Rusija i novi finansijski potresi – možemo li mirno spavati?

Ponedeljak, 8. avgust i narednih nekoliko dana predstavljaće ,,momenat istine“ za svetske berze i, moguće, za čitav svetski ekonomski sistem. Dugovi, perspektive nacionalne politike, sudbina investičija u svetskim razmerama i geopolitički rasplet – sve je postavljeno na jednu kartu. I sve to zbog smanjenja kreditnog rejtinga SAD koji je u petak objavila agencija Standard & Poors (S&P).

To je osnovni zaključak koje izvode ruski eksperti posle prvog u istoriti snižava američkog kreditnog rejtinga. Prvi put od godine 1860 kada je S&P ocenila sigurnost železničkih obligacija američke vlade, kreditni rejting smanjen je sa pozicije AAA na nivo AA+ sa tendencijom pogoršavanja. Po verziji ove agencije, najviši rejting (AAA) zaslužuje 18 zemalja, među kojima Australija, Velika Britanija, Nemačka, Kanada, Francuska. SAD su sada ,,izbačene’’ iz ovog elitnog društva.

Da li za dugo ili privremeno? I, da li će joj se još neka iz zemalja ,,elitnog društva’’ uskoro pridružiti? Sudeći po nekim pokazateljima – hoće.

Ruski, a i svetski eksperti, ocenjuju da će već od ponedeljka početi preispitivanje sistema rizika na finansijskim tržištima kroz prodaju ili kupovinu aktiva zemalja i njihovih kompanija. Tada će se videti da li možemo očekivati lančano snižavanje kreditnog rejtinga pojedinih država. Eksperti ocenjuju da se razvoj događaja može oceniti kao ,,usporeni krah’’ i predviđaju da najneprijatnije posledice mogu očekivati zemlje evrozone, zatim Indija i Kina. Osim toga, neke zemlje evrozone suočavaju se i sa političkim ograničenjima koje ne dozvoljavaju brzu stabilizaciju finansijskog tržišta.

Istorija sa smanjenjem kreditnog rejtinga SAD razvijala se dramatično brzo. Da li je S&P mogla postupiti drugačije? Ako je kompanija želela da sačuva svoj obraz, onda- kažu ruski analitičari – nije mogla.

Analitičari u Moskvi postavljaju pitanje – zašto svet tako nervozno reaguje na aktivnost agencija koje ocenjuju rejting. Odgovor se može tražiti u tome što te agencije veoma dugo postoje, što su krupne i autoritativne. S&P, na primer, radi od 1860 godine, Moody’s od 1909 a Fitch od 1913. Ali, najvažnije je to što što one poseduju svojevrsni standard kvalteta. Godine 1975. američki finansijski regulator - Komisija za vrednosne papire – uvrstila ih je u spisak zvanično priznatih statističkih organizacija za rejting.

Poslednji vikend (6–8. avgust) ruski analitičari ocenjuju kao ,,uznemiravajući’’. A evo zašto.

Posle prvih vesti o snižavanju kreditnog rejtinga SAD, prva je reagovala Kina kao najveći vlasnik obligacija SAD od 1,16 triliona dolara. Kineska državna agencija Hsinhua reagovala je munjevito i pozvala Vašington da se ,,izleči od bolesne pristrasnosti za pozajmljivanje’’.

Drugi po veličini vlasnik američkih državnih obligacija, Japan, zasad (bar javno), ne vidi problem oko sigurnosti američkih vrednosnih papira – izjavio je funkcioner vlade u Tokiju koji je želeo da ostane anoniman.

Finansijske vlasti Južne Koreje zakazale su vanrednu sednicu, a Centralna banka Hongkonga izjavila je da ,,pažljivo razmatra situaciju’’.

Zatim su proradili telefoni. Ministri finansija i predstavnici velikih banaka zemalja G-7 održavaju konsultacije, a zakazani su i sastanci visokih funkcionera ministarstava finansija zemalja G-20. U izgledu je i sastanak predstavnika rukovodstava centralnih banaka zemalja evrozone.

Ruski eksperti smatraju da se Evropa našla u veoma složenoj situaciji. Dužnička kriza je dostigla velike razmere. Evropske finansijske institucije već su pomogle vladama Grčke, Portugalije i Irske da bi isplatile dugove, ali sada se zaoštravaju dužnički problemi Italije i Španije. Čak i da nije bilo besprimerne istorije sa snižavanjem rejtinga SAD, finansijski sistem Evrope počeo je da puca po svim šavovima – kažu analitičari u Moskvi. Sada situacija izgleda još mračnija.

To više nije problem Evrope ili SAD. To je problem celog sveta. Državne obligacije SAD, koje su se do sada smatrale najsignurnijim investicijama u svetu, sada su manje sigurne od obligacija Velike Britanije, Nemačke ili Francuske. Investitori pokušavaju da odgovore na pitanje – gde se sada nalazi ,,mirna luka’’. A nacionalne vlade, koje su uložile u američke državne vrednosne papire, sada treba da odluče da li im predstoji preispitivanje struktura svoji zlatnih rezervi.

Da li najnovija kriza može da mimoiđe Rusiju – to je pitanje koje muči i zvaničnike u Moskvi i javnost.

Ruske vlasti za sada ne govore o očuvanju strukture zlatnih rezervi. ,,U ovom trenutku odluka S&P neće se odraziti na strukturu ruskih zlatnih rezervi – izjavio je zamenik predsednika Centralne banke Rusije Sergej Švecov. Potrese ruskog tržišta ne prognozira ni poslanik u parlamentu i član komiteta za finansijsko tržište Pavel Medvedev. ,,Teško da će to sve imati za nas neke posledice. Agencije za rejting su podrile svoj autoritet poslednje tri-četiri godine. U suštini, rejting je nešto što se može desiti, ali i ne mora – kaže Medvedev.

Većina analitičara u Moskvi ipak smatra da Rusija ne može proći bez posledica. Pre svega zato što već narednih dana počinje preispitivanje rizika – kaže ruski finansijski ekspert Vladimir Milovidov. Mislim da preispitivanje neće potrajatiu suviše dugo – smatra ovaj ekspert.

Osim toga, postiji faktor nafte. Ako svet ponovo upadne u krizu (što izgleda sve verovatnije) cena nafte će se smanjiti. To znači da će se i cena energenata menjati, a to za rusku privredu već nije retoričko pitanje.

I na kraju, pitanje koje je postavljeno u naslovu: da li možemo mirno spavati?

Nažalost, ne, kažu eksperti. Svaki čovek koji ima ušteđevinu, on je u ovoj ili onoj formi investira. Čak i ako drži u banci račun. U slučaju negativnih kretanja, iznosi mogu biti u većoj ili manjoj meri obezvređeni. Mogu postradati i penzioni fondovi, a onda se postavlja i pitanje redovnih isplata penzija. I tako dalje, i tome slično.

Kako se god uzme, efekat tržišnih potresa osetiće svi; svaki čovek, svaka kompanija u svetu, svaka zemlja i sve nadnacionalne institucije. I ne treba kriviti S&P što su ,,pustile buvu". Odluka agencije za ocenu rejtinga je samo povod, a ne i uzrok – zaključuje ruski ekonomski komentator Jelena Zagorodnaja.

A ja lično, sa svoje strane, podsetio bih upravo na uzroke koje je u svojoj izjavi sasvim nedavno izneo premijer Vladimir Putin. Osvrćući se na događaj koji je prethodio odluci rejtingove kompanije S&P, na povećanje dozvoljenog nivoa državne zaduženosti SAD, Putin je ocenio da Amerika parazitira na račun drugih zemalja pošto koristi monopol dolara da bi sopstvene probleme prebacila na druge zemlje. To znači da zemlja ne živi na soptvenim sredstvima već nameće sopstvene probleme na druge zemlje i celu svetsku privredu. Putin je rekao da dolar, u skladu sa politikom globalizacije, neće doveka biti svetska rezervna valuta i da na tu ulogu pretenduje i ruska rublja. Iz Kine se čuju slične poruke i zahtevi.

Zasad, međutim, situacija je takva kakva je. ,,Tražili ste globalizaciju, dobili ste je“ – konstatovao je nedavno jedan ruski elektronski medij.