Putinov pobednički marš

Zadovoljstvo u kremaljskim palatama i kulama, mora da je duboko. Sa međunarodne arene ne prestaju da stižu strateške pobede Rusije. Samo poslednjih sati, dve od velikog značaja – u Francuskoj, na primarnim izborima desnice, pobedio je Fransoa Fijon, otvoreni pristalica poboljšavanja odnosa sa Rusijom. Sve ukazuje da će se Fijon suočiti u drugom krugu predsedničkih izbora sa Marin Le Pen – favoritom Putina – čija je partija primila finansijsku podršku od ruskih banaka. Sa druge strane, u Alepu, snage sirijskog režima koje podupire Rusija, beleže značajan ratni uspeh deleći na pola zonu pod kontrolom pobunjenika.

To nisu izolovane epizode. Praktično svi značajniji geopolitički događaji poslednjih meseci idu na ruku stanaru u Kremlju. Pobeda Donalda Trampa u Sjedinjenim Državama,  koji je kao i Fijon, pristalica poboljšanja odnosa sa Rusijom (i neskriveni poklonik autokrate Putina); afirmacija Bregzita na referendumu u Velikoj Britaniji, što slabi i deli Evropsku Uniju; uspeh proruskih kandidata na skorašnjim predsedničkim izborima u Bugarskoj (Rumen Radev) i Moldaviji (Igor Dodon); zeleno svetlo Evropske komisije da Gasprom može da proširi snabdevanje gasom preko gasovoda koji zaobilazi Poljsku i Ukrajinu.

Ukrajina, na koju niko više ne misli, na putu je da se pretvori u jedan od brojnih zamrznutih konflikata preko kojih Rusija brani svoje interese na postsovjetskom prostoru.

Uopšteno govoreći, grčeve koji pogađaju liberalne demokratije sa populizmom u usponu, i puzećim građanskim nezadovoljstvom, i pukotine u ugovorima o slobodnoj trgovini – ne treba posmatrati kao loše vesti za Kremlj.

Sve to treba da se analizira u svom kontekstu. Unutrašnje neraspoloženje u ruskom društvu takođe je u usponu. Putinova partija je dobila skupštinske izbore u septembru, ali je stopa izlaznosti ostala na 47%, manje nego na prethodnim izborima za 12%, što demonstrira jaku indiferentnost. Ruska ekonomija nastavlja da posrće, bolno uklještena padom cena nafte i međunarodnim sankcijama. Prema podacima MMF-a, BDP se 2015. godine smanjio za 3,7%, i smanjiće se još za 1,8% 2016. godine. Uprkos imidžu supersile, Rusija sada ima BDP koji je uporediv sa onim španskim. Za razliku od Španije, očekivani životni vek ruskog građanina je lošiji – 70 godina u proseku za oba pola prema SZO, što Rusiju stavlja na 110 mesto u svetu.

Međutim, sa velikim nuklearnim arsenalom, velikim energetskim rezervama, imperijalnom prošlošću, i spremnošću da uputi oružane snage u susedne zemlje, sa ili bez oznaka, sa ili bez prava na to, mogu se steći impresivni strateški rezultati.

Preveo sa španskog: Nebojša Vuković

Izvor: http://innonal.elpais.com/inonal/2016/11/28/actualidad/14802.html