Sirija, presek stanja

Primirje u Siriji je stupilo na snagu 27. februara, prema dogovoru Ruske Federacije i SAD nakon sastanka ministra spoljnih poslova RF Sergeja Lavrova i američkog državnog sekretara DŽona Kerija. Terorističke grupacije Al Nusra (ogranak Al Kaide) i Islamska država su izuzete iz dogovora. Na njih se primirje ne odnosi, i borba protiv ovih terorističkih struktura je nastavljena. Prema procenama, od početka rata u Siriji (mart 2011.) poginulo je preko 270.000 ljudi.  Rušilačke sile u Siriji su uspele da preuzmu kontrolu nad velikim teritorijama države, a poslednja odbrana Sirije držala se na liniji Damask-Latakija-Alepo. Kada su teroristi zauzeli Alepo, ubrzo potom je i odbrana Damaska počela da popušta.

Rezultati ruske podrške

U poslednjem momentu za Siriju,   Ruska Federacija je donela odluku da im vojno pomogne.  Početkom septembra prošle godine, Ruska vojska je započela akciju protiv terorista u Siriji i za samo šest meseci preokrenula je tok rata, nanevši terorističkim jedinicima ozbiljne udarce. Izvršeno je preko 9.000 borbenih letova i uništeno preko 200 infrastrukturnih objekata terorističke organizacije „Islamska država“. Važna činjenica je da su u odbrani Sirije zajedno učestvovale sirijske, ruske, iranske i libanske snage iz Hezbolaha.  Da Rusija nije u tom momentu podržala Sirijsku vojsku, sve su procene da bi Sirija izgubila rat sa džihadistima. Podsetimo se da su SAD sa svojim saveznicima, pre toga mesecima navodno vodile borbu protiv Islamske države u Siriji, bez ikakvih rezultata. Od početka sukoba u Siriji SAD i EU pomažu, obučavaju i naoružavaju rušilačke sile u toj zemlji i okruženju, a posebnu ulogu u finansiranju terorizma imaju Velika Britanija i Francuska, kao i američki saveznici: Turska, Saudijska Arabija i Katar.

Sedamnaest dana nakon proglašenja primirja u Siriji, predsednik RF Vladimir Putin doneo je odluku o delimičnom povlačenju ruskih vojnih snaga iz Sirije uz obrazloženje da su svi zadati ciljevi ispunjeni. U ruskoj vazdušnoj i pomorskoj bazi u Siriji, ostaće potreban broj vojske kao i protiv-vazdušni sitemi odbrane S-400. Fokus u Siriji se premešta sa ratnih dejstava na mirovni proces, za šta se Rusija od početka sirijskog konflikta zalagala.

Ipak vojno-bezbednosna situacija u Siriji je i dalje dosta složena, i nije jasno kako će biti regulisana.

Najkritičniji je koridor kroz Homs (rodni grad Asme Asad), čiji položaj je ključan za sudbinu Sirije. Kroz taj grad ide glavni put od Latakije i Tartusa za Damask i odbrana Homsa znači očuvanje koridora između primorske oblasti i Damaska. Izlazak Al Nusre iz Homsa je stvorio pogrešan utisak o potpunom oslobađanju ovog grada, dok je u praksi predgrađe ostalo pod kontrolom ISIL-a. U okolini Homsa, mnoga sunitska sela su podržavala Al Nusru i ISIL, što je dovelo do toga da je protivnik mogao da organizuje napade i zasede na putevima na teritoriji pod formalnom kontrolom Sirijske armije. Dodatna otežavajuća okolnost je susedni grad Hama, u čijem okruženju za razliku od Homsa nije bilo velikog broja hrišćanskih i alavitskih sela, što je davalo mogućnost lakog osvajanja tog grada od strane terorističkih organizacija.  U decembru prošle godine, teroristi su osvojili i naselje Murek u provinciji Hama, koji se nalazilo pod kontrolom Sirijske armije. Al Nusra je posle trodnevnog granatiranja slomila poziciju 47. brigade Sirijske armije, pri čemu je komandant general Talib Salami ubijen u zasedi. Sirijska vojska je tada bila prinuđena da se povuče do Sorana, sela koje se nalazi 4 km od Mureka. Zahvaljujući udarima vazdušno-kosmičkih snaga RF front se delimično stabilizovao, a u reonima Damaska i provinciji Latakija su postignuti određeni uspesi. Tada je u okolini Damaska eliminisan i vođa organizacije „Armija islama“  Zahran Aluš.

Sirijske snage

Glavni pravac napada Sirijskih oružanih snaga je iz severnog dela provincije Latakije na granici sa Turskom, gde su skoncentrisane značajne snage specijalnih jedinica kao i dobrovoljačke milicije (Pustinjski sokolovi, Branioci otadžbine i Hezbolah) kao i podrška vazdušno-kosmičkih snaga RF i artiljerije Vojske Sirije. U januaru ove godine, sirijska armija je uspela da oslobodi delove grada Selma i Al Rabija. Uništena je organizacija salafitskih Turkmena tesno vezana za Al Nusru. U blizini grada Al Rabija odnosno sela Toras i Beit Abliak, uništen je centar za proizvodnju improvizovanih eksplozivnih naprava. Tom prilikom je otkriveno više od pedeset gotovih eksplozivnih naprava u čijoj izradi su učestvovali specijalisti iz Francuske uz asistenciju stručnjaka sa iskustvom  iz vojske jedne bivše republike SSSR-a. Zadatak da se teritorija severa Latakije potpuno oslobodi nije izvršen u januaru, jer su reoni sela Kinsaba i Bidama na granici sa Turskom ostali pod kontrolom protivnika. Napad na Kinsibu vodile su snage milicije, Pustinjski sokolovi i Branioci otadžbine, sa nekoliko strana, kao i jedinice Sirijske vojske od 31. januara do 18. februara i tada je stavljen pod kontrolu deo sela. Napad je išao veoma sporo, jer su se jedinice Sirijske armije borile za uzvišenja bez upotrebe oklopnih vozila. Sama komanda je veoma sporo reagovala na promene u operativnom okruženju i propustila mogućnosti za manevrisanje. Samo za uzvišenje Rus u selu Madžel Kihija, poginulo je 40 pripadnika milicije Pustinjski sokolovi. Avio udari VKS RF, kao i artiljerije, nanosili su se neretko netačno zbog otsustva aviacionih i artiljerijskih izviđača u borbenim formacijama. Ofanziva preko Basure na Bidamu je dugo trajala i kasnija promena pravca napada kroz Kbanu nije donela nikakve pozitivne rezultate. Sirijske jedinice su se sporo kretale bez manevrisanja i uključile su se u pešadijske bitke za uzvišenja pri čemu je na desetine ljudi ubijeno i ranjeno. Neprijatelj je u ovom slučaju dobio pojačanje kako iz DŽisr Al Sukhur tako i iz Turske. U oblasti Deir Al Zur gde su se snage 17. divizije 3. armijskog korpusa nalazile potpuno okružene, situacija nije izmenjena na bolje i snabdevanje jedinice Deir Al Zur, sastavljene od snaga 17. divizije, sprovođeno je uglavnom vazdušnim putem.  Oružane snage milicije, u prvom redu Pustinjski sokolovi koji predvode braća Ajman i Muhamed DŽaber, uprkos dobroj motivaciji, nisu imali dovoljan broj komandira i taktički su neretko dejstvovali pogrešno trpeći velike gubitke. Snage Hezbolaha su se pokazale bolje obučenim, sa jedinicama na celoj teritoriji Sirije, sastavljenim uglavnom od sirijskih građana. Sa Hezbolahom je tesno povezana jedinica Branioci otadžbine, osnovana od strane Samira Haskija koji je kasnije poginuo, i ona je kao i Sokolovi pustinje sastavljena uglavnom od alavita. Podršku Asadovoj vlasti daju i oružani odredi Sirijske nacionalne partije iz Libana, čiji je osnivač Antun Sadeh. Njihovi odredi uključuju dobrovoljce iz svih etničkih i verskih grupa, alavita, druza i hrišćana.

Sama Sirijska vojska se u velikoj meri nalazi pod kontrolom starih baskih oficira (Bas-vladajuća partija) od kojih se neki negativno odnose prema radu milicija. Ključnu kontrolu nad armijom sprovodi Asad.

Potencijalne pretnje

Neprijatelj ima širok spektar mogućnosti da dejstvuje na Armiju Sirije,  kako sa fronta svojim pokretnim borbenim grupama, koje uključuju oklopna vozila i tenkove, kao i pozadinska dejstva uz podršku svojih pristalica u sunitskom okruženju (većina stanovnika Sirije su suniti). Protivnik posebnu pažnju usmerava na upotrebu improvizovanih eksplozivnih naprava, pa je tako u 2015. godini samo na teritoriji Primorske vojne oblasti izvedeno 700 eksplozija uz upotrebu ovakvih sredstava. Posebno treba imati u vidu da se ISIL za razliku od Al Nusre ne oslanja na grupe lokalnih boraca tesno vezanih za interese lokalnih klanova i plemena, već na sopstvene grupe dobrovoljaca fanatično privrženih idekama salafizma, koji u suštini predstavljaju sektu.  ISIL nije arapska već međunarodna mreža u kojoj se nalazi veliki broj iskusnih, obučenih oficira, često evropskog porekla sa iskustvom u savremenim armijama. ISIL čvrsto kontroliše lokalne klanovske i plemenske grupe  i ima mogućnost obavljanja manevarskih operacija. Zahvaljujući visokom intelektualnom nivou svojih specijalista, kao i iskustvu u ratu protiv vojske SAD u Iraku, ISIL je u stanju da pokrene široka ratna dejstva u pozadini Sirijske vojske, kojima bi ne samo Deir Al Zur već i Palmira i Hama bili odsečeni od glavnih snaga 3. korpusa u Homsu.

Pored  svih mogućih izazova krhkom primirju u Siriji, zaključno ostaju dva velika problema, a to su granica sa Turskom koja nije u potpunosti stavljena pod kontrolu i centralno-istočni deo zemlje nad kojim Sirijska Armija nema kontrolu.

U slučaju da vojno-bezbednosna situacija u Siriji krene u neželjenom pravcu, Rusija ima sve kapacitete da ponovo ukaže pomoć državnim strukturama i da brzo i efikasno reši zadate ciljeve.

Borba sa terorističkom organizacijom Islamska država će biti nastavljena, ali ona nije isključivo vezana za Siriju s obzirom da je u pitanju međunarodna organizacija koja aktivno i pasivno deluje na različitim tačkama sveta i ima mogućnost transformacije.

Buduće političke odluke

Što se tiče mirovnog procesa i političkog rešenja za regulisanje sirijskog konflikta, kao i budućeg uređenja države, može se reći da je sadašnje stanje kritično za očuvanje Sirije kao jedinstvene države. 

Javnost je upoznata sa zahtevima da Sirija formalno bude očuvana kao jedinstvena država, ali da faktički bude podeljena na tri dela.  Federalizacija bi podrazumevala prema tim zahtevima, da ne severu zemlje bude formiran kurdski entitet, jug sa prestonicom Damaskom ostao bi pod kontrolom sadašnje vlasti, odnosno hrišćana, alavita i druza, a centralni deo pod kontrolom sunita. Takvo rešenje bi bilo slično Dejtonskom sporazumu, odnosno formiranju Bosne i Hercegovine kao jedne krajnje kompleksna i nefunkcionalne državne tvorevine u kojoj izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast kontroliše strani faktor. Podela Sirije bi tu državu dovela u sličnu poziciju, koja dugoročno nije održiva. Sirija treba da uspostavi kontrolu nad čitavom teritorijom države (uključujući i Golansku visoravan) i da bude očuvana u svojim postojećim granicama kao jedinstvena država. Ozbiljne posledice razarajućeg rata koji traje u Siriji, ne mogu biti sanirane lošim kompromisima. Međunarodna zajednica mora da se vrati principima međunarodnog prava, poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta država.

 Predsednik Bašar Al Asad je ostao dosledan protivnik terora i razaranja Sirije. Nije odstupio sa svojih pozicija ni u najtežim pozicijama kada je dalja sudbina zemlje bila potpuno neizvesna. Stekao je status velikog državnika koji je ostao uz svoju zemlju i narod u najtežim vremenima.  Ipak pred sirijskim političarima su ozbiljni zadaci sa kojima će morati da se nose, uključujući i dijalog sa takozvanom „umerenom opozicijom“ s a kojom su do juče ratovali, odnosno dijalog sa onima koji stoje iza te opozicije, ali i iza iniciranja konflikta u Siriji.

I umesto zaključka, citirala bih predsednika Sirije Bašara Al Asada „Jednu lekciju smo naučili. Najvažniju lekciju. Sad znamo da je Zapad nepošten i da vodi politiku koja je daleka od principa međunarodnog prava i Ujedinjenih nacija”.  Nešto što bi trebalo da smo mi u Srbiji odavno naučili.

Autor je  generalni direktor Centra za geostrateške studije

Uputnice:

http://ria.ru/interview/20160330/1399837425.html

http://ria.ru/interview/20160331/1400471844.html

http://news-mail.by/2016/02/01/vojna-v-sirii-01-02-2016/siriya-karta-boevyx-dejstvij-segodnya-01-02-2016/

http://sputniknews.com/politics/20160330/1037207673/syria-balkanization-yugoslavia-partitioning.html

http://ruskarec.ru/opinion/2016/02/27/dve-opcije-za-siriju-federalizacija-ili-balkanizacija_571387

http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/asad-sirija-vodi-rat-za-nezavisnost-koju-ugrozavaju-zapad-s-arabija-i-katar