Svet na rubu rata

Nije dovoljno voditi računa o današnjim izazovima, treba prognozirati buduće

U SAD formirala se klasifikacija ratova, koja uključuje tradicionalne i netradicionalne ratove. Početkom HHI veka, američki teoretičari su predložili da se ona dopuni sa hibridnim ratom. Njemu oni pripisuju akcije iz perioda kojeg nije moguće u čistom obliku uvrstiti niti u mir, niti u rat.

U domaćoj nauci i praksi, prisutan je promišljeniji pristup klasifikaciji savremenih oružanih konflikata. On uzima u obzir veću količinu obeležja. Za to vreme, u međunarodnim i domaćim zvaničnim dokumentima, nema definicije rata. U vojnoj doktrini Ruske Federacije, rat je forma rešavanja međudržavnih ili unutardržavnih protivrečnosti uz primenu vojne sile.

Nastavlja se aktivna diskusija oko preciziranja samog pojma. Neki naučnici i specijalisti se pridržavaju klasičnog tumačenja. Drugi predlažu da se radikalno preispitaju pogledi na sadržaj i suštinu termina „rat“, smatrajući da oružana borba nije njegov obavezni atribut. U sadašnje vreme, mogu se susresti takva određenja kao što su informacioni, ekonomski, hibridni rat i mnoštvo drugih varijanti.

Generalštab ukazuje dužnu pažnju prosuđivanju datog problema. 2016. godine, bila je organizovana rasprava o suštini pojma „rata“ u savremenim uslovima. Ovo pitanje se razmatralo na zasedanju sekcije naučnog saveta pri Savetu za bezbednost. Tokom diskusije formiran je zajednički stav o neophodnosti analize karakterističnih crta i osobenosti savremenih oružanih konflikata, i otkrivanja tendencija njihovog javljanja i razvijanja.

Hibridni rat je zamenio beskontaktni

Ovakvi konflikti sa kraja HH i početkom HHI veka, razlikuju se jedan od drugog po sastavu učesnika, upotrebljenom oružju, formama i načinima delovanja trupa. U isto vreme, oni ne prekoračuju opšti sadržaj rata, a uključuju, kao sastavne delove, različite vidove borbe – i neposrednu oružanu borbu, i političku, diplomatsku, informativnu i druge. Sada su se pojavile nove crte. To je promena međusobnog odnosa doprinosa jednog ili drugog vida borbe u opštem političkom uspehu rata, pretežna nadmoć jedne od strana u vojnoj snazi ili ekonomskoj moći.

Savremeni konflikti karakteristični su po nizu osobenosti.

Iskustvo operacije NATO-a u Jugoslaviji, započevši epohu takozvanih beskontaktnih ili distancionih ratova, nije steklo opštu rasprostranjenost. Razlog je objektivan – na postizanje ciljeva rata nadovezuju se ograničenja geografskog, a takođe i ekonomskog karaktera. Faktor cene naoružanja i rata u celini, počeo je da igra važnu ulogu u izboru načina vođenja vojnih dejstava.

Suštinska osobenost jeste sve veća primena najnovijih robotičkih kompleksa i bespilotnih aparata različite namene i dejstva.

Pojavile su se nove forme upotrebe raznovrsnih snaga i sredstava. Na primer, tokom operacije u Libiji, istovremeno je bila stvorena zona bez letenja, izvođena pomorska blokada u kombinaciji sa zajedničkim dejstvima privatnih vojnih kompanija iz država članica NATO-a, i naoružanih formacija opozicije.

U koncepcijama armijâ vodećih država, sticanje informativne nadmoći objavljeno je kao neizostavan uslov za borbena dejstva. Za rešavanje ovog zadatka koriste se sredstva masovnog informisanja i socijalne mreže. Istovremeno, pokreću se snage i sredstva informativno-psihološkog i informaciono-tehničkog delovanja. Tako su u konfliktima na Bliskom istoku prvi put široko izašle na videlo mobilizacijske mogućnosti socijalnih mreža.

Očigledan primer korišćenja hibridnih metoda postao je konflikt u Siriji. U njemu su se istovremeno primenjivala tradicionalna i netradicionalna dejstva, kako vojnog tako i nevojnog karaktera.

U prvoj njegovoj etapi, unutrašnje sirijske protivrečnosti bile su transformisane u oružane nastupe opozicije. Potom im je, uz podršku inostranih instruktora i aktivnu informativnu pratnju, bio dodat organizovan karakter.

Kasnije, u borbu sa vladinim trupama stupile su terorističke grupacije koje su snabdevane i usmeravane iz inostranstva.

SAD i države NATO-a aktivno uvode hibridna dejstva u praksu na međunarodnoj areni. U velikoj meri, to je uslovljeno time što takva varijanta dejstva ne potpada pod definiciju agresije.

Kombinovanje takvih metoda steklo je u zapadnim medijima ime „hibridni rat“. Ipak, korišćenje tog termina kao ustaljenog za sada je prerano.

Nova percepcija uobičajene reči

Analiza ukazuje na niz tendencija koje svedoče o transformaciji oružanih konflikata s početka HHI veka. Danas je očigledno brisanje granice između stanja rata i mira. Naličje hibridnih dejstava postaje nova percepcija mirnodopskog vremena, kada se vojne ili druge otvorene nasilne mere protiv jedne ili druge države ne primenjuju, ali se njihova nacionalna bezbednost i suverenitet nalaze pod pretnjom i mogu biti narušeni. Širi se spektar uzroka i povoda za korišćenje vojne sile, koja se sve češće primenjuje za obezbeđivanje ekonomskih interesa država, pod parolom zaštite demokratije ili usađivanja demokratskih vrednosti.

Naglasak u sadržaju metoda borbe pomera se ka širokoj primeni političkih, ekonomskih, diplomatskih, informacijskih i drugih nevojnih mera, uz uključivanje protestnog potencijala stanovništva.

Nevojne forme i sredstva borbe profitirali su od neviđenog tehnološkog razvoja i stekli su opasan, i ponekad nasilnički karakter.

Njihovo praktično primenjivanje može da izazove kolaps u energetskoj, bankarskoj, ekonomskoj, informacijskoj i drugime sferama života države. Za primer se mogu navesti rezultati sajber napada na objekte energetske infrastrukture u Iranu 2015. godine.

Analiza karakterističnih crta, osobenosti i tendencija razvoja savremenih konflikata pokazuje da svi dele zajedničku osobenost – korišćenje sredstava vojne prinude. Pri tome, u nekim konfliktima, to je skoro klasična oružana borba, kao u dva rata SAD protiv Iraka ili tokom operacije NATO-a protiv Jugoslavije. U drugim konfliktima, kao u Siriji, jedna strana je vodila oružanu borbu u formi antiterorističke operacije, a protivnik preko dejstava ilegalnih neregularnih oružanih formacija i terorističkih struktura. Tako, osnovni sadržaj ratova u savremenom dobu i doglednoj perspektivi ostaje pređašnji. A njihova osnovna odlika je postojanje oružane borbe.

Pri tome, pitanje određenja suštine rata nije zatvoreno, ono je aktuelno i traži stalno ispitivanje i pažljivu razradu.

Precizne mere

Glavna od njih ostaje pređašnja – zajamčeno odbijanje moguće agresije prema Ruskoj Federaciji i njenim saveznicima sa bilo kog pravca. Pritom, u mirnodopsko vreme, tokom izvršavanja mera strategijskog obuzdavanja, neophodno je da se obezbedi neutralizacija pretnji po bezbednost zemlje sa osloncem na sile i sredstva sa kojima se raspolaže. U tom pogledu raste uloga i značaj prognoziranja vojnih opasnosti i pretnji, koja se svrsishodno realizuju skupa sa procenom ekonomskih, informacijskih i drugih izazova.

Usavršavanje mogućnosti oružanih snaga realizuje se posredstvom uravnoteženog  razvoja svih vidova i rodova snaga, usvajanjem preciznog oružja i savremenih sredstava veze, izviđanja, automatizovanog upravljanja i REB-a (radio-elektronske borbe, prim. prevodioca). Dan-danas odvija se sveobuhvatno opremanje raketnih trupa strategijske namene sa savremenim kompleksima. U flotu ulaze nove atomske podmornice sa balističkim i krstarećim raketama bez premca u svetu. Aktivno se modernizuju avioni strategijske avijacije, naši legendarni avioni sa raketama – Tu-160 i Tu-95MS. To omogućava da se do kraja 2020. godine, postigne opremljenost strategijskih nuklearnih snaga savremenim naoružanjem u celosti do 90%. Udarni potencijal preciznog oružja u oružanim snagama biće povećan za četiri puta, što će omogućiti da se osigura bezbednost Rusije duž celog perimetra granica. Udeo savremenog naoružanja i vojne tehnike 2021. godine, u kopnenim trupama, dosegnuće ne manje od 70%. U vazdušno-kosmičke snage ulaze avioni nove generacije što će povisiti borbene mogućnosti avijacije za jedan i po put. Vojnoj floti biće isporučeni savremeni brodovi, opremljeni preciznim raketama sa velikim dometom.

Suštinsku ulogu u povećanju borbenih mogućnosti ima robotika. Sveobuhvatna ali utemeljena primena robotike različite namene povećava efikasnost delovanja trupa i obezbeđuje suštinsko smanjenje gubitaka u ljudstvu.

Nauka anticipacije

Danas oružane snage stiču borbeno iskustvo u Siriji. One su dobile jedinstvenu mogućnost da provere i ispitaju u kompleksnim klimatskim uslovima nove modele naoružanja i vojne tehnike. Neophodno je da se produži sa generalizacijom iskustava primene sredstava oružane borbe u sirijskoj kampanji i da se izvuku pouke zarad njihove dorade i modernizacije.

Treba da se upamti – pobeda se uvek postiže ne samo materijalnim već i duhovnim resursima naroda, njegovom jedinstvenošću i težnjom da se svim snagama odupre agresiji. Vojno-političko rukovodstvo Ruske Federacije ulaže ozbiljne napore kako bi se obnovilo poverenje naroda u armiju. Danas, oružane snage se penju na principijelno nov nivo borbene gotovosti i to ima svestranu podršku u društvu. U interesu daljeg povećanja njihovog autoriteta, važno je da se razvija veza između armije i društva, a za to treba da se usavrši sistem obuke vojske i patriotskog vaspitanja omladine.

Rešavanje aktuelnih zadataka odbrane nemoguće je bez njihovog pažljivog proučavanja. U vezi s tim treba istaći prioritetne zadatke Akademije vojnih nauka.

Pre svega, to je istraživanje novih formi konfrontacije između država, kao i razrada delotvornih načina suprotstavljanja njima.

Aktuelan zadatak jeste kreiranje scenarija, dugoročnih prognoza razvoja vojno-političke i strategijske situacije u najvažnijim regionima sveta. Neophodno je da se operativno proučavaju osobenosti savremenih oružanih konflikata i na osnovu njih izrađuje metodika rada vojne komande i dejstva trupa u različitim uslovima.

Posebno istraživanje zahteva problematika organizacije i realizacije premeštanja trupa (snaga) na udaljena vojišta. Ne gube na aktuelnosti opšti zadaci vojne nauke koje treba i dalje proučavati.

U osnovi teksta je izlaganje ,,Savremeni ratovi i aktuelna pitanja odbrane zemlje“ sa kojim je načelnik generalštaba istupio na glavnoj skupštini Akademije vojnih nauka.

Autor je načelnik generalštaba OS RF, general armije

Preveo sa ruskog: Nebojša Vuković

Izvor: http://www.vpk-news.ru/articles/35591