Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Sumnja u povećavanje vojnih snaga za rat u Avganistanu
Savremeni svet

Sumnja u povećavanje vojnih snaga za rat u Avganistanu

PDF Štampa El. pošta
DŽulijan E. Barns   
subota, 12. septembar 2009.

Izveštaj iz Vašingtona – Nensi Pelosi, predsednica [američkog] Kongresa je u četvrtak rekla da ni u Kongresu, ni igde u zemlji ne vidi veliku podršku slanju više vojnih snaga u Avganistan, što ukazuje na probleme po novu strategiju predsednika Obame na kritičnoj tački tog rata.

 Obamina administracija je svesna da mora da pokaže napredak pre polovine sledeće godine, a nekoliko eksperata je već upozorilo da administracija mora brže da dela i da bolje objasni svoj pristup tom problemu, jer broj mrtvih raste, a Avganistan je upetljan u ogromne izborne malverzacije.

Pelosi, demokrata iz San Franciska, do sada je najviši plasirani zakonodavni funkcioner sa javno izraženom sumnjom u odnosu na dalje povećavanje vojnih efektiva.

Njen komentar dat novinarima je usledio nedelju dana posle poverljive procene koja – kako se smatra, leži u osnovi očekivanih zahteva za slanje dodatnih vojnih efektiva, a koju je podneo vrhovni komandant američkih i savezničkih snaga u Avganistanu, general armije Stenli E. MekKristal (Stanley A. McChrystal).

Pelosi, kao i ostali članovi Kongresa, tek treba da budu obavešteni o toj proceni, ali ona je novinarima već rekla da zahtev za povećanje vojnih efektiva neće biti dobro prihvaćen.

Pelosi je rekla: „Ne mislim da, bilo u zemlji ili u Kongresu, postoji velika podrška za slanje više vojnih snaga u Avganistan.“

Obama je već odobrio slanje dodatnih 21.000 vojnika u Avganistan radi povećanja broja američkih snaga, koje se bore protiv talibana, na 68.000. U Avganistanu se nalazi i 38.000 NATO vojnika iz drugih zemalja, ali ratni napor u zemljama kao što su Velika Britanija, Nemačka i Kanada biva sve manje popularan. Posle osam godina ratovanja, MekKristal pokušava da prebaci težište američkih akcija na borbu protiv ustanika, a ta strategija će verovatno zahtevati više vojnika. On takođe pokušava da drastično smanji broj civilnih žrtava nastalih zbog akcija zapadnih snaga, jer su te žrtve ogorčile avganistanske vlasti i narod. Zvaničnici nisu objavili koliko bi dodatnih vojnika MekKristal mogao da zahteva. Jedan viši funkcioner Ministarstva odbrane je rekao da se smatra da će MekKristal težiti da poveća američke snage do jačine od oko 80.000 vojnika. U tom okviru, kako kažu zvaničnici, verovatno će se povećati broj borbenih jedinica za oko 14.000 vojnika, s tim što će se pomoćne jedinice vraćati kući, a umesto njih će dolaziti borbene jedinice.

Broj mrtvih vojnika je u porastu. Ove godine u Avganistanu su, kako kaže sajt icasualties.org, ubijena 192 američka vojnika. Od američke invazije 2001. godine, ovogodišnji juli i avgust su u tom pogledu bili rekordni meseci.

Zbog tog porasta, mnogi demokrati, pa čak i neki konzervativni republikanci, osećaju sve veću nelagodnost.

Demokratski kongresmen iz Pensilvanije DŽon P. Murta [John P. Murtha], predsedavajući potkomiteta za odbrambene nabavke, kazao je da želi da administracija bude „posebno oprezna“ u odnosu na slanje još više vojnika. Osim toga, i ankete pokazuju opadanje podrške ratnom naporu. Anketa CNN/Opinion Research Corp.-a je prošle nedelje pokazala da je 57% anketiranih protiv rata, što je u odnosu na april porast za 11%.

Dok Obamina administracija radi na podešavanju i pročišćavanju svoje politike, ona je i na muci zbog optužbi za izborne prevare tokom prošlomesečnih predsedničkih izbora u Avganistanu, kao i zbog mogućnosti tamošnje dugotrajne nestabilnosti do sređivanja izbornih rezultata. Ove nedelje su objavljeni skoro potpuni rezultati, koji pokazuju da je sadašnji predsednik Hamid Karzai prešao prag od 50%, čime se izbegava potreba za ponavljanjem izbora uz drugoplasiranog. Međutim, jedna grupa posmatrača koju podržavaju Ujedinjene nacije našla je da postoji „jasni i ubedljivi dokaz podvale“ i naredila delimično ponavljanje prebrojavanja glasova. Iako je sekretar za štampu Bele kuće Robert Gibs (Robert Gibbs) izjavio da je MekKristalova procena deo „striktnog procenjivanja situacije“, taj proces ipak još nije završen. Gibs je izjavio: „Predsednik će doneti odluku na osnovu onoga što misli da je u najboljem interesu bezbednosti ove države“, i dodao da će bilo koji zahtevi za vojnim jedinicama i drugim potrebama biti podneti tokom sledećih nedelja. Očekuje se da administracija tokom ovog meseca odredi na koji način želi da definiše napredak u Avganistanu, a Pelosi je izjavila da će ta prezentacija privući široko interesovanje. Analitičari su rekli da Obaminu administraciju očekuje hladan prijem. „Nema sumnje da će znatan broj članova Kongresa... imati veoma ozbiljna pitanja o tome da li treba da ostanemo u Avganistanu, kao i da li je [za to] potrebno više sredstava“, rekao je Entoni H. Kordsman (Anthony H. Cordesman), vojni strateg u Centru za strateška i međunarodna istraživanja (Center for Strategic and International Studies)[1].   Čak i pre ovih nezgodno zamućenih izbora u Avganistanu, neki od istaknutih demokrata na Kapitol Hilu, uključujući i one sa jakom reputacijom po pitanju nacionalne bezbednosti, privatno su izražavali svoja loša predosećanja u odnosu na pitanja o mogućnosti povećavanja broja vojnih efektiva. Pa ipak, Hari Rejd (Harry Reid), demokrata iz Nevade i vođa senatske većine, kazao je novinarima da on traži od zakonodavaca da sačekaju i vide šta Obama preporučuje.

Rejd je dodao „a zatim možemo da seckamo kako god želimo“. Međutim, dok su demokrati izražavali zabrinutost u odnosu na vojne snage, grupa istaknutih konzervativaca, uključujući Karla Rouva (Karl Rove), ranijeg političkog savetnika predsednika Buša, i Saru Pejlin (Sarah Palin) raniju republikansku potpredsedničku kandidatkinju, početkom ove nedelje u jednom otvorenom pismu hvalila je Obamu. Oni su napisali da je nova vojna komanda sačinila strategiju da „ispravi greške prethodnih godina“. Napisali su: „Od vas tražimo da u potpunosti omogućite ovaj napor.“ Zvaničnici Obamine administracije su slali raznolike signale u odnosu na povećavanje vojnih efektiva; nekoliko vrhunskih zvaničnika je poslednjih meseci javno upozoravalo protiv preterano velikog američkog „pečata“. Međutim, prošle nedelje je ministar odbrane Robert M. Gejts (Robert M. Gates) učinio preokret, izjavivši da će biti spreman da povoljno razmotri takav zahtev.

U julu je Gejts rekao da SAD moraju da do sledećeg leta u Avganistanu pokažu napredak; u suprotnom slučaju rizikuju da za taj rat izgube podršku javnosti.

Analitičari kažu da bi neuspeh administracije da bolje objasni svoju strategiju mogao dovesti do problema ako se odluči da pošalje više vojnika. „Osećanja američke javnosti su neophodan činilac za pobedu u ovom ratu“, rekla je MekKenzi Iglen (Mackenzie Eaglen), istraživač Heritage Foundation-a[2]. „Poverljivi strategijski planovi su od pomoći onima koji donose odluke, ali nisu od pomoći javnosti. Javna verzija tog plana bi bila od velike pomoći. A MekKristalovo svedočenje o novoj strategiji je svakako korisno.“ Analitičari naglašavaju da je, osim avgustovskog Obaminog govora „Veteranima inostranih ratova“ (Veterans of Foreign Wars – VFW)[3], Bela kuća od marta, kada je bila najavljena nova strategija, vrlo malo komentarisala pitanje Avganistana. Kordsman (Cordesman ) je kazao: „Videli ste izbornu krizu i porast nasilja, što niko iz Bele kuće nije ozbiljno uzeo... Administracija nije pripremila nikoga ni iz jedne od partija – ne u smislu toga da li postoji nova strategija kojoj bi se moglo verovati, zašto su potrebne nove vojne snage, šta će se time postići. Ovo će mu [Obami] biti ozbiljan problem.“

Iglen je kazala da ako MekKristal zatraži nove vojne snage, i ako to Obama odobri, ipak postoji vrlo mala verovatnoća da bi demokrati u Kongresu odbili da odobre finansiranje: „Demokrate i dalje žele da pokažu da stoje čvrsto u odnosu na pitanja odbrane... Ako general MekKristal otvoreno zatraži dodatne vojne snage, Kongres će mu dati ono što on želi. “

(Prevod: Vasilije Kleftakis)


[1] Center for Strategic and International Studies (CSIS) iz Vašingtona, za sebe tvrdi da je „bipartijska (demokratsko-republikanska) neprofitna organizacija, koja onima u vladi koji donose odluke, kao i međunarodnim institucijama, privatnom sektoru i nevladinim organizacijama pruža strateške uvide i politička rešenja“. (Prim. prev.)

[2] The Heritage Foundation (Fondacija nasleđa) iz Vašingtona je konzervativni politički istraživački institut, koji za sebe tvrdi: “Naša misija je da propagiramo konzervativnu javnu politiku zasnovanu na principima: slobodnog preduzetništva, minimalne uloge vlade, individualnih sloboda, tradicionalnih američkih vrednosti i snažne nacionalne odbrane“. (Prim. prev.)

[3] Veterans of Foreign Wars – VFW: Jedna vrsta američkog „Saveza boraca“, sa centrom u Vašingtonu, ima 2,2 miliona članova i 8100 filijala širom sveta. Za sebe tvrdi: „Naša misija je da odajemo počast mrtvima, pomažući žive, preko pružanja beneficija veteranima, dobrovoljnim uslugama, kao i pomaganjem snažne nacionalne odbrane.“ (Prim. prev.)