Sjedinjene Države i Saudijska Arabija – loš brak koji će ipak potrajati

U sredu 20. aprila predsednik SAD Barak Obama se iskrcao na aerodrom u Rijadu, saudijskom glavnom gradu, da primi ono što su svi prisutni novinari definisali kao „hladnu dobrodošlicu“. Na sletnoj pisti aerodroma dočeku predsednika nisu prisustvovali članovi vlade niti barem kralj Salman ibn Abdulaziz, već samo gradonačelnik princ Fejsal ibn Bandar el Saud.

Obamin dolazak nisu zabeležile čak ni kamere državne televizije. Sve zapadne diplomate ukazale su svojim ministarstvima na ovu neobičnost, beležeći kako se kralj Salman uputio na aerodrom kako bi dočekao šefove država koji su došli u Saudijsku Arabiju da učestvuju 21. aprila na konferenciji država koje pripadaju Savetu za saradnju arapskih država Persijskog zaliva, na kojoj je predviđeno i Obamino učešće.

Samo pri dolasku do pompezne kraljevske palate gost iz Amerike je mogao da se rukuje sa kraljem u prisustvu najuticajnijih članova kraljevske porodice, među kojima su bili i naslednik Mohamed ibn Salman, pokretač saudijske vojne intervencije u Jemenu protiv šiitskih pobunjenika, i princ Mohamed ibn Najef, osoba koja je najbliža Zapadu i koja se smatra za suštinskog partnera u borbi protiv terorizma.

U Obaminoj delegaciji bili su prisutni direktor CIA DŽon Brenan, i državni sekretar za odbranu Ešton Karter. Pošto je u diplomatskim odnosima forma zapravo suština, hladan doček za američkog predsednika, za njegove četvrte i poslednje posete saudijskom kraljevstvu (njegov drugi mandat se završava u novembru 2016. godine, prim. autora), ne može drugačije da se tumači nego kao, diplomatski rečeno, „zahlađenje bilateralnih odnosa“.

Sporne tačke u odnosima Vašingtona i Rijada

Daleko su vremena – 1990. i 1991. godina – kada su Saudijci nudili svoju državnu teritoriju vojsci „nevernika“ koju su mobilisale zapadne sile, da bi oslobodila Kuvajt kojeg su okupirale trupe Sadama Huseina. Od tada do danas brojne nesuglasice su načele odnose između Saudijske Arabije i Sjedinjenih Država.

U složenom dosijeu bilateralnih odnosa skupilo se nekoliko „osetljivih“ tema da još otežaju ono što se nekad zvalo „strateško partnerstvo“. Energetska nezavisnost Sjedinjenih Država, koju su one postigle vađenjem gasa iz škriljaca, nesumnjivo je umanjila popustljivost, sa kojom su američke administracije kroz istoriju posmatrale Rijad (i istovremeno stvorila ekonomske teškoće kraljevstvu), dok diplomatski odnosi nisu olakšani nuklearnim sporazumom koji je Obama postigao sa Iranom, kojeg Saudijci tretiraju kao „glavnog neprijatelja“ u vekovnoj suprotstavljenosti sunita i šiita. Ovo sučeljavanje se transformisalo od religijske nesuglasice u vojni sukob u Siriji, Iraku i Jemenu, sa otežavajućom okolnošću, da interese sunita, koje je oduvek štitilo saudijsko kraljevstvo, podržava i kalifat El Bagdadija i njegovih koljača.

Sve u svemu, izgleda da slabljenje američko-saudijskih odnosa danas iziskuje, kako je odmereno definisao saudijski princ Turki el Fejsal, moćni šef obaveštajne službe kraljevstva u intervjuu za CNN, „jedno ponovno profilisanje naših odnosa sa Amerikom“.

Turki, tokom tog istog intervjua, priznao je, sudeći po tradiciji kraljevske kuće, neuobičajeno iskreno, da smatra, da će menjanje odnosa trajati dugo, i da će dobrano preteći odlazak Obamine administracije. „Ne verujem“ – rekao je Kristijani Amanpur – „da se možemo nadati, da ćemo se sa novim predsednikom SAD vratiti u prošle dane, kada su odnosi bili bolji“.

Prema izvorima Bele kuće, „uprkos svim razilaženjima, Sjedinjene Države i Saudijska Arabija nisu na pragu prekida odnosa. Imamo potrebu jedni za drugima. Mi smo kao supružnici u jednom komplikovanom braku [...]“.

Nedavne izjave Baraka Obame o Saudijcima kao „našim takozvanim saveznicima“ u borbi protiv "Islamske države", samo su otežale klimu međusobnih odnosa i neočekivano obznanile frustraciju njegove administracije zbog ponašanja Rijada u Siriji i Iraku. Situaciju može još više da užari nedavna inicijativa američkog Kongresa, koji bi mogao da usvoji jednu rezoluciju u kojoj se Saudijska Arabija smatra takođe odgovornom za atentate od 11. septembra 2001. godine.

Upravo je uoči odlaska Obame za Rijad, na inicijativu vođe demokrata u Senatu, Čaka Šumera, podnet predlog za glasanje, koji bi, polazeći od konstatacije da je 15 od 19 atentatora na kule bliznakinje i Pentagon, bilo saudijske nacionalnosti, tretirao Saudijsku Arabiju u određenoj meri „suodgovornom“ za atentate, i otvorio put za moguće zahteve za multimilionske naknade od strane porodica žrtava. U tekstu se takođe ukazuje na „dvosmislene odnose“ između članova saudijske kraljevske porodice i Al Kaide.

Dakle, još benzina na vatru u odnosima između Vašingtona i Rijada, što je primoralo portparola Bele kuće DŽoša Ernesta da požuri s izjavom kako će predsednik iskoristiti svoje pravo veta da blokira rezoluciju Kongresa, ukoliko bi ona bila usvojena. Ova izjava, ipak, nije bila dovoljna da umiri Saudijce, koji su odgovorili sa „hladnom dobrodošlicom“ na aerodromu. „Brak“, ma koliko ulubljen i nesrećan, ipak je predodređen da traje. Kakve god da su nesuglasice i tenzije jednog istrošenog i teškog odnosa, razvod se ne uzima čak ni u razmatranje. Njegove geopolitičke i ekonomske posledice bile bi katastrofalne i to oba „supružnika“ dobro znaju.

Preveo sa italijanskog: Nebojša Vuković

Izvor:

http://www.panorama.it/news/oltrefrontiera/stati-uniti-e-

arabia-saudita-storia-di-un-matrimonio-infelice/