Савремени свет | |||
Сједињене Државе и Саудијска Арабија – лош брак који ће ипак потрајати |
среда, 04. мај 2016. | |
У среду 20. априла председник САД Барак Обама се искрцао на аеродром у Ријаду, саудијском главном граду, да прими оно што су сви присутни новинари дефинисали као „хладну добродошлицу“. На слетној писти аеродрома дочеку председника нису присуствовали чланови владе нити барем краљ Салман ибн Абдулазиз, већ само градоначелник принц Фејсал ибн Бандар ел Сауд. Обамин долазак нису забележиле чак ни камере државне телевизије. Све западне дипломате указале су својим министарствима на ову необичност, бележећи како се краљ Салман упутио на аеродром како би дочекао шефове држава који су дошли у Саудијску Арабију да учествују 21. априла на конференцији држава које припадају Савету за сарадњу арапских држава Персијског залива, на којој је предвиђено и Обамино учешће. Само при доласку до помпезне краљевске палате гост из Америке је могао да се рукује са краљем у присуству најутицајнијих чланова краљевске породице, међу којима су били и наследник Мохамед ибн Салман, покретач саудијске војне интервенције у Јемену против шиитских побуњеника, и принц Мохамед ибн Најеф, особа која је најближа Западу и која се сматра за суштинског партнера у борби против тероризма. У Обаминој делегацији били су присутни директор ЦИА Џон Бренан, и државни секретар за одбрану Eштон Картер. Пошто је у дипломатским односима форма заправо суштина, хладан дочек за америчког председника, за његове четврте и последње посете саудијском краљевству (његов други мандат се завршава у новембру 2016. године, прим. аутора), не може другачије да се тумачи него као, дипломатски речено, „захлађење билатералних односа“. Спорне тачке у односима Вашингтона и Ријада Далеко су времена – 1990. и 1991. година – када су Саудијци нудили своју државну територију војсци „неверника“ коју су мобилисале западне силе, да би ослободила Кувајт којег су окупирале трупе Садама Хусеина. Од тада до данас бројне несугласице су начеле односе између Саудијске Арабије и Сједињених Држава. У сложеном досијеу билатералних односа скупило се неколико „осетљивих“ тема да још отежају оно што се некад звало „стратешко партнерство“. Енергетска независност Сједињених Држава, коју су оне постигле вађењем гаса из шкриљаца, несумњиво је умањила попустљивост, са којом су америчке администрације кроз историју посматрале Ријад (и истовремено створила економске тешкоће краљевству), док дипломатски односи нису олакшани нуклеарним споразумом који је Обама постигао са Ираном, којег Саудијци третирају као „главног непријатеља“ у вековној супротстављености сунита и шиита. Ово сучељавање се трансформисало од религијске несугласице у војни сукоб у Сирији, Ираку и Јемену, са отежавајућом околношћу, да интересе сунита, које је одувек штитило саудијско краљевство, подржава и калифат Eл Багдадија и његових кољача. Све у свему, изгледа да слабљење америчко-саудијских односа данас изискује, како је одмерено дефинисао саудијски принц Турки ел Фејсал, моћни шеф обавештајне службе краљевства у интервјуу за CNN, „једно поновно профилисање наших односа са Америком“. Турки, током тог истог интервјуа, признао је, судећи по традицији краљевске куће, неуобичајено искрено, да сматра, да ће мењање односа трајати дуго, и да ће добрано претећи одлазак Обамине администрације. „Не верујем“ – рекао је Кристијани Аманпур – „да се можемо надати, да ћемо се са новим председником САД вратити у прошле дане, када су односи били бољи“. Према изворима Беле куће, „упркос свим разилажењима, Сједињене Државе и Саудијска Арабија нису на прагу прекида односа. Имамо потребу једни за другима. Ми смо као супружници у једном компликованом браку [...]“. Недавне изјаве Барака Обаме о Саудијцима као „нашим такозваним савезницима“ у борби против "Исламске државе", само су отежале климу међусобних односа и неочекивано обзнаниле фрустрацију његове администрације због понашања Ријада у Сирији и Ираку. Ситуацију може још више да ужари недавна иницијатива америчког Конгреса, који би могао да усвоји једну резолуцију у којој се Саудијска Арабија сматра такође одговорном за атентате од 11. септембра 2001. године. Управо је уочи одласка Обаме за Ријад, на иницијативу вође демократа у Сенату, Чака Шумера, поднет предлог за гласање, који би, полазећи од констатације да је 15 од 19 атентатора на куле близнакиње и Пентагон, било саудијске националности, третирао Саудијску Арабију у одређеној мери „суодговорном“ за атентате, и отворио пут за могуће захтеве за мултимилионске накнаде од стране породица жртава. У тексту се такође указује на „двосмислене односе“ између чланова саудијске краљевске породице и Ал Каиде. Дакле, још бензина на ватру у односима између Вашингтона и Ријада, што је приморало портпарола Беле куће Џоша Ернеста да пожури с изјавом како ће председник искористити своје право вета да блокира резолуцију Конгреса, уколико би она била усвојена. Ова изјава, ипак, није била довољна да умири Саудијце, који су одговорили са „хладном добродошлицом“ на аеродрому. „Брак“, ма колико улубљен и несрећан, ипак је предодређен да траје. Какве год да су несугласице и тензије једног истрошеног и тешког односа, развод се не узима чак ни у разматрање. Његове геополитичке и економске последице биле би катастрофалне и то оба „супружника“ добро знају. Превео са италијанског: Небојша Вуковић Извор: |