kurt Volker i predstavnik Rusije Vladislav Surkov. „Vol Strit DŽurnal“ piše da bi se u Donbasu razmestilo 20 000 vojnika ne Ujedinjenih Nacija već OEBS-a što znači da bi vojnici bili iz evropskih zemalja. Predsednik Ukrajine Petro Porošenko ističe da se među vojnicima nikako ne smeju naći ruski vojnici. Ruski ministar inostranih poslova s druge strane je izjavio da bi broj od 20 000 predstavljao okupaciju i da bi nakon toga ukrajinski predsednik mogao sasvim komotno da izbegava obaveze preuzete iz Minskog sporazuma.

U svetlu „rata sa ambasadorima“ između Srbije i Ukrajine kada su obe zemlje povukle svoje ambasadore na konsultacije pregovori u Beogradu čini se da vraćaju Srbiji međunarodni položaj i značaj ali na žalost ovdašnja vlast gotovo da nikakvu pažnju ne posvećuje ovim pregovorima iz autoru potpuno nepoznatih razloga što je šteta i veliki gubitak za Srbiju.^[1]“  Američki i ruski izaslanici za ukrajinsku krizu trebalo bi danas ponovo da se sastanu u Beogradu kako bi razmotrili raspoređivanje mirovnih snaga UN u istočnom delu Ukrajine u nastojanju da pokrenu zastali mirovni proces dogovoren u Minsku, a lista spornih pitanja je duga — uključujući šlemove, pancire i oružje.

Biće to treći susret specijalnog predstavnika Stejt departmenta SAD za Ukrajinu Kurta Volkera i ruskog izaslanika Vladislava Surkova, a drugi u Beogradu. 

Američki mediji tvrde da će Vašington predložiti dolazak 20.000 „šlemova“, pri čemu „Volstrit džurnal“ piše da bi mirotvorci došli pod pokroviteljstvom OEBS-a, a ne UN, što znači da bi to bili vojnici iz evropskih zemalja.

Istovremeno, u Kijevu su kategorički protiv toga da ruski vojnici budu među „plavim šlemovima“, navode beogradske „Novosti“.

S druge strane, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov objašnjava da bi dolazak 20.000 „plavih“ u Donbas zapravo bila okupacija posle čega ukrajinski predsednik Petro Porošenko ne bi ispunio nijedno obećanje ni obavezu iz Minska.

Zamenik komandanta korpusa Donjecke narodne republike Eduard Basurin ističe da OEBS nema mandat da šalje naoružane mirotvorce, a njihovim posmatrači mogu imati samo pancire i šlemove, ali ne i oružje, navode „Novosti“.

Inače, SAD i Ukrajina su odbacile nacrt rezolucije Saveta bezbednosti koje je podnela Rusija početkom septembra a kojom bi bili raspoređeni mirovnjaci kako bi zaštitili posmatrače iz OEBS-a na istoku Ukrajine.

Volker je ranije naveo da SAD žele da ta misija učini više i da nadzire čitavo područje konflikta, kao i da žele da obezbede da se naoružanje povuče.

To bi, rekao je on, omogućilo da se uspostavi dovoljan nivo bezbednosti kako bi napredovala primena sporazuma iz Minska koji je već dugo u blokadi.

Podsetimo, Volker je rekao da je već imao dva sastanka sa svojim partnerom Vladislavom Surkovim, za koga je rekao da je veoma pametan, ozbiljan pregovarač. 

„Videćemo da li možemo postići napredak“, objasnio je specijalni predstavnik Stejt departmenta.

Volker i Surkov su se ranije sastali u Minsku 21. avgusta i 7. oktobra u Beogradu.

Blumberg je ranije najavio da će se oni sredinom ovog meseca sastati radi „razgovora o principima“ kako bi videli da li mogu da se dogovore kako će mirovne snage izgledati.