Rizik za Evropu koji ekonomisti ne žele da vide

Vole političari da se ponašaju kao da nema zakonitosti u ekonomiji. Lekciju učimo na teži način kroz krizu evrozone baveći se posledicama uvođenja jedinstvene valute, koja je stvorena bez ključnih poluga ekonomske zaštite.

Uzgred, ekonomisti i investitori imaju i naviku da ignorišu i političke zakonitosti. I to je jednako pogrešno i može se narednih godina ispostaviti da je posebno rizično u Evropi[1]. 

Hvala bogu, neće biti rizika da se kontinent suoči s ekonomskom krizom 2016. godine[2]. Bićemo i dalje zabrinuti za Grčku, a možda i Španiju ubog neizvesnog rezultata izbora. Teško je na prvi pogled ugledati bilo šta da nam uzrokuje nervozu i tremu kakve smo viđali na finansijskim tržištima krajem svake od proteklih pet godina.

U svakom slučaju, moramo čekati veliki niz događaja u 2017. godini, u koje treba uključiti i izbore u Nemačkoj i Francuskoj.

Ima nekoliko događaja u političkom kalendaru koji narušavaju tržišta i ekonomije. Među takvim izuzetnim događajima ključni je mogući referendum o britanskom članstvu u EU.

U svakom slučaju, moramo čekati veliki niz događaja u 2017. godini, u koje treba uključiti i izbore u Nemačkoj i Francuskoj.

Izgleda je mnogo ljudi koji imaju osećaj kako će tržišta Evrope već jednom ponovo da budu mirna. Neki čak i kažu da je „hod po tankoj žici[3]“ od evropske politike ka njenoj privredi čija su tržišta zaražena finansijskom krizom konačno završen. Možemo samo da se nadamo da je tako. Rast u evrozoni ovog trenutka ni približno nije dovoljno snažan i verovatnije je da se neće mnogo ubrzati ni u narednoj godini.

Opadanje potrošnje i potrošačkog poverenja će se nastaviti, a uz nezaposlenost zamašnijeg oporavka za sada nema. Novembarski teroristički napadi u Parizu su doveli do kratkoročnog udara po ekonomijama Belgije i Francuske. Međutim ne poznajem ekonomistu koji bi zbog straha od novih terorističkih napada ili migrantske krize smanjio svoje prognoze za 2016. godinu.

Mnogi ekonomisti u stvari zaključuju kako će neto efekat priliva migranata biti pozitivan, kako kratkoročno tako i dugoročno. Na dodatne troškove vezani za krizu, naročito u Nemačkoj, oni gledaju kao na podsticaj u ovo doba kada je fiskalna pozicija više gubitnička nego ikad do sada.

Mnogi ekonomisti u stvari zaključuju kako će neto efekat priliva migranata biti pozitivan, kako kratkoročno tako i dugoročno.

Gledano kroz objektiv ekonomije, masovni priliv Sirijaca i drugih, među kojima ima mnogo visoko obrazovanih ljudi, donosi izglede dugoročnog podsticanja ekonomskih potencijala u zemljama kao što je Nemačka, čije stanovništvo bi u suprotnom počelo da se smanjuje.

S tako skučenog stanovišta posmatrano, ovakav ekonomski pogled na migrantsku krizu je verovatno tačan dok mu tačnost traje[4].  Političke oluje su u Evropi potisnute[5] kao bi se u budućnosti preusmerile[6] ka njenom oporavku, ali iskustvo nam daje dugoročne razloge da se zabrinemo.

Iskustvo kaže da ono što liči na opštu ekonomsku priliku može odmah da se pretvori u nepriliku ako se politički drugačije usmeri[7]. Ovo zvuči banalno[8], ali tako nešto u Britaniji nije bilo očigledno tokom devedesetih godina i početkom trećeg milenijuma, kad se brzeljalo[9] s neto imigracijom iz EU i van nje. Ekonomisti i preduzeća su imali jasnu koist od priliva radne snage, ali su političke posledice ovoga doprinele da se Velika Britanija uputi ka napuštanju EU.

Većini učesnika na tržištu, pre sveka velikom parčetu poslovne zajednice, bio bi takav ishod veoma negativan. Ista dinamika se odvija i u Nemačkoj, ali mnogo brže, pa je hrabrom dobrodošlicom stotinama hiljada migranata Angela Merkel sama ubila sopstvenu popularnost.  

Dakle, uz pozitivne fiskalne efekte i ponudu na tržištu, investitori već mogu da osete i značajne negativne efekte: Najefikasniji političar Evrope ne može da se kandiduje je neće ponovo biti izabran.

Kriza evrozone nas je naučila kako je jedinstvena valutna oblast snažna samo onoliko koliko je snažna njena najslabija karika. 

Kriza evrozone nas je naučila kako je jedinstvena valutna oblast snažna samo onoliko koliko je snažna njena najslabija karika. Istu lekciju učimo upravo sada po pitanju jedinstvene evropske granice. 

Kad ljudi počnu da vagaju svoju ličnu i ekonomsku bezbednost prema rizicima koje donosi integracija, biće mnogo teže da se ostvari dublja saradnja koja će sutra trebati radi ostvarenja bezbednosnih potreba i ubrzanja rasta.  Ako ne verujete, pitajte Dejvida Kamerona. Njegovim timom već vlada strava da će migrantsko pitanje dominirati završnicom referendumske kampanje[10]. 

Koliko bi trebalo da budemo zabrinuti za Evropu? U doba vrhunca krize evrozone odgovor na to pitanje bio je jasan: rizik širenja zaraze bio je toliki da su tvorci politike jednako bili zabrinuti kao i investitori i obični ljudi. Svi su bili mnogo zabrinuti za Evropu. Danas kada su se nevolje iz ekonomije zahvatile geopolitiku i migrante, nije baš jasno zašto su investitori baš toliko uzrujani[11].

Kratkoročno gledano, izgleda će sve biti mirno, ali niko ne treba da bude u nedoumici. Pošto se ovim krizama loše upravlja, dugoročni rizici po evropske ekonomije samo su privremeno zadržani.

(Autorka je šef kadrovske službe menadžmenta za straeški marketing JP Morgan)

Izvor: Financial Times

S engleskog preveo: Dušan Kovačev  

[11]I ovde je prisutna ironija. Autorka se podsmeva investitorima koji su u panici zbog sopstvenih interesa, u uslovima kada je politika EU dovela do toga da su radi zaštite njihovih interesa čitave države i milioni ljudi životno ugroženi.